Svako vreme mora biti spremno za pronalaske naučnika. Takođe, ne verujem u slučajna otkrića. Neke stvari jednostavno čekaju svoju priliku i kad ona naiđe pojave se i testiraju okruženje da li je spremno da ih prihvati.

Tako je polietilen prvo otkriven u 19.veku ali ko je tada pomislio čemu će to sve služiti danas, posle više od sto godina. Ostavili su ga zbunjenih lica negde da čami i čeka novu priliku. Možda svet nikada i nije bio spreman za njega, ali danas, 77 godina posle, ne verujem da se iko preterano raduje zbog njegovog pronalaska. Dakle, 1933. godine polietilen su slučajno (ponovo) otkrila dva britanska naučnika, Erik Foset i Redžinald Gibson, dok su eksperimentisali sa gasovima pod visokim pritiskom i primetili da se na dnu njihove laboratorijske opreme stvorilo nešto nalik na vosak. Dve godine kasnije, taj ostatak se proizvodio u velikim količinama za oblaganje telefonskih kablova. Međutim, najveću slavu je pridobio za vreme Drugog svetskog rata kada je bio od ključnog značaja kao radarska komponenta. 1950. godine biva u masovnoj upotrebi kada polietilen počinje da se proizvodi u dva oblika: «tvrdi» koji služi da obloži cevi i sačuva naftu u rezervoarima, i «meki» koji se koristi kao omotač oko salama i kobasica i za oblaganje televizijskih kablova.

Glavni problem nastaje sa ključnim proizvodom od polietilena, a to je plastična kesa. Procenjuje se da se u Americi godišnje upotrebi oko 100 milijardi kesa, nama je potrebno dvadeset minuta da je bacimo a njoj je potrebno do 1000 godina da se razgradi. Dok se razgrađuje, polietilen prodire u zemlju i, naravno, truje je. Neki gradovi, pa čak i države su uvele obavezu da se kese naplaćuju na kasi i to se pokazalo kao veoma uspešnim konceptom za smanjenje enormne potrošnje polietilenskih kesa. Zašto to ne koriste i ostale države, nije mi poznato.

Polietilenske kese mogu da se recikliraju ali veći deo se koristi za bacanje smeća, što čini reciklažu skupljom, ili se jednostavno bacaju u okeane ili mora odakle ih je mnogo teže izvaditi.

60 miliona tona polietilena se proizvede godišnje u svetu.

1 milion plastičnih kesa se u svetu iskoristi svakog minuta.

22 evrocenta Irska naplaćuje svaku plastičnu kesu i taj novac prosleđuje ministarstvu za zaštitu životne sredine.

Za 94% se smanjilo korišćenje kesa za nedelju dana posle uvođenja takse na kese u Irskoj.

Bar 100.000 životinja godišnje umre od plastičnih kesa, jer ih smatra za hranu.