Polivinil hlorid (PVC) se proizvodi procesom polimerizacije monomera vinil hlorida. 57% njegove mase je hlor, što znači da PVC koristi manje nafte od ostalih polimera. PVC je na trećem mestu po svetskoj proizvodnji svih vrsta plastike. Godišnja proizvodnja je oko 35 miliona tona.

PVC proizvodi se prave od otrovnih hemikalija. Tri hemikalije su u srži proizvodnje PVCa: hlor se pretvara u etilen dihlorid, koji se pretvara u monomer vinil hlorid, i na kraju postaje PVC. I vinil hlorid i etilen dihlorid su veoma opasni. Vinil hlorid izaziva redak oblik raka jetre i loše utiče na centralni nervni sistem. Takođe, etilen dihlorid  je karcinogen i šteti jetri i centralnom nervnom sistemu.

Mnogi proizvodi od vinila koriste dodatne hemikalije koje menjaju hemijsku čvrstinu proizvoda. Naročito su problematični plastifikatori koji se dodaju da bi PVC bio fleksibilan.

PVC proizvodi često sadrže otrovne dodatke kao što si ftalati, olovo i kadmijum. Mnogi od tih aditiva nisu hemijski vezani za plastiku i mogu da se presele sa proizvoda na onoga koji ga koristi. U nekim slučajevima, ti aditivi iz proizvoda odlaze u vazduh unutar vaše kuće. Neki ftalati su povezani sa reproduktivnim problemima, preuranjenim razvojem dojki kod devojčica, lošim uticajem na spermu… Određeni ftalati su zabranjeni za proizvodnju dečijih igračaka u SAD.

PVC je otkrio Valdo Semon 1926.godine, dok je kao zaposleni u fabrici guma BF Gudrič istraživao vezivanje gume za metal. Otkriće metode plastifikovanog polivinil hlorida je bilo slučajno otkriće za vreme ovog istraživanja.

Prošlih godina, dosta naučnih dokaza govore u prilog tome da otrovne hemikalije prelaze iz PVC u naša tela. Danas se bebe rađaju a da su već bile izložene moguće štetnom uticaju ftalata i dioksina koje mogu dovesti do velikih zdravstvenih problema. Ftalati su pronađeni u sobnom vazduhu i prašini, ljudskom urinu, krvi i majčinom mleku. Najviši nivoi su pronađeni u deci starosti od 6 do 11 godina i kod žena.

PVC se koristi kao izolator, u proizvodnji cevi, kućne elektronike, znakova, spojeva cevi u kućnim instalacijama, podovima…

PVC podovi često zahtevaju korišćenje otrovnih sredstava za čišćenje. Ovakvo održavanje je odavno proglašeno izvorom zdravstvenih problema, jer se u tim sredstvima nalaze otrovna isparljiva jedinjenja kao što je formaldehid (poznati karcinogen). Studija životnog ciklusa podova pokazuje da količina isparljivih jedinjenja ispuštena od samo jednog voskiranja može da se uporedi količinom istih tih jedinjenja koje pod ispusti za sve godine korišćenja.

Kada se PVC proizvodi nastaje i dioksin. Pored toga on nastaje kada se PVC reciklira, sagoreva u pećima ili u slučajnim požarima. Dioksini su sada prisutni u okruženju i u lancu ishrane.

Stvaranje dioksina je glavni problem u životnom ciklusu PVC-a. Termin dioksin se odnosi na familiju hemikalija koje se stvaraju nenamerno. Dioksini su kancerogeni i dokazano je da izlaganje dioksinima dovodi do niza zdravstvenih problema, naročito nanose štetu imuno i reproduktivnom sistemu. Oni ostaju dugo u našim telima i njihov nivo ne opada, dakle uvek su na granici dozvoljenog ili preko nje. Potrebno mu je sedam do jedanaest godina da se raspadne.

Iskorišćeni PVC se obično ne reciklira zbog velikih troškova u odnosu na korišćenje nove (nereciklirane) smole.

Odlaganje PVC otpada ugrožava okolinu i zdravlje ljudi. Fleksibilni PVC se razgrađuje u zemljištu, i otrovni aditivi odlaze u podzemne vode.

qigong