Do svoje 35.godine, Leo Hendrik Bakeland je stvorio sebi uslove da radi šta god hoće. Sa sedamnaest godina postaje najmlađi student Univerziteta u Gentu (ili Ganu, zavisi sa koje strane dolazite u ovaj belgijski grad) i do 21. godine postaje doktor nauka i asistent na fakultetu. To što se oženio ćerkom svog profesora sigurno nije imalo veze sa njegovom akademskim napredovanjem, ali verovatno nije ni odmoglo. Otišao je u Ameriku i tamo nastavio da se bavi onim što mu je bila strast odmalena – fotografijom. Svoj prvi veliki uspeh je napravio devedesetih godina devetnaestog veka sa pronalaskom Veloksa, poboljšanog fotografskog papira koji je oslobodio fotografe od korišćenja sunčeve svetlosti za razvijanje fotografija. Sada su to mogli da rade pod veštačkim osvetljenjem, što je bio mnogo lakši način za rad. 1899. godine je Džordž Istman, čovek koji je krivac za sve ove milione fotografija koje liče jedna na drugu – osnivač kompanije Kodak koja je napravila prve foto aparate za amatere, dakle Istman je otkupio prava na Veloks papir od Bakelanda za neverovatnih milion dolara.

Nakon toga, Bakeland se sa porodicom seli u Jonkers (blizu Njujorka), štalu nove kuće pretvara u laboratoriju i – nastavlja sa radom. Sledeće što ga je zainteresovalo su elektro izolatori. Do tad se koristio šelak, smolasta izlučevina jedne vrste insekata, i s obzirom da je elektrifikacija upravo uzimala maha, ma koliko da se trudile bube nisu mogle da opskrbe rastuću tražnju za izolovanim žicama. Tri godine neupešnih pokušaja su bile potrebne da Bakeland sa svojim asistentom dođe do novog materijala – bakelita. 1907. godine je zagrevanjem fenola i formaldehida došao do tečnosti koja je bila dobra za oblaganje površina poput laka. Daljim zagrevanjem ta tečnost se pretvarala u testastu, gumastu smesu. Kada je tu smesu stavio u bakelizator, dobio je čvrstu, providnu supstancu koja je mogla biti beskonačno mnogo puta oblikovana. Jednom rečju: plastiku.

Reklamiran (i korišćen) kao materijal sa hiljadu namena, bakelit je ipak bio samo najava početka doba plastike. Danas se uglavnom koristi za domine, mažon (mahjong), šah, dame, bekgemon, kockice… znači bakelitom se još samo igramo. Nekada vesnik novog doba, danas igračka. Kako se vremena menjaju.