Na početku šezdesetih godina devetnaestog veka se sigurno osećao miris promena posle kojih će čovečanstvo drugačije razmišljati i svet drugačije izgledati. Čarls Darvin je napisao Poreklo vrsta i uveo teoriju evolucije u okoštali i već odavno istrošeni kreacionizam koji, nažalost, i danas opstaje; Paster je objavio teoriju mikroorganizama i uveo pasterizaciju, čime se omogućava mnogo komercijalnija upotreba hrane; izolovan je kokain koji se prvo uvodi u sva domaćinstva da bi se lečili zubobolja i umor a kasnije u samo ona bogatija da bi se lečili kompleksi; i Aleksandar Parks je patentirao novi materijal, Parkesin, kome optimistično prognozira dugoročnu upotrebu.

To je takođe bilo vreme u kome su velike sile dokazivale prestiž ne samo vojnom silom već i tehnološkim napretkom i prikazanom brigom za njega. Engleska i Francuska su se, kao veliki rivali, takmičili naizmeničnom organizacijom Velikih međunarodnih izložbi nauke i tehnologije, i u tom decenijskom međusobnom bacanju rukavice u lice, London se odlučio da 1861. godine pokaže još jednom tim Francuzima kako se pravi Svetska izložba. Međutim, splet istorijskih okolnosti (rat za nezavisnost Italije, građanski rat u Americi, smrt popularnog princa Alberta) dovode u pitanje održavanje sajma.

Londonska velika međunarodna izložba nije otvorena na desetogodišnjicu prve izložbe, već godinu kasnije u nezavršenoj Izložbenoj zgradi koja se prostirala na 6.5 hektara i sa brojnim propustima u organizaciji. Od 29000 izlagača iz 36 zemalja, čak 7000 je dobilo medalje. Među njima je bio Aleksander Parks koji je prvi put prikazao svoj patentirani pronalazak, parkesin, za koji se danas zna da je u pitanju prva plastika koju je čovek napravio.

Parkesin je bio napravljen od celuloze koja je tretirana azotnom kiselinom i vrlo malo rastvarača. Za razliku od gume, mogao je biti obojen bilo kojom bojom i oblikovan bilo kako. Nakon četiri godine, Parks osniva kompaniju sa ciljem da ponudi tržištu svoj proizvod. Ipak, želja da cenom nadvlada konkurentsku gumu ga je dovela do kraha, jer su troškovi bili veći a kvalitet lošiji od planiranog. Pored toga, Parks je zapamćen kao pronalazač koji je postavio osnove za dalji razvoj plastike i vrlo plodan čovek – u svom životu je patentirao preko 80 pronalazaka i imao dvadesetoro dece.