Posledice klimatskih promena već su tu i samo će se pogoršavati ako se nešto brzo ne učini, ocenjuje se u najnovijem izveštaju Međuvladinog panela za klimatske promene (IPCC). U izveštaju koji je objavljen 31. marta u japanskom gradu Jokohama upozorava se na moguće suše, poplave, bolesti, migracije, probleme u snabdevanju hranom i rizike od izbijanja sukoba usled ekonomskih problema, siromaštva i nedostatka resursa zbog otopljavanja. Evropa, kao i mnogi delovi sveta, već se suočava sa topljenjem glečera, ranijim cvetanjem biljaka i požarima, a u budućnosti bi mogla da se suoči sa poplavama, restrikcijama vode i promenama u poljoprvredi. Jedan od izazova za Evropljanje će biti prilagođavanje stanovništva na vrućine.

shutterstock_otopljavanje

“Kako se pojačava zagrevanje tako su verovatnije ozbiljne, svuda prisutne i trajne posledica”, upozorava se u izveštaju pod nazivom “Klimatske promene 2014: uticaji, prilagođavanje i rizici”.

Izveštaj je rezultat obimnog rada stručnjaka IPCC-a, koji su proučili oko 12.000 izveštaja, i predstavlja najpotpuniju naučnu ocenu stanja od prethodnog izveštaja iz 2007.

Od tog izveštaja predstavnici zemalja u svetu su se bez većeg uspeha sastali u Kopenhagenu, Kankunu i Durbanu kako bi pokušali da postignu dogovor o obavezujućem međunarodnom sporazumu za borbu protiv klimatskih promena. Sledeća konferencija održaće se u Parizu u 2015.

Rad IPCC-a koji okuplja 195 zemalja služi kao osnova za teške međunarodne pregovore o finansiranju aktivnosti u prilagođavanju promenama i za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte. Cilj tih napora jeste da se zagrevanje ograniči na 2 stepena Clezijusa u proseku u odnosu na period pre industrijalizacije.

Prosečna temperatura već je za 0,8 stepeni viša, a prognozira se da će temperatura do kraja veka porasti za 4 stepena u proseku.

Uz povećanje temperature za 4 stepena rizici su “povišeni i vrlo visoki”, poput “značajnog izumiranja vrsta” i problema u snabdevanju hranom, ali neki rizici se javljaju i sa otpoljavanjem od 1 ili 2 stepena. Zagrevanje od 2 stepena u odnosu na period pre industrijalizacije mogao bi da nanese gubitke od 0,2 do 2% svetskih godišnjih prihoda.

Promene na svim kontinentima

U izveštaju IPCC-a se navodi da su u proteklih nekoliko decenija klimatske promene uticale na sve kontinente i okeane, pre svega na ekosisteme. U mnogim oblastima promene u količini padavina i topljenje snega i glečera uticale su i na hidrosloške sisteme i kvantitet i kvalitet vodnih resursa.

Klimatske promene “više negativno” nego pozitivno utiču na proizvodnju hrane, a njihovom uticaju su izloženi “svi aspekti snabdevanja hranom”, kao što su pristup resursima i stabilnost cena. Rezultat toga će biti povećanje potražnje, što će se posebno osetiti na jugu.

Na proizvodnju pšenice, kukuruza i pirinča uticaće povećanje temperature od 2 stepena u odnosu na nivo zabeležen krajem 20. veka, iako bi “neke oblasti mogle imati koristi” od tog otopljenja, ocenjuje se u izveštaju i dodaje da će se situacija pogoršati posle 2050.

Klimatske promene će usporiti ekonomski rast i otežati smanjenje siromaštva, stanovništvo će se češće seliti pa će se povećavati rizici od izbijanja sukoba. Upozorava se na mogućnost izbijanja sukoba među državama oko resursa, poput vode ili ribljeg fonda.

Poplavama će biti izloženi priobalni delovi i nizije zbog povećanja nivoa mora, a zdravstveni problemi se očekuju u mnogim oblasitma, posebno u zemljama u razvoju (češći toplotni talasi, loša ishrana i bolesti izazvane zaraženom vodom i hranom).

U izveštaju se navodi da su se promene javile u rasporstranjenosti i broju jedinki, kao i migratornim praksama mnogih kopnenih i morski vrsta. Promene će uticati na “znatan deo kopnenih i morskih vrsta”, od kojih mnoge neće moći da dovoljno brzo presele u potrazi za odgovarajućom klimom.

Ključni morski ekosistemi, poput onih na polovima i koralni grebeni, posebno su izloženi promenama kako raste kiselost okeana, a u mnogim oblastima sveta će se javiti problem sušenja stabala.

Više na sajtu EurActiv