Nova studija pokazuje da svetsko plodno zemljište može da prehrani još najmanje 3 milijarde ljudi ako se koristi efikasnije.

Više od polovine đubriva koje se trenutno baca na zemljište mnogih zemalja je proćerdano, prema studiji. Oko 60% iskorišćenog azota je nepotrebno, kao i polovina fosfora. Kad bi svet makar malo manje bacao hranu, ta količina bi mogla da nahrani milione – prema autorima studije između trećine i polovine letine i hrane se baci. U siromašnim zemljama rastur nastaje zbog nedostatka infrastrukture kao što su kamioni hladnjače a kod bogatih zbog njihovog rasipničkog ponašanja.

Studija, objavljena u časopisu Science a vođena od strane naučnika sa Univerziteta u Minesoti, sugeriše da bi se fokus na useve poput pšenice i pirinča u državama Evrope, Kini, Indiji, SAD, Brazilu i Pakistanu isplatio jer bi se proizvodilo više hrane za sve više gladnih usta u svetu. Sve više prognoza predviđa više od 9 milijardi ljudi do 2050.godine.

golden-harvest-blue-clouds-fields-gold-wheat-free_839685

Više pažnje usmerene na uštedu vode bi takođe donelo dobre rezultate – između 8% i 15% od vode koja se trenutno koristi se može uštedeti.

Sledeći podatak je takođe interesantan – najmanje 4 milijarde ljudi se može nahraniti količinom hrane koja trenutno ima namenu da prehrani stoku, što podržava teoriju da preterana zavisnost od mesa u zapadnim zemljama i među srednjom klasom u zemljama u razvoju postaje rastući problem.

Pol Vest, vodeći autor studije, kaže da izveštaj donosi povod za umereni optimizam, jer pokazuje da rastuća svetska populacija može biti prehranjena u budućnosti ukoliko se preduzmu određene mere. Ipak, tvrdi on, politika će imati značajnu ulogu u odlučivanju da li će svet prihvatiti te mere.

Izvor: Guardian