Najezda gubara zapretila je još jednom srpskim šumama, dok država u opštoj besparici ne nalazi rešenje za ovaj više nego ozbiljan problem. Po već viđenom scenariju, svoje prste su umešali i uvoznički lobiji, koji u svemu vide priliku da ostvare dobru zaradu. Dok traje invazija štetočina, u toku je i borba oko tendera za nabavku sredstava za njihovo efikasno uništavanje.

Macro_09

Gusenice gubara su proteklih meseci devastirale hiljade hektara šume u nadležnosti Javnog preduzeća “Srbijašume” i 7.000 hektara privatnih šuma. Ukupno je oštećeno 77.000 hektara šuma, a štetu su pretrpeli i voćnjaci, pa čak i kukuruzna polja. Direktna šteta procenjuje se na desetine milijardi dinara.

– Najviše su pogođene šume hrasta, kojima je list potpuno pojeden, pa su stabla ostala gola kao u zimskom periodu – kaže Perica Grbić, direktor Uprave za šume Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. – Zbog limitiranog budžeta, uništavanje štetočina nije završeno na vreme, a gusenice su dospele u stadijum kad zaprašivanje ne bi imalo nikakvog efekta, zbog čega nije ni sprovedeno.

Enormni broj legala gubara u odnosu na površinu, ove godine registrovan je u šumama Srema, zapadne Srbije, Šumadije i na jugu Srbije. Uprava za šume blagovremeno je proglasila opštu opasnost od gubara i naložila zaštitu šuma, voćnjaka, poljoprivrednih useva, ali je besparica učinila svoje. Krivca mnogi vide i u otimačini oko profita, jer se u ovom poslu obrće veliki novac. Zbog sukoba suprotstavljenih strana propao je tender za nabavku bioloških preparata. Tako je odobrenih četiri stotine miliona dinara ostalo neiskorišćeno!

Uprava za šume je za potrebe suzbijanja gubara uspela da obezbedi samo 410 miliona dinara, umesto planiranih 657, zbog čega su smanjene i površine šuma koje će se zaprašivati. Celokupan iznos nije mogao da bude obezbeđen, jer su budžetska sredstva morala da se preusmere na sanaciju štete od aflatoksina u kukuruzu.

Prema rečima dipl. ing Gordane Jančić, rukovdioca Odeljenja za zaštitu šuma, očekuje se dalje povećanje brojnosti i širenje ugrožene teritorije.

– Javno preduzeće “Srbijašume” registrovalo je napadnute površine – kaže Jančić. – Od ukupno pregledanih 160.000 hektara šume, na 108.000 su utvrđeni različiti stepeni oštećenja lisne mase. Delimični golobrst konstatovan je na 6.000, a totalni na 57.000 hektara.

Usled toga dolazi i do smanjenja prirasta, kao i do izostanka uroda semena, ne samo u godini golobrsta, već i u nekoliko narednih.

– Posle golobrsta, prirast se smanjuje za 40 do 75 procenata, a pri delimičnom od 20 do 25 odsto. Svaki novi golobrst izaziva veće gubitke, a ako se ponovi više puta uzastopno, dolazi do sušenja stabala i proređivanja šume.

Gusenica gubara hrani se lišćem gotovo svih vrsta lišćara, šumskog žbunja, šiblja i korova, lišćem svih voćaka, kao i zelenom masom mnogih poljoprivrednih ratarskih i povrtarskih kultura. Vitalnost i prilagodljivost omogućavaju ovoj vrsti periodična prenamnoženja (gradacije) velikog obima. Ovakva najezda javlja se periodično i u nepredvidivim razmacima, što otežava prognozu. U proteklom veku kod nas je zabeleženo 17 prenamnoženja.