S obzirom da cena hrane u svetu vrtoglavo raste, GM hrana se promoviše kao rešenje i način da se nahrani svet. Međutim brojne ekološke organizacije, naučnici i novinari otkrivaju mnoge razloge zbog kojih GM hrana više izgleda kao dalji korak ka samodestrukciji čovečanstva nego kao rešenje za gorući svetski problem.

1. GM hrana neće rešiti krizu hrane

2008.godine izveštaj Svetske banke otkriva da iza povećanja cena hrane stoji – povećana proizvodnja biogoriva. Monsanto korporacija je, inače ozloglašeni div genetske modifikacije, lobirala za biogoriva (biljke koje se ne gaje za ishranu već za proizvodnju goriva) i u isto vreme gomilala enormne profite od rezultujuće krize hrane promovišući GM hranu. Sa druge strane, čuveni “zlatni pirinač” o kome se toliko priča neće skoro doći na tržište, a i kad bude počeo da se proizvodi ljudi u siromašnim zemljama bi trebalo da pojedu 12 činija ovog pirinča dnevno da bi uneli dovoljno vitamina A. Dalje, 2008. naučnici su modifikovali šargarepu da bi u njoj povećali količinu kalcijuma i tako navodno lečili osteoporozu. Međutim, potrebno je pojesti 1,6 kg takve šargarepe  da bi se unela preporučena dnevna količina kalcijuma.

2. Zavisnost od pesticida

Umesto da smanji zavisnost od pesticida i đubriva, GM usevi često povećavaju oslanjanje poljoprivrednika na te proizvode. Laboratorijski napravljene biljke koje su otporne na herbicide mogu da se prskaju Monsantovim «Roundup»-om i da prežive bez problema dok će korov biti uništen. Međutim, druga strana medalje je da će se mnogo više herbicida naći u finalnom proizvodu tj. hrani. BT kukuruz koji je genetski izmenjen tako da proizvodi insekticid, nije programiran da u određenom trenutku prestane da proizvodi taj otrov, tako da ga krajnji korisnik unese u organizam u najvećim mogućim koncentracijama. Podaci američke vlade pokazuju činjenicu da su GM usevi povećali a ne smanjili korišćenje pesticida u odnosu na obične sorte.ž

3. Postoje bolji načini da se nahrani svet

Značajan izveštaj na kome je učestvovalo 400 naučnika i koji su sponzorisali UN i Svetska banka donosi zaključak da GM usevi nemaju mnogo toga da ponude svetskoj poljoprivredi i rešenjima za izazove siromaštva, gladi i klimatske promene jer postoje bolje alternative. Konkretno, izveštaj je isticao agroekološke farme kao održivi način razvoja siromašnih zemalja.

4. Ostali gladni

Uz GMO je uvek išla priča o povećanim prinosima farmera, ali se to retko dešavalo u stvarnosti. Trogodišnja studija koja je obuhvatila 87 indijskih sela je došla do činjenica da je obična sorta pamuka donosila 30% veće prinose od skuplje GM alternative. Takođe za dvadeset godina istraživanja i komercijalizacije, genetski inženjering nije uspeo da značajno poveća prinose u Americi.

5. GM usevi su ekonomska propast za farmere

Izveštaj iz 2009.godine je pokazao da su cene GM semena u Americi dramatično porasle, u odnosu na uobičajeno i organsko seme, i tako smanjile prihode farmera koji su se odlučili za modifikovane varijante. Zaključak izveštaja je da danas postoji veliko neslaganje između nadmene retorike onih koji uzdižu biotehnologiju kao dokazani put prema globalnoj sigurnosti i onog što se dešava u praksi, na američkim farmama koje zavise od GM semena i sada se suočavaju sa posledicama. U Indiji, nezavisna studija je otkrila da su tamošnje farmere sađenje GM pamuka koštalo 10 centi više nego da su se odlučili za normalne sorte, a da su im prinosi doneli 40% manje. Između 2001. i 2005.godine, 32.000 indijskih farmera je počinilo samoubistvo zbog velikih dugova koje su im GM usevi naneli.

6. Stvaranje problema za rešenja

Većina od takozvanih «problema» za koje biotehnologija razvija «rešenja» su pre dobar rad PR službi nego naučni dokazi. Monsanto je prvo razvio herbicid pa onda pružio tržištu GM biljke koje mogu da izdrže njegovo dejstvo. Za BT pamuk se tvrdilo da je otporan na štetočine, ali poljoprivrednici u Istočnoj Africi su otkrili da ako posade lokalni korov pored kukuruza mogu da privuku štetočine da legu jaja na korovu a ne na kukuruzu.

7. GM i obične biljke ne mogu zajedno da žive

GM kontaminacija obične i organske hrane se povećava. Otkriveno je da je neodobren GM pirinač koji se gajio samo jednu godinu na oglednim poljima prilično kontaminirao američke zalihe pirinča i semena. U Kanadi je industrija organske uljane repice potpuno uništena zbog kontaminacije genetski modifikovane repice. U Španiji je GM kukuruz drastično smanjio useve organskog kukuruza i stvorio situaciju u kojoj je njihova koegzistencija praktično nemoguća. Vreme je da se svet odluči da li će gajiti obične ili genetski modifikovane sorte.

8. Rizici za zdravlje

I na kraju, ono što u stvari ljude najviše interesuje: da li GM hrana loše utiče na zdravlje čoveka. Rezultati testova na životinjama koje su bile hranjene GM hranom su veoma zabrinjavajući. 2006.godine izvršen je eksperiment u kome su ženke pacova hranjene sojom otpornom na herbicide okotile zakržljale mladunce, od kojih je polovina uginula u roku od 3 meseca. Preživeli su bili sterilni. Iste godine su indijske novinske agencije objavile da su hiljade ovaca kojima je dato da pasu ostatke roda BT pamuka iznenada uginule. I 2007. su se javljali slučajevi uginulih životinja. Takođe su se pojavili izveštaji koji ukazuju na simptome slične alergiji među indijskim radnicima na plantažama BT pamuka. 2002. godine, u jedinom testu izvršenom nad ljudima otkriveno je da izmenjeni genetski materijal od genetski modifikovane soje ne samo da ostaje u crevima čoveka, već može da prenese genetski materijal na bakterije koje su nastanjene u probavnom sistemu. Tvrdi se da Amerikanci jedu GM hranu već godinama unazad bez ikakvih loših efekata. Međutim, ta hrana nije obeležena i niko nije nadgledao posledice. Kada se u jelovnik jedne nacije ili šire uvedu nove namirnice ponekad su potrebne godine da bi se otkrile posledice. Primer toga su trans masne kiseline, jer su ljudima bile neophodne decenije da shvate da su one uzrok miliona smrti.

Izvor: Say No to Gmo, FAO, Ecologist

Sutra o Codex Alimentariusu

Željko Stanković