Genetski modifikovana hrana se dobija od genetski modifikovanih organizama (GMO). Ta modifikacija se zasniva na ubacivanju ili brisanju gena. Dok je cisgeneza zamena gena između organizama koji inače mogu da se ukrste, transgeneza se oslanja na mnogo maštovitiju zamenu gena među organizmima koji nemaju veze jedan sa drugim.

GM hrana se prvi put pojavila na tržištu početkom devedesetih godina, i to u vidu modifikovanog paradajza (nazvanog FlavrSavr) koji je izmenjen tako da zri bez omekšavanja ploda. Kasnije je povučen sa tržišta zbog komercijalnog neuspeha. Trenutno je soja najzastupljenija genetski modifikovana biljka jer je 77% od sve posejane soje u svetu upravo takva – «poboljšana». Izmenjena je tako da bude otporna na određene vrste herbicida i u SAD je zastupljena čak u 93% useva. Pored soje, kukuruza, pamuka, šećerne repe, itd. interesantan je i genetski izmenjen pirinač koji sadrži velike količine vitamina A i čija se proizvodnja planira za 2012.godinu.

Od 1997. do 2009.godine, ukupna površina zemljišta pod GMO se povećala 80 puta. Iako je najveći procenat tog zemljišta u Severnoj Americi, prethodnih godina se beleži znatan rast i u zemljama u razvoju, a pogotovo u Brazilu i Indiji. Procena je da 75% obrađene hrane u SAD sadrži neki GM sastojak.

Na sajtu Organizacije UN za hranu i poljoprivredu (FAO) navedene su moguće višestruke koristi od GMO:

Poboljšana poljoprivredna produktivnost

  • Biljke su otpornije na štetočine i loše vremenske uslove (mraz, vrućina, suša).
  • Ubacivanjem gena u kulture poput pirinča ili pšenice, možemo povećati njihovu hranljivost. Primer za to je već pomenuti «Zlatni pirinač» kome su povećani nivoi vitamina A, čime se direktno utiče na zdravstveno stanje otprilike polovine svetske populacije (uglavnom siromašne) kojoj je pirinač osnovna namirnica u jelovniku. Svake godine od nedostatka vitamina A oslepi 250.000 do 500.000 dece u svetu.

Obični i zlatni pirinač

Moguće koristi za okruženje

  • Poboljšana produktivnost od GMO može značiti da poljoprivrednici u budućnosti neće morati da obrađuju nove komade zemljišta koji trenutno imaju sasvim drugu namenu.
  • Velike površine obradive zemlje u zemljama u razvoju su postale neupotrebljive (slano zemljište) zbog neodrživih načina navodnjavanja. Genetskom modifikacijom se mogu razviti vrste koje su tolerantne na so. Takođe se mogu gajiti vrste koje će obnoviti degradirano zemljište.
  • Genetsko menjanje voća i povrća ih može očuvati duže u skladištima ili u transportu do tržišta.
  • Organska materija se može odgajati za dobijanje energije. Biomasa ima ogroman energetski potencijal, tako da se ostaci od šećerne trske ili sirka mogu koristiti za te namene, pogotovo u seoskim krajevima. Moguće je odgajati biljke samo za tu namenu.

Moguća poboljšanja za zdravlje ljudi

  • Uzimanje «otisaka prstiju» bolesti biljaka i životinja je već moguće. Ova tehnika omogućava da naučnici saznaju o kom organizmu se radi samo posmatranjem genetskog koda. Korist od toga je da veterinari mogu da otkriju koje su životinje bolesne a koje ne – a time se uklanja potreba da se ubiju i zdrave životinje.
  • Uveliko se radi na tome da se biljkama menja genetski kod da bi se dobili organizmi od kojih će se proizvoditi vakcine, proteini i drugi farmaceutski proizvodi.
  • Molekularna biologija takođe može da se koristi da pronađe alergene u biljkama i da ih ukloni iz njih.

S obzirom da se o negativnim stranama korišćenja genetski modifikovanih organizama i hrane može diskutovati mnogo više nego o pozitivnim, ostavljam to za poseban članak koji ćete moći da pročitate sutra.

Izvori: Wikipedia, FAO

Željko Stanković