Od osnovne stvari za život hrana je postala luksuz, a tek porast cena hrane doveo je do toga da je bitno zadovoljiti glad, bez razmišljanja da li je to što jedete zdravo.

I Beograđani s kojima smo razgovarali misle da je hrana danas postala luksuz za većinu građana:

“Uglavnom ljudi sa manjim primanjima jedva uspevaju da se prehrane – i to oni osnovnim – hleba, mleka, krompira i tu je kraj priče.” “Hrana je postala luksuz za onoga koji nema, a onaj koji ima para za njega to nije luksuz”, smatraju naši sugrađani.

Na navike u ishrani ne utiču samo cene. Brzo se živi i brzo jede, što negativno utiče na zdravlje, uzrokuje povećan holesterol i šećer u krvi, a dovodi i do gojaznosti.

“Ma ko bio otac vaše bolesti, nepravilna ishrana je majka, to nam mnogo toga govori. Naravno, ishrana može dosta toga da pomogne, ali je bitno u kom trenutku počnete da vodite računa sa ishranom. Ako počnete kada je vaše zdravlje već narušeno, i u kom ste vi starosnom dobu, onda je potrebno vreme da se to dovede u neki balans. Ako to uradite iz preventive, onda je manja šansa da do nekih bolesti dođe”, kaže Jasmina Stojanović Ristivojević, nutricionista – dijetetičar.

Povodom Svetskog dana hrane Ujedinjene nacije u Rimu održavaju skup na kom učestvuje više od 40 zemalja, odakle poručuju da vlade ne čine dovoljno kako bi se izborile sa glađu u svetu.

“Glad je u porastu u Africi i na Bliskom istoku. Samo u ta dva regiona imamo 73 miliona gladnih ljudi više nego u odnosu na 1990. godinu. I moramo da se koncentrišemo upravo na ta područja”, poručio je Hoze Gracijano da Silva, direktor Organizacije UN za hranu i poljoprivredu.

Na glad u svetu takođe utiču i ratovi, ali i manja ulaganja u poljoprivredu. Pa je tako pre 20 godina u poljoprivredu investirano 20 odsto ukupnih ulaganja, a danas se ulaže samo četiri odsto.

Više na B92