Geocaching je jedna, relativno nova, i vrlo lepa igra gde je cilj sakriti svoje i pronaći tuđe „skriveno blago“. Za razliku od potraga za gusarskim blagom, ovde se ne koriste tajne i požutele mape na kojima lobanja i dve ukrštene kosti označavaju mesto gde je blago zakopano. Za otkrivanje ovog „blaga“ potrebni su vam GPS uređaji i koordinate koje su svima dostupne preko Interneta. 
Doduše, ni blago nije baš nalik na ono gusarsko – umesto teškog drvenog kovčega naći ćete najčešće na sakrivenu plastičnu „Curver“ kutijicu, kutijicu od filma za foto-aparate ili nešto slično. A umesto zlata i dragog kamenja unutra će biti kratko objašnjenje za one koji su to „blago“ našli slučajno, jedna olovka, blokčić u koji se trebate upisati (kako bi ste ozvaničili da ste pronašli i to blago) i poneka sitnica (figurica iz Kinder jajeta, neki privezak, značka i sl.).
Pa kakav je to onda lov na blago ako nema pravog blaga, pitate se vi?

Vrlo zabavan!

Dakle, za ovu igru su vam potrebni GPS uređaj, pristup Internetu i dobra volja. Ako ste stigli do ovde sa čitanjem siguran sam da pristup Internetu imate a i dobra volja vam ne manjka. Što se GPS prijemnika tiče – poslužiće bilo koji sa mogućnosti da mu ukucate koordinate mesta na koji treba da vas odvede. To može biti i ona navigacija iza auta, GPS prijemnik na mobilnom telefonu ali naravno i „pravi“ planinarski GPS uređaji kakve recimo pravi Garmin. Ovi potonji su se pokazali najbolje jer im je autonomija rada velika a i mogu se preko računara povezati sa sajtom http://www.geocaching.com što preuzimanje koordinata geocacheva čini daleko bržim i komfornijim. Vrlo su popularni i mobilni telefoni s Android operativnim sistemom, jer ima više aplikacija koje vam omogućavaju da pristupite sajtu http://www.geocaching.com i elegantno preuzmente lokacije geocacheva koji vas interesuju.
Recimo Android aplikacija c:geo opensource omogućava čak i preuzimanje fotografija vezanih za pojedine lokacije (ako ne možete da nađete tačno mesto gde je nešto skriveno, slika ume da pomogne) i njihovo offline skladištenje u memoriju telefona, tako da su vam dostupne i kada vam WiFi (pa i GSM) mreže nisu u dometu. A to je prilično zgodno. No, kao što rekoh – bilo koji GPS uređaj na kome možete učitati / očitati kooridante će poslužiti za ovu igru.
Pre nego što krenete u pohode trebate da se registrujete na sajtu http://www.geocaching.com. Procedura je brza i besplatna. Prilikom registracije odabirate korisničko ime pod kojim ćete se tamo voditi i pod kojim ćete prijavljivati geokeševe koje ste vi sakrili kao i one koje ste pronašli. Kada se ulogujete odaberete one geocacheove koji vas interesuju (neko voli one u divljini, nego voli one blizu reka i jezera, a neko pak voli one urbane, ostavljene po gradskim tvrđavama i parkovima…) i koordinate ukucate/prebacite u vaš GPS uređaj… i igra može da počne.

I sada u čemu je draž pronaći nešto za šta imate tačne koordinate sateliske navigacije? 

Zar to nije besmisleno? Ne, ni najmanje. Zapravo, svaki GPS uređaj (kako onog koji geokeš skriva, tako i onog koji ga posle traži) ima neku tolerisanu nepreciznost, koja je u granici od desetak metara u prečniku ili čak i možda malo više ako se GPS koristi u klisurama ili gustim šumama gde je signal satelita značajno oslabljen. Prema tome, vi otprilike znate gde je nešto sakriveno, ali nikad vas GPS neće odvesti na baš tačno mesto. Tu onda do izražaja dolazi vaše oštro oko i britak um: „…hm, da JA ovde trebam da sakrijem geocache… gde bih ga stavio… hmmmm….“ 
Nekada se i satima možete vrteti okolo a da ga ne primetite, a nekada ga primetite za dva minuta. Nekad je to stvar sreće a nekada i namera onog koji je geocache skrivao – koliko je želeo / mogao da ga dobro sakrije…
Kada, pre ili kasnije nađete geocache jedino što je pravilo „bontona“ ove igre je da se upišete u knjigu nalazača (log, logbook) i da geocache zatvorite i vratite na isto mesto kako ste ga našli. Ako je bio kamufliran nekim granjem ili kamenjem ili sl. – da vratite sve kako je i bilo. Bonton nalaže, iako nije obavezno, ali je pozeljno, da taj pronalazak geocachea označite i na sajtu http://www.geocaching.com. Ima naravno korisnika koji obrazuju i svoje timove i takmiče se međusobom ko će više geokeševa da pronađe.

Naravno, pomenuo sam i one sitnice koje se uobičajeno stavljaju unutra: značke, privesci i slične male drangulije, koje nemaju neku vrednost ali geocacheru mogu biti draga uspomena na neki geokeš za koga se baš pomučio da ga pronađe. Pravilo je da ako nešto uzmeš – staviš nešto drugo svoje unutra. A možeš i da staviš neku svoju sitnicu a da ne uzmeš ništa zauzvrat (to mu dođe ko neka definicija ljubavi, zar ne?).

U geokešu se mogu nalaziti i tzv. Geocoins i tzv. Travelbugs – posebni „žetoni“ koje korisnici premeštaju iz jednog u drugi geokeš, pa na sajtu možete da pratite njihovo kretanje i da vidite gde se trenutno nalaze. Prilično je fascinantno da vidite da je jedan travel bug danas u Italiji, za par dana u Češkoj, a onda otišao na par meseci u Japan, pa se prošetao do Novog Zelanda…

Lepo je to u belom svetu, ali kako stvari stoje u Srbiji?

Do pre par godina postojalo je svega par geokeševa od kojih je većina bila na Kosovu, čija je teritorija većini nas iz poznatih razloga prilično nepristupačna. Onda je par entuzijasta, od kojih je jedan i autor ovih redova, rešila da malo popravi stanje stvari i geokeševi se počinju pojavljivati po celoj Srbiji, kako one outdoor tako i sasvim urbane varijante po gradskim tvrdjavama, parkovima i izletištima u blizini. Rekao bih da je situacija sada vrlo dobra, i da broj geokešera i geokeševa u Srbiji raste iz dana u dan.
Ali siguran sam i da ima još puno, puno prelepih lokacija u Srbiji za koje većina nas nema pojma da i postoje i koje prosto vapiju za postavljanjem geokeševa…

Autor: Slobodan Ljubišić survival.freeforums

Možda bi vam bilo interesantno i:

1. Potraga za EKO-blagom na Kalemegdanu
2. Bela pena zagađuje Dunav (video)