Časopis Discover slavi 30 godina postojanja i ovaj članak je deo njihovog specijalnog izdanja u kome su pitali 11 eminentih naučnika za njihova predviđanja vezana za sledećih 30 godina.

Džek Horner, verovatno jedan od najvećih svetskih stručnjaka za dinosauruse kaže:

„U budućnosti, voleo bih da paleontologija bude dosta kvantitativnija. Radimo sve više na polju molekularne paleontologije (istraživanje i analiza drevnih molekula) i rezultate obrađujemo statistički. Takođe smo veoma zainteresovani za rekonstrukciju izgleda drevnih životinja, a takve studije zahtevaju prikupljanje mnogo podataka. Tačnije, pokušavamo da prikupimo što je više moguće uzoraka od iste vrste da bismo mogli da shvatimo rast i razvoj tog stvorenja, kao i njegovo ponašanje. Još uvek imamo dosta ljudi koji se bavi prikupljanjem – onih koji žele da pronađu skelet novog dinosaurusa i da mu daju ime – ali ja se nadam da ćemo uskoro ući u paleobiološku fazu, u kojoj ćemo zajedno rešavati misteriju koja se zove istorija života na našoj planeti.

Danas ako pitate [američku] Nacionalni naučni fond kakav je njihov stav o sredstvima koje će biti uložene u paleontologiju sledećih 30 godina, verovatno bi rekli nula, zato što oni ne ulažu mnogo novca u istorijske nauke. Istorija je ostavljena negde u prašini. Međutim, paleontologija nije samo istorijska nauka, ili bar to neće biti još dugo, zato što ćemo uskoro biti u mogućnosti da oživimo izumrle životne forme. Ako želimo da vidimo životinju poput velociraptora [mali dinosaurus mesožder] moći ćemo da ga stvorimo uz pomoć genetičkog inženjeringa. Neće biti poput originala iz prošlosti, ali bi to mogla da bude sasvim razumna simulacija. Čak bismo mogli da napravimo nešto što liči na Tiranosaurus reksa kada budemo shvatili šta određeni geni rade i kako se uključuju i isključuju.

Trenutno se ljudi bave genetičkim inženjeringom da bi pomogli čovečanstvu. To je plemenit razlog i to je put kojim bi trebalo da idemo. Ali jednom, kada ga budemo prešli – odnosno kada budemo razumeli kako da se izborimo sa genetskim bolestima – kada budemo počeli da razmišljamo o budućnosti, pružiće nam se prilika da stvaramo nove oblike života. Za mene, kao naučnika, nije od ključnog značaja da određujem da li je to ispravno ili ne. Ja radim na tome da vidim šta je moguće uraditi. A ako budemo mogli da stvaramo nove vrste, za mene će to biti izuzetno uzbudljivo.“

Izvor: Discover