Ministarstvo poljoprivrede uporno odbija da saopšti imena poljoprivrednika čiji su usevi zabranjene genetski modifikovane soje navodno uništeni u poslednjoj akciji inspekcije. „Politika” je pre nekoliko dana objavila zabrinjavajuće rezultate ove kontrole u kojoj je u Mačvi i Sremu otkriveno 23 hektara pod GM sojom, a pošto smo od resornog ministarstva tada dobili nepotpune informacije ponovo smo pitali ko ilegalno uzgaja zakonom zabranjenu soju i na koji način će biti kažnjen.

image_preview

Ovog puta ministarstvo je bilo malo preciznije pa su otkrili da je reč o parcelama u Mačvanskom okrugu, a genetski modifikovana soja je pronađena u opštinama Šabac (mesto Grušići) i Krupanj (mesto Mojković). Međutim za sve druge informacije uputili su nas na nadležne sudove kojim su prosleđene prekršajne prijave.

– Po završetku prekršajnog postupka, možete se obratiti nadležnom sudu za više informacija o fizičkim licima protiv kojih je prekršajni postupak i vođen – navodi se u odgovorima Ministarstva poljoprivrede.

Na pitanje, da li je od donošenja Zakona o GMO 2009. do sada neko kažnjen i na koji način, budući da je ovo prvi zakon u poljoprivredi koji predviđa i zatvorske kazne do tri godine, u ministarstvu su nam odgovorili da je do sada podneto ukupno 227 prekršajnih prijava, ali da se za ishod tih procesa ponovo obratimo nadležnim sudovima.

Prof. dr Miladin Ševarlić sa Poljoprivrednog fakulteta kaže da je izuzetno važno da se imena seljaka koji seju GM soju objave, kao i da Ministarstvo poljoprivrede kaže koje je mere do sada preduzelo. Ako objavljuju imena onih koji gaje marihuanu ili onih koji voze pijani, zašto ne bi rekli i ko se oglušuje o zakon u slučaju GM soje.

Mislim i da postoji organizovan sistem snabdevanja semenom GM soje posebno većih poljoprivrednih gazdinstava – dodaje Ševarlić. Rumunija i Španija jedine su dve države u EU koje nisu zabranile uzgoj te soje pa je logična pretpostavka da seme stiže iz Rumunije, mada se pominje i šverc preko Bosne i Albanije.

Sagovornik „Politike”, koji je učestvovao u ovakvim akcijama, kaže da inspektori uglavnom na teren idu po prijavi.

– Zna se da je Mačva broj jedan. Seljaci to tamo vrlo organizovano gaje. Toliko su se izveštili, da sakrivaju useve soje među redovima kukuruza, daleko od puteva gde mogu lako biti uočeni. Inspektori, na primer, znaju da je njiva na kojoj nema korova, a okolo nje divlja trava – sumnjiva. I nije to samo u Mačvi, nego i Sremu, delu Bačke, okolini Beograda, gde je takođe pronađena GM soja – kaže naš sagovornik i napominje da ni tada nisu objavljivana imena, jer se podnošenjem prekršajne prijave posao inspektora prebacuje na sud.

Inače prinosi GM soje nisu ništa veći od konvencionalno gajene. Pitanje je zašto se onda proizvođači odlučuju na rizik da budu i krivično gonjeni zbog ilegalnih useva.

Za to, objašnjavaju naši sagovornici, ima više razloga. Najpre da ovogodišnji plod može da se koristi kao seme već sledeće godine. Drugi, verovatno još važniji, ušteda na hemikalijama. Modifikovana soja je otporna na otrove, a korov nije. Dovoljno je samo jednom upotrebiti ozloglašeni „raundap” ili neki drugi totalni herbicid i posao je maltene završen. O posledicama nesavesni proizvođači očigledno ne razmišljaju, pa čak ni o tome da postoje i istraživanja koja kažu da genetski modifikovane biljke sa samo jednog hektara oprašivanjem mogu da „kontaminiraju” i do sto hektara standardnih useva.

Više u Politici