Unajmio je lokalnog seljaka da iskopa ostale figure sa obećanjem da će mu platiti za svaku koju pronađe. Na kraju, seljak i njegovi pomoćnici su pronašli 32.000 figurica koje su predstavljale sve, od dinosaurusa do ljudi iz svih krajeva sveta, uključujući Egipćane, Sumerce i bradate belce. Figurice su predstavljale potpuni paradoks, jer ih je očigledno napravila ljudska ruka a predstavljale su mnogo vrsta dinosaurusa. Po svim istorijskim knjigama ljudi nisu živeli u isto vreme kad i dinosaurusi. Po otkriću figura iz Akambara, mnogi kreacionisti iz celog sveta su proglasili ove artifakte pravim. Ako su one prave, to bi bio validan dokaz o zajedničkom životu ljudi i dinosaurusa, što bi veoma naudilo teoriji o evoluciji i pružilo podršku bukvalnoj interpretaciji Biblije.

Dokazi na strani figurica

–          Don Paton, kreacionista – pobornik originalnosti figurica, tvrdio je da je njihova starost utvrđena radio-karbon metodom od 6500 do 1500 godina.

–          Pobornici citiraju mnoge navode iz prve ruke sa iskopavanja. Prema njima, površina oko figurica je očigledno stari sloj zemlje.

–          Najčešće korišćena linija podrške Akambaro figuricama je njihova sličnost sa dinosaurusima, jer je navodno toliko precizna da ne može biti drugačije nego da su pravljeni po ugledu na prave dinosauruse.

Dokazi da su figurice prevara

–          Valdemar Julsrud je platio za svaku figuricu koju su seljaci pronašli. To je možda dalo motiva njima da naprave svoje figure i predstave ih kao drevne artifakte.

–          Figurice nisu pokazivale karakteristične dokaze da su bile pod zemljom 1500 godina. Da su prave bile bi izgrebane od kamenitog zemljišta kakvo je u Meksiku.

–          Broj neoštećenih figurica je očigledna prevara, jer nigde do sada u svetu nije pronađeno 32000 artifakata a da nijedan nije u delovima i da su svi savršeno očuvani (oni koji su očigledno polomljeni na dva dela se ne računaju).