Vodič za preživljavanje 1.deo

Last modified on 2011-06-30 07:28:00 GMT. 0 comments. Top.

Iako nikad nisam bio u situaciji da mi je znanje o preživljavanju u prirodi bilo potrebno, odavno osećam potrebu za osnovnim kursom koji bi me pripremio kako da reagujem u divljini. Svestan da ne postoji zamena za iskustvo, ovo je samo teoretski pokušaj da saznam nešto više o preživljavanju. A i vi sa mnom.

Normalno je da vam, ukoliko se nađete sami u prirodi, svašta prolazi kroz glavu ali da biste preživeli potrebno je da budete sposobni da donosite odluke, improvizujete i da ostanete smireni.

Strah – Strah je normalna reakcija za svakoga ko se nađe sam u divljini, a posle straha slede panika, bol, hladnoća, žeđ, umor, dosada i usamljenost. Ekstremno je važno smireno razmotriti situaciju i ne dozvoliti da vas bilo šta od gore navedenog omete u trezvenom razmišljanju.

Bol – Bol se obično ignoriše u panici. Zapamtite da je potrebno da pregledate i sanirate povrede (ukoliko ih imate) pre nego što postanu ozbiljan problem.

Hladnoća – Hladnoća smanjuje sposobnost da se razmišlja, umrtvljuje telo i smanjuje volju za preživljavanjem. Nikad ne dozvolite sebi da prestanete da se krećete ili zaspite pre nego što nađete odgovarajuće sklonište.

Žeđ – Dehidracija je uobičajen neprijatelj u situacijama preživljavanja i ne sme da se ignoriše. Može da vam uspori razmišljanje što bi prouzrokovalo previd važnih informacija.

Glad – Glad je opasna ali retko smrtonosna. Može da smanji sposobnost logičkog razmišljanja i da poveća podložnost efektima hladnoće, bola i straha.

Umor – Umor je neizbežan u bilo kojoj situaciji i treba imati na umu da i on smanjuje mentalnu sposobnost. Telo često na taj način pokušava da pobegne iz opasne situacije.

Dosada i usamljenost – Ovi neprijatelji često dolaze neočekivani i mogu da smanje mogućnost donošenja pravih odluka.

Ovoliko za početak, sledeći put o paljenju vatre.

Vodič za preživljavanje 2.deo

Last modified on 2011-07-20 08:25:44 GMT. 0 comments. Top.

Jedan od najvažnijih zadataka koji bi trebalo da uradite ukoliko se nađete u situaciji preživljavanja u divljini je – napraviti vatru. Prvo je neophodno pažljivo izabrati mesto na kome ćete zapaliti vatru. Kamenito ili peskovito područje u blizini vode je najbolji izbor jer po svaku cenu želimo da izbegnemo šumski požar. Očistite površinu na kojoj ćete paliti vatru, možda čak napravite malu rupu i poređajte kamenje okolo. Nemojte ni da pomišljate da krenete u prirodu bez šibica ili upaljača, pa čak je poželjno da imate sa sobom nešto što će pokrenuti vatru, ostaci tkanine ili papir u nekoj vodootpornoj posudi.

Ukoliko želite da vam i šibice budu vodootporne umočite ih u lak za nokte, a upaljač može biti koristan i ako je prazan: ponekad je dovoljna varnica. Međutim, dešavaju se situacije u kojima nemamo ni šibicu ni upaljač. Kako u tom slučaju upaliti vatru? Jedan od načina je usmeriti sunčev zrak kroz lupu (dno flaše, sočivo fotoaparata ili dvogleda…) na lako paljivi materijal (trud, suva mahovina ili trava, suvo lišće ili slama…). Jedna od najstarijih i najpouzdanijih metoda je upotreba kresiva i čelika. Možemo udarati npr. nož u kamen belutak i varnice koje se dobiju usmeravati na zapaljivi materijal.

Kada pravite vatru, morate prikupiti prvo najsitnije grančice (ukoliko pada kiša pokušajte da ih potražite sa unutrašnje strane oborenih debala, da pronađete mrtvo i suvo korenje izvučeno iz nasipa, da izdubite centralni deo panja ili osušenog drveta). Posle toga pronađite malo krupnije grančice koje mogu biti vlažne. Na kraju, potrudite se da prikupite što više krupnog granja. Kad pokušavate da upalite vatru, potrebno je da ostavite dovoljno prostora između grana zbog kiseonika koji treba da cirkuliše i podstiče vatru. Ako duva vetar ili pada kiša, telom zaštitite vatru. Kako se vatra rasplamsava dodajte deblje grane (nemojte previše čekati) čak i ako su mokre jer će ih vatra osušiti i zapaliti.

Kad odlazite od mesta na kom ste palili vatru, obavezno je dobro ugasite: polijte vodom ili prekrijte peskom – i najmanji žar može zapaliti čitavu šumu!

 

Vodič za preživljavanje 3.deo

Last modified on 2011-11-07 09:00:36 GMT. 0 comments. Top.

Ako se nađete u divljini a noć se približava, potrebno je da nađete ili napravite sklonište. Ono može vas da zaštiti od vetra, sunca, kiše, snega, hladnoće ili toplote. Kod izbora lokacije za sklonište, osnovno je da u okolini imate dovoljno drva da zapalite vatru, da sveža voda nije previše udaljena, da je teren ravan i suv. Prvo potražite prirodnu formaciju koja bi vam odgovarala: pećine, pukotine u stenama ili veliko drveće sa granama koje su dovoljno nisko da vas zaštite. Ukoliko ne postoji ništa odgovarajuće u okolini moraćete da napravite sopstveni zaklon. Najčešća greška je građenje prevelikog skloništa, jer ono mora da bude taman dovoljno veliko da zaštiti čoveka, ali i dovoljno malo da bi zadržalo toplotu tela, pogotovo zimi.

Izbegavajte vlažna mesta i ona koja su ispod nivoa vode, tražite lokacije u zavetrini, izbegavajte usamljeno drveće (zbog groma) i labave stene i suvo drveće (jer bi moglo da padne na vaše sklonište. Najjednostavnije i najbrže rešenje je nagnuto sklonište.

Zabodite dve raklje do 30cm u dubinu, ali tako da ostanu oko 1 metar iznad zemlje. Pronađite 2 metra dugačku granu i iskoristite je kao podupirač na vrhu zaklona tako što ćete je postaviti između dve raklje. Dalje, popunite krov i stranice pravim granama koje su na vrhu vezane za podupirač a dole zabodene u zemlju. Tako smo dobili kostur skloništa. Najzad, moramo prekriti tu konstrukciju bilo kojim materijalom koji nam je dostupan: šibljem, travom, papratima ili velikim listovima. Uvek krenite odozdo da popunjavate praznine jer će na taj način kiša da se sliva niz krov a da ne upada unutra. Pokušajte da olakšate sebi posao tako što ćete neko palo stablo ili stenu iskoristiti kao jednu stranu skloništa. Ako je hladno, ispred ulaza možete upaliti vatru.

Da li je potrebna napomena da bez noža ili sekirice ne treba ni da pomišljate da krećete u divljinu?

Kako napraviti vatru uz pomoć leda (video)

Last modified on 2012-01-31 07:02:16 GMT. 0 comments. Top.

Ako se nađete u divljini i hoćete da se ugrejete, upotrebite led.

Solarni grejač vode za kampere

Last modified on 2012-05-31 08:01:37 GMT. 0 comments. Top.

Ako ste kamper, sigurno ste zainteresovani da pročitate uputstvo da napravite solarni grejač vode. Možete ga napraviti od starih plastičnih flaša za vodu i aluminijumske folije za zaštitu automobila od sunca i uz pomoć njega možete zagrejati malu količinu vode na oko 90oC.

Doduše potrebno je nekoliko sati da voda dostigne tu temperaturu, ali aparaturu možete zakačiti za ranac i pustiti da sunce radi posao dok vi hodate. Savršeno za podgrevanje gotovih jela.

Pogledajte celo uputstvo (na engleskom jeziku) na Instructables.