Šume

Last modified on 2011-05-22 06:49:04 GMT. 0 comments. Top.

Šume pokrivaju oko 30% od ukupne kopnene površine Zemlje. Ima ih i u najtoplijim i najhladnijim predelima (osim Antarktika) i nazivamo ih raznim imenima: tropske šume, prašume, tajge, pluća planete. Jedno je jasno – uništavamo ih neverovatnom brzinom.

Iako u njima živi polovina biljnih i životinjskih vrsta, ljudi poseku oko 9 miliona hektara pod šumom godišnje što je upravo kao da sečete šumu na površini jedne Srbije godišnje. Sečemo ih iz sebičnih razloga: potreban nam je prostor za život, puteve, njive, potrebna su nam drva za razne namene. Kao da nismo svesni da uništavamo ogroman deo biodiverziteta planete. Životinje i biljke koje žive u tropskim šumama su uglavnom endemske i gubitkom svog staništa, nestaće i one. Ko zna koliko ima vrsta koje još nismo otkrili i možda i nećemo nikad, ko zna koliko je lekovitih biljaka (tropske šume se nazivaju najvećom svetskom apotekom) isterano iz svojih šuma i zauvek nestalo. Samo nekontrolisana seča Amazonske prašume nosi sa sobom nesagledive posledice.

Ne stradaju samo biljke i životinje od krčenja šuma. Trista miliona ljudi živi u svetskim šumama. Najpoznatiji su Pigmeji koji žive u Centralnoj Africi, Huli koji su nastanjeni u visokim šumama Papue Nove Gvineje i Janomami iz Južne Amerike. Ako vas nije briga za tamo neka plemena koja žive primitivnim životom i ne prihvataju blagodeti i komfor civilizacije, trebalo bi da znate da životi 1,6 milijardi ljudi zavise od života šuma: lov, poljozaštitni pojasevi, agrošumski proizvodni sistemi određuju sudbinu tih ljudi. Ko zna, možda većinu nije briga ni za te ljude koji beru i prodaju šumske proizvode, štite svoja polja šumama, mešaju drveće sa regularnim usevima da bi dobili bolji prinos. Međutim, moram da ih razočaram da su i oni ugroženi deforestacijom. Odnosno, svi mi smo ugroženi.12-20% od ukupne svetske emisije gasova sa efektom staklene bašte dolazi od krčenja šuma. Sečom ove zone koja doprinosi hlađenju naše prilično zagrejane planete, oslobađa se ogromna količina ugljen-dioksida.

Dakle, šume su neophodan i sastavni deo Zemlje i svaka inicijativa za njihovo očuvanje je dobrodošla. Ujedinjene Nacije su 2008.godine pokrenule REDD program kojim pokušavaju da smanje emisiju gasova usled deforestacije i uništavanja šuma i izgleda da efekti već postoje u Južnoj Americi. Ovo je samo prvi od serije tekstova na sajtu Ekologija o šumama u međunarodnoj godini šuma.

 

Drveće sa svetskom slavom

Last modified on 2010-03-23 07:14:39 GMT. 1 comment. Top.

1.DŽINOVSKA SEKVOJA: GENERAL ŠERMAN

General Šerman se našao na listi zato što je – ogroman. Ovo drvo se nalazi u Nacionalnom parku Sekvoja u Kaliforniji i veruje se da je staro između 2300 i 2700 godina. Visoko je oko 85 metara, obim na zemlji mu je oko 30 metara i smatra se najvećim drvetom na svetu.

flickr - Xavier de Jaurequiberry

2.JASIKA TREPETLJIKA: PANDO

Pando, ili Drhtavi džin je velika kolonija jedne jasike trepeljike koja se prostire na više od 4 hektara u Juti. Svako drvo u ovoj oblasti je nastalo od jednog organizma i dele ogroman podzemni sistem korena. Procenjeno je da je Pando težak 6615 tona, što ga čini najtežim živim organizmom na planeti.

a4gpa/Flickr

3.MONTEZUMA ČEMPRES: DRVO ROGOZ (THE TULE TREE)

Ovo stablo montezuma čempresa se nalazi na zemljištu crkve Santa Maria del Tule u meksičkoj državi Oahaka. Obim mu je 36 metara a visoko je 35 metara. Veruje se da je staro oko 2000 godina, a lokalne legende kažu da ga je pre 1400 godina zasadio sveštenik actečkog boga oluje. Prema National Geographic-u ovo stablo je inspiracija za godišnji festival u Oahaki koji se održava drugog ponedeljka svakog oktobra.

flickr/akseabird

4.DRVO SVEĆNJAK

Drvo svećnjak, takođe poznato kao drvo sa prolazom za kola (drive-thru tree) je džinovska sekvoja koja se nalazi blizu San Franciska. To veliko drvo je imalo nedostojnu sudbinu da mu pre 60 godina kroz bazu probiju tunel i sada zauzima centralno mesto u osam hektara velikoj šumi sekvoja. Za 3 dolara, možete da prođete kroz tunel, da prostrte ćebe za izlet pored stabla i uživate.

flickr/Alastair Humphreys

5.DRVO ŽIVOTA

Drvo života u Bahreinu je jedno od najusamljenijih stabala na svetu. Ovo meskite drvo se nalazi na najvišoj tački pustinje u Bahreinu, i stotinama kilomatara je udaljeno od sledećeg drveta. Smatra se da ima koren koji dopire na desetine metara u dubinu da bi došao do vode. Tačna starost ovog drveta nije poznata ali se procenjuje na oko 400 godina.

flickr/swamibu

6.WOLLEMI BOR

Wollemi bor iz Australije je živi dinosaurus – najstariji fosil Wollemi drveta je star 200 miliona godina. Kada je živi Wollemi pronađen 1994.godine, naučnici su bili zapanjeni. Lokacija borova je bila tajna da bi se sačuvalo manje od 100 stabala koja su živela u divljini. Da bi se sprečilo izumiranje, 2006. je započet program kojim je dozvoljena kupovina mladica Wollemi stabala i sada se ono može videti u raznim botaničkim baštama.

flickr/louisa catlover

7.PIRANGI INDIJSKI ORAH

Ovo čuveno drvo blizu Natala u Brazilu je 177 godina star indijski orah koji se prostire na 8 hektara. Zasadio ga je 1888.godine ribar koji nije znao da drvo ima genetsku mutaciju zbog koje ono zauzima ogromnu površinu. Kada grane Pirangi drveta dotaknu tlo, one puste korenje i nastave da rastu za razliku od običnog indijskog oraha. Danas je to drvo turistička atrakcija.

flickr/LeRoc

TENERE DRVO

Tenere drvo je van konkurencije zato što više ne postoji. To je bilo 300 godina staro drvo akacije u vreme svoje smrti i bilo je jedino drvo u krugu od 400 km. Ono je bilo sve što je ostalo od velike šume koju je lagano progutala pustinja. 1973.godine pijani vozač kamiona ga je oborio iako je ono bilo jedini objekat na širokoj ravnici. Danas na tom mestu stoji metalni spomenik.

Izvor: MNN

Čudesno drvo

Last modified on 2014-09-30 12:08:59 GMT. 19 comments. Top.

Nekada davno u Kini rođenje ćerke je pratila sadnja drveta. Sudbina tog drveta je pratila sudbinu devojčice: onog dana kada je pognute glave morala da, bez prava na prigovor, krene na formalno upoznavanje sa čovekom uz čiju će narav morati da provede čitav život, oštrila se sekira. Od drveta, zvanog kiri, pravio se nameštaj, klompe, muzički instrumenti koji su bili poklon od porodice za odlazeću ćerku.

Osim Azije, gde je bilo na ceni, caričino drvo (kako su ga još nazivali) je stiglo u Ameriku u XIX veku. Neuobičajeno za poslovnost Amerikanaca, ali širenje istočnom obalom nije bio planski potez lukavih trgovaca već slučajnost. Ako u prirodi postoje slučajnosti. Izvozni tovar iz Kine je u sebi nosio i neželjene goste – plodove caričinog drveta koji su imali ulogu današnjih kuglica od stiropora, dakle da zaštite vredan tovar od neugodnog puta. Semenke tog ploda su se rasule po američkoj zemlji i tu dokazale još jedno svoje ime – od «brzorastućeg drveta» su začas nastale šume.

Iz Kine su stizali proizvodi od kiri drveta u Evropu gde su brzo postali veoma cenjeni. Toliko da legenda kaže da je svoj zvaničan, latinski naziv, drvo dobilo u čast princeze Ane Pavlovne, ćerke ruskog cara Pavla. Od tada je poznato kao paulovnija. Paulovnija je u tadašnje doba, ne baš bolje ali definitivno drugačije jer se još uvek cenila lepota, imala pre svega estetsku vrednost. Svetle boje, mekano i pogodno za obradu dok je sveže a opet nepodložno deformaciji kad odstoji, predstavljalo je idealan materijal za nameštaj i ukrasne predmete. Paljenjem su se dobijale ugljene olovke, prah se koristio za vatromet, od kore se pravila boja a lišće se koristilo za spravljanje sredstva protiv crva. Ostale kvalitete, a ima ih mnogo, paulovnija je otkrivala postepeno, sloj po sloj.

Uzmimo kao primer bilo koju zemlju u razvoju. Naravno da je takvoj državi potrebno mnogo drveta. Ali i sve više plodnog zemljišta. Tako pluća gube bitku sa stomakom. Šume se seku, a zemlja postaje gola sve dok neko ne shvati da će biti problema i sa stomakom. Erozija ugrožava njive a građe je sve manje. Tada bi ta država trebalo da donese mudru odluku da pošumi opet zemlju i svuda zasadi paulovniju. Napravi stablima zaklone od vetra za useve i smanji njegove nalete za 30% i poveća vlažnost za desetak odsto. Pa čak i da pomeša paulovniju sa žitaricama i povrćem. Ako se stabla postave na odgovarajućoj udaljenosti unutar njive sa posejanom pšenicom, prinos se povećava za 7-12%. A da ne pričamo o tome da je u pitanju drvo koje brzo raste i kome je potrebna minimalna nega i ulaganje. U prvoj godini već dostiže visinu od 3-4,5 metra, a zrelu visinu od desetak metara ima u trećoj godini. Njegovo ogromno lišće je sjajna stočna hrana i đubrivo. Ako se na njivi od jednog hektara posadi 50 stabala za 10 godina se dobije 20-30 kubika kvalitetnih drva. Ukoliko se od posečene paulovnije naprave briketi dobije se ogrev sa energetskom vrednošću uglja a bez štetnih sastojaka u dimu. Pluća ponovo dišu.

Projekat pošumljavanja Kine paulovnijom je rezultovao povećanjem proizvodnje hrane za 30% u ravnicama i zaustavljanjem erozijem na oko 3 miliona hektara zemlje. Takođe, paulovnija je drvo izbora za pošumljavanje Australije, Nemačke, Amerike i Paname. Ali ne i za Srbiju. Šume se seku i slabo obnavljaju, jer ovde drvo još uvek spada u jeftin ogrev, pa je tražnja povećana u ova teška vremena. U Vojvodini je situacija posebno kritična. Kako kažu iz JP «Vojvodinašume», ukoliko se na vreme ne podignu zasadi, odnosno ne poveća šumovitost Pokrajine sa sadašnjih šest na 14 procenata, Vojvodini preti da od ekološke postane prava pustinja. A paulovniju retko ko pominje. Još 1997.godine profesorka Šumarskog fakulteta Dragica Vilotić i inženjer Slobodan Vukojevac su započeli priču o paulovniji, ali očigledno nisu naišli na razumevanje. Danas postoji zasađena ogledna plantaža na samom severu Vojvodine u peskovitom tlu da bi se dokazao uspešan rast paulovnije i na takvom, vrlo lošem tlu. I zaista, ovo čudesno drvo i tu uspeva. Bez obzira na to, projekat «Čudesno drvo» će u Srbiji morati da sačeka neka mudrija vremena.

Željko Stanković

Najugroženije šume na svetu

Last modified on 2012-02-23 21:06:13 GMT. 0 comments. Top.

Region koji obuhvata Mijanmar, Laos, Tajland, Kambodžu i Vijetnam se nekad dičio šumom od skoro 2,5 miliona kvadratnih kilometara. Danas je ostalo samo 118.000 kilometara tropske šume u kojoj je zajedno sa njom ugroženo oko 7.000 endemskih vrsta biljaka.

Indo-Burma spada među prva mesta na planeti na kojima su ljudi razvili poljoprivredu i već jako dugo unazad se koristi vatra za čišćenje zemlje zarad dobijanja poljoprivrednog zemljišta. Dalje, komercijalna seča šume je toliko uzela maha da su se države suočile sa problemom poplava i erozija. Posle par takvih katastrofalnih događaja, politika se preispituje i uvode se nacionalne zabrane za seču šuma još devedesetih godina. Pritisak gramzivih koncesionara ne posustaje ni danas. Sledeći bitan faktor uništavanja šume je sađenje biljaka od kojih se može dobro zaraditi: šećer, čaj, kafa, palma (zarad dobijanja ulja)… Čitav region doživljava razvoj koji zahteva i razvoj infrastrukture. Putna infrastruktura je osnovna strategija daljeg razvoja, a putevi presecaju, seku i uništavaju prirodno stanište za mnoge životinje. Zarad navodnjavanja i sve većih energetskih potreba grade se brane na velikim rekama čiji rezervoari povremeno poplavljaju važna prirodna staništa.

Takođe, brojni rudnici doprinose sveukupnom uništenju šuma. Kambodža je prošle godine najavila otvaranje rudnika titanijuma koji bi preuzeo 20.000 hektara od tropske šume. Kad se sve ovo pomeša sa izlovljavanjem životinja jer se, osim za hranu, određene vrste još uvek koriste u svrhe tradicionalne medicine, možda je moguće sagledati nivo uništenja ovog jedinstvenog mesta na planeti. 430 vrsta sisara (70 endemskih), 520 gmizavaca (preko 200 endemskih), 280 vrsta vodozemaca (150 endemskih) i preko 10% svih svetskih slatkovodnih riba živi u šumi i vodama šume regiona Indo-Burme. A nje je sve manje.

Kao što ćemo videti u sledećim nastavcima, tj. u tekstovima o ostalim ugroženim šumama, šablon je svuda isti. Nijanse će se možda razlikovati, ali ekonomski razvoj je suštinski razlog uništavanja prirode. Novac sa kojim jednog dana nećemo imati više šta da kupimo.

Nova Kaledonija

Last modified on 2012-05-14 06:26:49 GMT. 0 comments. Top.

Džejms Kuk je 1774.godine u Tihom okeanu otkrio ostrvo čije ga je zelenilo šuma podsećalo na Škotsku i u nastupu nostalgije za očevom postojbinom naziva ga Nova Kaledonija po starom rimskom imenu ove šumovite zemlje. Ovo ostrvo je, poput svih rasutih delića južnog prakontinenta Gondvane, imalo potpuno jedinstven karakter. Na njemu su potpuno nesmetano mogle da se razvijaju biljke i životinje koje su po posebnim pravilima i bez uticaja sa velikih kopnenih površina evoluirale u endemske vrste.

A samo ostrvo nije bilo previše interesantno belom čoveku sve dok nije otkrio sandalovinu, mirisno drvo čije je ulje davalo posebnu notu parfemima. Kada je ta trgovina propala, prešlo se na robove koji su na obližnjim ostrvima radili na plantažama šećerne trske. Obzirom na prirodu urođenika Nove Kaledonije, a nisu bili previše predusretljivi (kanibalizam takođe nije doprinosio gostoprimstvu), ostrvo postaje kaznena francuska kolonija na čije je obale do kraja 19.veka ostavljeno preko 22.000 kriminalaca i političkih zatvorenika. Međutim, pravi početak propasti prirode Nove Kaledonije nastaje sa otkrićem nikla i otvaranjem rudnika.

Rudnici su se širili a šume sekle. Nekada su zauzimale 70 odsto kopna a sada jedva malo preko 20 odsto. Erozije koje su se pojavile kao posledica spadaju među najgore na svetu. Pored gubitka staništa, životinje i biljke sa ostrva su bivale sve više ugrožene uvođenjem novih vrsta sa novim doseljenicima. Svinje, mačke, psi, pacovi… postali su problem za domaće vrste. Pacovi su krivci za izumiranje nekih vrsta ptica, žaba, pa čak i biljaka. Lovci za nestanak drugih. Da bi privukli jelene na nove terene, oni pale vatre posle kojih bi trebalo da izraste novo rastinje. Takođe se veruje da mladi nezadovoljni seljaci pale vatre u znak protesta. Požari su zaslužni za skoro potpuno uništenje tropskih sušnih šuma na Novoj Kaledoniji. Toliko da poređenje kišnih i sušnih šuma nije na mestu: ovih drugih ima još na samo 10.000 hektara.

Ova francuska kolonija upravo zbog svoje pripadnosti jednoj razvijenoj evropskoj zemlji nema pravo da koristi međunarodne fondove za očuvanje biodiverziteta. I eto, jedno od mesta sa najgušće skoncentrisanim biodiverzitetom nema ko da zaštiti sve dok se štiti 25% svetskih resursa nikla. Novac uvek pobeđuje.

Najugroženije šume na svetu – Sundaland

Last modified on 2013-03-11 07:00:43 GMT. 0 comments. Top.

Danas arhipelag i delovi poluostrva, Sundaland je nekada bilo kopno za koje se smatra da je kolevka azijskog čoveka. Kako je klimatska promena lagano potapala Sundaland, tako su praljudi krenuli u mukotrpne migracije ka gostoljubivijim predelima. Takođe, postoji nepotvrđena teorija da je na mestu Sundalanda bila mitska zemlja Mu, izgubljeni kontinent koji bi mogao biti i legendarna Antlantida. Platon je o Atlantidi pisao:

„samo ostrvo je obezbeđivalo sve što im je bilo neophodno za život… Dva puta godišnje sakupljali su plodove zemlje – zimi su imali koristi od nebeskih kiša, a leti od vode koja je dolazila iz potoka i kanala… bilo je izobilje drveta za drvodelje… i bilo je drveta svih vrsta i divnih visina i lepote što je bilo proizvod izvanrednog zemljišta…“

Sundaland

I stvarno, Sundaland – deo Indonezije, Malezije i da pomenemo samo najveća od 17.000 ostrva : Sumatru, Javu i Borneo – je bio prekriven divnim šumama i sa biodiverzitetom kakav se retko sreće na našoj planeti. Kažem „bio prekriven“, jer je danas ostalo samo 7% od nekadašnje površine pod šumama (1,5 milion km2), a ostatak je pretvoren u plantaže kaučuka i palmi. Kada se na krčenje zarad dobijanja prostora za plantaže doda i legalna i ilegalna seča i prodaja stabala, polako se stiče uvid u razmere uništavanja ovoj jedinstvenog područja na svetu. A jedinstveno je zato što samo na Borneu ima 3000 vrsta drveća, od toga 155 endemskih. Takođe, Borneo se može pohvaliti sa preko 2000 vrsta orhideja. Iako ne toliko raznovrsna, ostala ostrva ne zaostaju u broju endemskih vrsta: na Javi živi 270 endemskih vrsta orhideja. Osim biljaka, ugrožene su životinje; ponajviše orangutani (3.500 preostalih primeraka) i nosorozi (40-50 živih životinja), a javanskih tigrova više nema.

orang-utan-sumatera

Indonezija je šesta država na svetu po broju stanovnika sa 237 miliona duša. Sa dodatnih 27 miliona Maležana potrebne površine za odgajanje hrane mora da dostižu enormne razmere. Otud deforestacija. Šume se krče da bi se prehranila država koja ima tri miliona ljudi više svake godine. 2008.godine su indonežanske šume krčene po stopi od 300 fudbalskih terena na sat. Ne pomaže previše ni ostatak sveta; halapljivost Evrope, Severne Amerike, Kine, Japana za drvetom i papirom samo potpaljuje ilegalne drvoseče i one sa dozvolom da uništavaju jedno od najvećih bogatstava na planeti.

forest

Pored seče šuma, faunu Sundalanda ugrožava i trgovina životinjama. Broj orangutana je desetkovan u prošlosti zbog trgovine. Danas se nosorozi love zbog tržišta kineske medicine – kilogram rogova košta u Londonu oko 60.000 funti a koriste se u prahu koji navodno snižava visoku temperaturu. Indonezija je dugo bila jedan od vodećih regiona u izvozu zmijske kože. Ova trgovina je pala u zasenak u skorije vreme zbog trgovine živim kornjačama. I tako… jedno po jedno, čovek uništava bez svesti o posledicama. Drvo, cvet, životinja – nije bitno; sve dok ne posečemo i poslednje stablo.

Peruanske šume skladište više CO2 nego što SAD emituju

Last modified on 2014-11-27 13:56:38 GMT. 0 comments. Top.

Peru, domaćin decembarskog klimatskog samita UN, skladišti skoro sedam milijardi metričkih tona ugljenika, uglavnom u Amazonskoj tropskoj šumi. To je veća količina od godišnje emisije ugljenika SAD u 2013.godini koja iznosi 5,38 milijardi tona, pokazalo je novo istraživanje Karnegi naučnog instituta (CIS).

Dom druge po veličini površine Amazonske šume posle Brazila, Peru je do danas najbolje i najpreciznije mapirana država što se tiče ugljenika zahvaljujući mapama visoke rezolucije. „Otkrili smo da je skoro milijarda metričkih tona zaliha ugljenika u Peruu pod velikim rizikom emisije u atmosferu zbog korišćenja zemljišta. To zemljište će umesto pod šumama biti iskorišćeno za naftna istraživanja, rančeve za stoku, plantaže palmi i vađenje rude zlata.“, za Gardijan izjavljuje Greg Asner sa CIS-a.

Dobra vest je da će uskoro biti novih 30 miliona hektara zaštićenih područja pod šumom koje će moći da uskladište skoro 3 milijarde metričkih tona ugljen dioksida. Prebacivanje delimično zaštićenog zemljišta u potpuno zaštićeno će biti protivteža očekivanom krčenju šume i ispuštanju velike količine ugljenika u atmosferu.

„Nova mapa visoke rezolucije nam obezbeđuje dokaze sa kojima bismo ušli u pregovore na tržištu ugljenikom,“ kaže Manuel Pulgar-Vidal, ministar ekologije Perua. „Naša vlada takođe ispituje zalihe ugljenika u zemljištu, vrši inventar šuma i napravila je program za investiranje u šume. Ove inicijative će nas bolje pripremiti za promene koje će nastati prenamenom korišćenja zemljišta.“

Peruanski Amazon, površine 69 miliona hektara, pokriva više od 60% države. Ali krčenje šuma, poljoprivreda i promena korišćenja zemljišta iznose 61% od ukupne emisije ugljenika u Peruu. Tropske šume pretvaraju veću količinu ugljenika iz atmosfere u biomasu nego ijedan drugi ekosistem na Zemlji. Trenutno, tropska deforestacija i degradacija šuma čine 10% od ukupne emisije ugljenika na planeti.

Izvor: Gardijan