Usporavanje 1. deo – Sporo putovanje

Last modified on 2014-08-07 06:21:12 GMT. 0 comments. Top.

Retki su oni kojima brz tempo života stvarno prija. Mnogo više je onih kojima je to realnost  i koji su se suludom ritmu prilagodili jer alternative nema. Umesto da radimo da bismo živeli, počeli smo da živimo da bismo radili, mobilni telefoni ne biraju mesto i priliku, brzina dostupnosti informacija preko interneta će uskoro obesmisliti samu informaciju jer će ljudi prestati da čitaju sve što je duže od jednog pasusa. Večernji smiraj (ako ga možemo sebi priuštiti) provodimo uz televizor na kome biramo program koji nas suštinski ne smiruje već dodatno ubrzava naša, već naelektrisana, čula. Ovde ću usporiti i postepeno ući u „pokret sporih“, kome pripadaju ljudi ubeđeni da brz život uništava zdravlje, porodice i zajednicu. Po njima, usporiti ne znači isključiti telefon dok jedemo pljeskavicu kod kuće, već označava čitav životni stil.

Sporo putovanje

Jedan od glavnih ciljeva sporog putovanja je upoznavanje sa lokalnom kulturom i povezivanje sa ljudima. Umesto da za pet dana obiđemo šest država, sporo putovanje preporučuje ostanak u jednom mestu, obično u iznajmljenim kućama gde putnici mogu lako da se uklope u svakodnevni ritam lokalnog života.

Dobar način da se upoznate sa nekim okruženjem i običajima je kroz WWOOF. WWOOF označava Mogućnosti za rad na organskim farmama širom sveta (Worldwide Opportunities on Organic Farms) i pruža mogućnost putnicima da provedu vreme radeći na organskim farmama i da učestvuju u životu neke daleke zemlje kao član tamošnje porodice. Osnovne premise su: WWOOF dobrovoljci ne plaćaju smeštaj, WWOOF domaćini ne plaćaju dobrovoljcima za njihovu pomoć, WWOOF organizacije naplaćuju određenu nadoknadu od domaćina i dobrovoljaca koja služi za razvoj WWOOF mreže. Možete otići u Japan na farmu cveća ili u Čile u voćnjak avokada, samo se učlanite i izaberete. Bilo gde da odete od vas se očekuje naporan rad, pa i pored toga je većina WWOOF-era  zadovoljna boravkom kod domaćina. Prema savetima prekaljenih WWOOF-era najbolje je dobro se raspitati  o svim aspektima boravka kod domaćina i – poneti odgovarajuću odeću.

Kombinacija putovanja i volonterizma je postala veoma popularna među svetskim putnicima koji žele od svojih putovanja više od koktela pored bazena i all-inclusive hotela. Iskustvo koje se dobije na takvim putovanjima je neprocenjivo, kako tvrde volonteri. Za početak informišite se na sajtu Volontourism.

Usporavanje 2 – Spora hrana

Last modified on 2014-08-07 06:21:12 GMT. 0 comments. Top.

Šta jedete? Na kiosku ili kod kuće za porodičnim stolom? I koliko? Dok ne počne da izlazi na nos ili taman koliko je potrebno? Bitno pitanje je i kako jedete? Stojeći za kuhinjskim pultom ili za stolom sa potpunim ugođajem? Postoji mnogo ljudi na svetu kojima ova pitanja nisu nešto što bi tek poduprlo razgovor već su od suštinske važnosti. Za takve postoji Slow Food organizacija.

Slow Food organizacija je nastala, logično, kao odgovor na ekspanziju fast food restorana. McDonalds je 1986. godine želeo da otvori svoj restoran kod Španskih stepenica u Rimu i oko suprotstavljanja tom skrnavljenju najdužih i najširih stepenica u Evropi sakupila se grupa ljudi koja će kasnije osnovati Slow Food pokret. Danas, taj pokret ima preko 100.000 članova u 132 države. Njihova osnovna filozofija je da svako ima pravo da uživa i sa tim i odgovornost da štiti tradiciju hrane koja omogućava to pravo uživanje. Spora hrana je dobra, čista i fer hrana. Članovi pokreta veruju da hrana treba da bude dobrog ukusa; da bi trebalo da se proizvede na čist način koji neće ugroziti okolinu, životinje ili nas; i da bi proizvođači trebalo da imaju fer nadoknadu za svoj rad.

Uživanje u hrani  i piću bi trebalo da bude u kombinaciji sa naporima da se sačuvaju nebrojene vrste tradicionalnih žitarica, voća, povrća, životinja i prehrambenih proizvoda koje polako nestaju zbog toga što preovladava industrijska poljoprivreda.

Svake godine se održavaju mnogi događaji i programi širom sveta:

–        Terra Madre je međunarodna mreža od preko 7000 proizvođača hrane, kuvara i univerzitetskih predavača. Na svake dve godine delegati se sastaju i razgovaraju o hrani i globalnoj održivosti.

–        Salone del Gusto – Svake neparne godine mali proizvođači hrane iz celog sveta dolaze u Turin u Italiji da bi prikazali svoje proizvode pred više od 150.000 ljudi.

–        Slow fish – Prvi put održana u Đenovi, ova izložba održive morske hrane koja se održava na svake dve godine, skuplja ribolovce, prerađivače, istraživače, vladine agencije i potrošače da bi pronašli načine u borbi sa trošenjem zaliha ribe.

–        Cheese – održava se u Bra u Italiji i to je vodeći međunarodni događaj za zanatlije proizvođače sira. Svetske najpoznatije zanatlije, afineri (ljudi čija je specijalnost zrenje sira), trgovci sirom i pastiri dolaze da predstave svoje sireve posetiocima.

–       Ark of Taste i Presidia – Ark of taste je katalog sa nekoliko stotina izuzetnih proizvoda koji dolaze iz celog sveta. Presidia su mali projekti koji pomažu grupama zanatlija proizvođača.

Kod nas u Srbiji je, kao i što se tiče svega ostalog, haotično. Klinci se hrane brzo, nekvalitetno i nezdravo, tamo gde bi spora hrana mogla da zaživi (makar zbog praćenja trenda), a to je Beograd, živi se previše brzo da bi se na to mislilo, ljudi sa sela jedu dobru, svoju hranu ali nemaju novca nizašta drugo, a najgore prolazi siromašan sloj iz manjih gradova, koji se hrani kako mora a ne radi uživanja. Doduše postoje pripadnici slow food pokreta i kod nas, a čini se da je predvodnik toga Salaš 137 u Vojvodini. Malo je prostora za hedonizam danas u Srbiji.

Usporavanje 3 – Wabi-sabi

Last modified on 2014-08-07 06:21:12 GMT. 0 comments. Top.

Wabi-sabi je drevna japanska filozofija sa korenima u Zenu i propoveda umerenost, prirodu i svakodnevicu. Direktno potiče od japanske ceremonije čaja, jednostavnog Zen rituala za spremanje i deljenje šolje čaja – pristup koji su japanski ratnici u petnaestom veku pretvorili u prikazivanje svog bogatstva tako što će ga organizovati u gizdavim kućama i posluživati robu iz uvoza. Kao protivteža tome, nastao je wabi način ispijanja čaja. Nastala je tiha, jednostavna ceremonija, a čaj se posluživao u činijama koje su pravljene lokalno. Drvo i bambus su zamenili porcelan, a gostoljubivost je odbacila pretvaranje u prikazivanju svog ukusa.

Naziv za ovakav način ispijanja čaja, wabi, je reč koja se koristi u poeziji. Jedan od opisa reči wabi je «osećaj koji imaš dok čekaš ljubavnika». Ona opisuje i malog monaha u svojoj pocepanoj odori, kako uživa u noći pored vatre – zadovoljan u svom siromaštvu. Jednostavnost – estetiku samuraja – je prihvatilo i novo plemstvo. I nije bilo bitno koliko su bili bogati, svi su u Japanu mogli da naprave i podele šolju čaja.

Niko nije siguran kako se reč «sabi» spojila sa «wabi» (niti kada se to desilo), ali te dve spojene reči su odvele wabi jedan korak dalje. «Sabi» se prevodi «cvet vremena» i označava patinu i rđu, čaroliju starih stvari. Ono donosi prihvatanje dostojanstvenog starenja: izlizana kaldrma, ostarelo drvo, potamnelo srebro. Spojeno sa «wabi», postaje naziv za filozofiju koja propoveda starost, nesavršenost i prirodan red.

flickr - joshua crawford

Wabi-sabi kaže da bi trebalo da uživamo u završetku potrošačke groznice i da se osećamo dobro u umerenosti. Pokazuje nam da slavimo lepotu u običnom životu – a to je nešto za čim mnogi čeznu danas.

U svetom tekstu Nanporoku piše: «Luksuzna kuća i želja za delikatesnom hranom su zadovoljstva neduhovnog sveta. Dovoljno je da kuća ne prokišnjava i da nam hrana odagna glad.»

Poklonici ove filozofije žive skromno, zadovoljni stvarima kakve jesu. Propovedaju ljude a ne mašine, okružuju se stvarima koje zrače duhom onoga ko ih je načinio. Wabi-sabi je nesavršen: voljena okrnjena vaza ili zarezani drveni sto.

Ovo bežanje od savršenstva je njen najprivlačniji aspekt. To znači da možete zadržati stolnjak iako je iskrzan po ivicama i da se divite tepihu dok bledi od jarko crvene do svetlo roze. Možete da pustite stvari da idu svojim tokom. Naravno, potrebno je shvatiti razliku između wabija i aljkavosti.

Ne možemo naručiti toplinu i komfor preko kataloga – bez obzira na naš kućni budžet. Kao i sve dobre stvari, wabi-sabi ima više veze sa vremenom nego sa novcem. Trebalo bi pronaći vreme da se nađe lepota u stvarima kakve jesu. Jedna od lepših rečenica koja to opisuje je: «Ako ne možete pronaći lepotu – besplatno – kada ste siromašni, verovatno je nećete pronaći ni kad budete bogati…čak i ako je platite.»

Jedna od prvih lekcija wabi ceremonije je da pokušamo da pronađemo i da se divimo lepoti u svakom delu pribora, od kašičice od bambusa do čajnika. Ali ne možete biti lenji, kažu majstori ove ceremonije. Na vama je da stalno vidite nešto novo, da održite radoznalost za svet oko vas. Nije na njemu zadatak da vas zabavi. Potreban je napor za radoznalost. Ovo verovatno znači da ugasite televizor – možda i najteži prvi korak ka ovakvom načinu života.

flickr - michaelgoodin

Wabi-sabi je logična reakcija na društvo zgađeno sopstvenim preterivanjem. Umesto kupovine, možemo praviti stvari. Nikad ne znamo šta se može desiti sutra, ili čak kasnije u toku dana. Ali u ovom trenutku, možemo zastati i započeti razgovor i popiti šolju čaja. I to je sigurno mnogo bolje od loših vesti sa televizije.

Izvor: Mother earth news.

U Srbiji takođe postoje poklonici wabi-sabija. Posetite ih na wabisabi sajtu.

Novi trendovi u Japanu

Last modified on 2014-08-07 06:21:12 GMT. 0 comments. Top.

Trend #1: Ukidanje vlasništva

Automobil je do skoro bio statusni simbol u Japanu i u društvu je bila nametnuta obaveza kupovina automobila. Sada, u razgovoru sa srednjoškolcima i studentima, Edahiro saznaje da imati kola više „nije kul“. 2000.godine ideja o deljenju automobila nije naišla na odobravanje, jer se Japancima nije sviđala ideja o prljavštini koju bi vozači ostavljali za sobom. Danas, deljenje automobila postaje uobičajena stvar. Takođe, polovne knjige, diskovi, deljenje kuća, zamena odeće postaju novi trendovi u kulturnom životu Japana. Izgleda da, za mnoge, ideja o novom postaje staromodna.

Trend #2: Dematerijalizam

Konvencionalno shvatanje sreće u Japanu (kao i u većem delu sveta) se fokusiralo na kupovinu i posedovanje. Sada sve više ljudi definiše sreću kao nešto što dolazi od međuljudskih odnosa i kontakta sa prirodom. Japanci su sve više zainteresovani za poljoprivredu, uživanje u večeri sa prijateljima i porodicom, učestvovanje u akcijama poput Dana komšija koji se održava da bi se poboljšali odnosi među komšijama.

Trend #3: Demonetizacija

Edahiro je primetila kako ljudi polako prelaze sa punog radnog vremena ( što je verovatno stresnih 10 sati (japanskog) rada) na pola radnog vremena da bi im ostao deo dana u kome će, na primer, raditi u  bašti sa porodicom. To počinje da liči na ideju da bi trebalo raditi da bi se živelo, a ne živeti da bi se radilo. Osnovna zamisao ovog trenda je da je glupo provesti život u zarađivanju novca.

Ovaj pokret, po rečima Edahiro, polako narasta i to bez velike podrške medija, jer on u osnovi podriva korporativni model funkcionisanja japanskog društva. Jurenje za novcem jeste glavni problem današnjeg čoveka, ali postoji i bitna razlika između ljudi koji žive u razvijenim zemljama i onih koji žive u zemljama u razvoju, jer jedni prestanak jurenja za novcem mogu sebi da priušte a drugi ne.

24 sata samoće

Last modified on 2014-08-07 06:21:11 GMT. 0 comments. Top.

Svakako da je informatičko doba sa sobom donelo dosta prednosti. Informacije su vam na klik dostupne, svaka kuća može da ima bar 50 televizijskih kanala, mobilni telefoni i internet su smanjili svet, a računari su, pored neverovatnih poslovnih mogućnosti, i veoma dobra zabava. Sve ovo je stvoreno da bi rešilo probleme modernom čoveku, međutim, većina životnih problema je i dalje ostalo. Možda ih ljudi malo lakše podnose uz televizor, računar ili mnoštvo ispraznih časopisa, ali ih ne rešavaju. Čak i da pokušate da razmislite o njima vrlo brzo odustajete, jer naravno rešenje nije lako pronaći, a i poželite samo časkom da bacite pogled na tv ili na fejsbuk ili vam je upravo zazvonio telefon. Tako ne stižemo ni da razmislimo o našim problemima a kamoli o onim koji nas se lično ne tiču.

Teško je izaći iz tog lavirinta, ali moj predlog je jedan eksperiment: svaki čovek bi trebalo da izdvoji jedan dan i ode negde u divljinu gde 24 sata neće imati kontakt sa drugim čovekom. Znači, jedan dan zaboraviti na televizor (moglo bi nekako), kompjuter (lakše nego što mislite) i mobilni (teško, ljudi osećaju strah i nervozu kad zaborave da ga ponesu). Dalje, u toj hipotetičkoj kolibi ili kamp kućici ne biste imali radio, novine, pa čak ni knjige. Nekada davno (mada i ne baš toliko davno), kada ljudi nisu imali mogućnosti za te posredne kontakte, bili su prinuđeni na neposredan, direktan susret sa drugim ljudima. Tog dana biste poželeli da imate nekog pored sebe, ali pravilo je: bez kontakta. Samo jedan dan. Koliko vas bi imalo hrabrosti na tako nešto?

Na početku tog dana biste seli, a misli bi vam letele brzinom na koju ste navikli mozak, ostaci svakodnevnog tempa bi bili u potpunom neskladu sa trenutnom situacijom. Izašli biste napolje i slušali nove zvuke – vetra, ptica, drveća. Zagledali biste se u krošnje drveća, ugledali pticu i poželeli da imate internet da biste saznali koje je vrste. Vrlo brzo uvidite da je to potpuno nepotrebna informacija, i da biste uživali u prirodi nije potrebno poznavanje sistematike biologije. Prošetali biste koliko vam stazice u okolini dozvoljavaju i usput primećivali detalje za koje je priroda vrhunski majstor. Vratite se nazad, pogledate na sat i vidite da je prošlo dvadeset minuta. Dvadeset minuta!! Vreme je da se sedne i osmisli dan. A možda i neka ideja padne na pamet.

Ko bi rekao da će doći vreme u kome je jedan dan samoće toliki izazov.

Željko Stanković

 

Čuvanje hrane van frižidera

Last modified on 2014-08-07 06:21:11 GMT. 2 comments. Top.

Frižideri su noviji izum; hiljadama godina unazad ljudi su živeli bez njih i poznavali mnoge načine za čuvanje hrane. Danas su nam frižideri puni hrane koja bi verovatno trajala duže i bila ukusnija ako bi se čuvala van frižidera. Džijun Rijou (izvinjavam se ako pogrešno izgovaram ime), dizajnerka iz Koreje tvrdi da više ne posmatramo hranu i ne razumemo kako bi trebalo da je čuvamo. Zbog toga je osmislila niz moderno dizajniranih predmeta čije se funkcije baziraju na tradicionalnim tehnikama čuvanja hrane.

Evo interesantnog primera: mnoge voćke ispuštaju etilen dok sazrevaju i ljudi stavljaju paradajz u kesu da bi brže sazreo. Zbog toga je loše ostavljati voće u frižider, etilen se sakuplja u zatvorenom prostoru i voće brže truli. Međutim, neke vrste povrća reaguju drugačije na etilen: krompirima i luku on pomaže da ne proklijaju. Evo njenog dizajnerskog rešenja za jabuke i krompire:

Korenasto povrće bi trebalo držati u vertikalnom položaju jer tako duže ostaju sveže. Ova polica omogućava povrću da lako stoji uspravno nabijeno u pesak. U isto vreme, vlažan pesak pomaže da se održi odgovarajuća vlažnost.

Jaje ima milione rupica u svojoj ljusci i zato lako upija mirise oko sebe. Ti mirisi jajetu daju loš ukus ako se drži u frižideru sa ostalom hranom. Ova polica je pravo mesto za jaja van frižidera i ima čašicu sa vodom u kojoj može da se testira njihova svežina. Što su svežija dublje tonu. Što je jaje starije veći je vazdušni prostor u njemu koji mu ne dozvoljava da potone.

Jedno od vrlo praktičnih rešenja je ubacivanje nekoliko zrnaca pirinča u začine: on upija vlagu.

Ima toga još na sajtu dizajnerke, ali suština je da što više hrane držimo van, manji nam je frižider potreban i manje energije trošimo. Takođe, ove tehnike nisu relikvije prošlosti već obrasci za budućnost. U rukama talentovanog dizajnera mogu i da izgledaju lepo.

Izvor: NoTech magazin