Resursno bazirana ekonomija 1.deo

Last modified on 2014-08-06 18:59:05 GMT. 0 comments. Top.

Oblik ekonomije 21. veka mora u svojoj osnovi biti resursno bazirana ekonomija. Znači, ekonomija koja stalno i aktivno prati, u realnom vremenu, tačno stanje svih svojih resursa, njihovu raspoloživost i potrošnju. Ovo je neophodno pošto živimo u ograničenom fizičkom svetu i resursi koje sada koristimo su neobnovljivi.

Sa druge strane, resursno bazirana ekonomija konstantno i aktivno traga za najboljim rešenjima za zamenu svih postojećih neobnovljivih resursa obnovljivim.

Odabir rešenja navedenih u ovoj knjizi je napravljen na osnovu najnaprednijih znanja i tehnologija koje čovek u ovom trenutku ima na svom raspolaganju, onih koja maksimalno poštuju prirodnu ravnotežu i prirodne zakone i koja zahtevaju minimalan utrošak rada, energije i materijala za izgradnju i održavanje. Tehnologije koje ne proizvode nikakav otpad, ili bar ne otpad koji se ne može u potpunosti iznova iskoristiti.

Resursno bazirana ekonomija se ne može sprovesti u monetarnom sistemu jer remeti sve postojeće interese u industriji i stvara masovnu tehnološku nezaposlenost, za šta monetarni sistem jednostavno nema rešenja.

Kočenje napretka i automatizacije, kao što se to sada radi, ne predstavlja pravo rešenje. Ne samo da ne predstavlja pravo rešenje, nego nas kao civilizaciju vodi u propast. Koliko su nauka i tehnologija napredovale, u svim sektorima, otkrićemo u ovoj knjizi.

1. Energija

U novom ekonomskom sistemu će se koristiti “SAMO I ISKLJUČIVO” obnovljiva energija. Pre nego što pređem na glavni energetski sistem, spomenuću samo još tri sistema koja bi se eventualno još mogla koristiti kao dopuna.

1) Energija vazduha, ali ne ove igračke od vetrenjača što se nude kao ozbiljna rešenja (danas se kao zelena tehnologija u svetu nude uglavnom neefikasne tehnologije. A nude se opet samo iz cilja i mogućnosti finansijske zarade i profita od strane određenih interesnih/lobističkih grupa i država. Prava rešenja se ne daju monetarizovati), već sledeće:

Maglev vazdušne turbine (Maglev Wind Turbine). Jedna velika turbina od 2 GW može da proizvede dovoljno struje za oko 1.500.000 domaćinstava. Koristi svu raspoloživu energiju vetra (od minimalnog povetarca do brzina većih od 40 m/sec.). Ima zaštitnu mrežu da spreči uletanje ptica/zivotinja u rotor/turbinu. Uklapa se u prirodni prostor i okolinu.

Ima prostor za sletanje helikoptera na vrhu. Troškovi održavanja su minimalni. Vek trajanja strukture 500 godina, mašinskog dela 100 godina, turbinskih lopatica/listova 50 godina. Troškovi izgradnje su oko 50-75% niži nego kod konvencionalnih vetrenjaca. Svi delovi su standardizovani, tako da je i vreme potrebno za izgradnju takođe znatno niže nego kod konvencionalnih vetrenjača. Jedini je problem što se teško komercijalizuje pošto ozbiljno ugrožava trenutni profitni sistem u energetskoj industriji (i naravno sve ljude koji su u njoj zaposleni). Gradnja je bila prvo započeta u Americi i Kini, ali je opet pod velikim pritiskom obustavljena.

Maglev wind turbine

Objašenjenje o sistemu

Za akumuliranje prikupljene energije vetroturbina i zemljanih solarnih kolektora koristio bi se sistem tzv. tečnih akumulatora čije su elektrode tečni metali i koji mogu vrlo brzo da apsorbuju velike količine energije. Predviđanja su da će se ovakvi akumulatori spajati da bi se napravile električne centrale. Solarne ploče bi upijale preko dana energiju a akumulatori je upijali. Centrala koja bi pokrivala potrebe Njujorka bila bi snage 13.000 MW i prostirala bi se na površini od 60.000 m2.

Tečni akumulatori

2) Dvostepeni Mehanički Oscilator – Sistem Klatno Poluga, izum novosadskog pronalazača Veljka Milkovića, predstavlja čist izvor energije. Ovim aparatom se uvećava/multiplikuje uložena energija u sistem (poreklo viška energije je na bazi razlike potencijala). Među njegovim mnogobrojnim izumima nalaze se i kuće kojima nije potrebno grejanje, samogrejne ekološke kuće, itd. Ovaj izum i svi ostali se mogu pogledati na njegovom sajtu:

Kuća kojoj nije potrebno grejanje

O tome kako se vrednuje znanje u našoj zemlji, možemo pročitati sledeće:

http://www.blic.rs/Vesti/Tema-Dana/39954/Srbija-tera-pronalazace-u-inostranstvo

3) SolSource 3-in-1. Solarni mobilni sistem koji generiše energiju za kuvanje, grejanje i za proizvodnju struje. Može se koristiti u prelaznoj fazi za 2,5 milijarde najsiromašnijih u svetu, dok se u potpunosti ne sprovede glavni sistem:

Solsource 3-in-1

nastaviće se….

Tomislav Marinović

 

Resursna ekonomija – glavni energetski sistem

Last modified on 2011-05-12 08:02:59 GMT. 1 comment. Top.

Znanje o procesima i načinima pretvaranja raznih oblika energije u mehanički rad su kamen temeljac ljudske civilizacije i tehnološkog napretka. Znanje o tome kako pretočiti svu električnu energiju u korisni učinak je od najveće važnosti. Novi sistem u potpunosti i dosledno prati “Zakon očuvanja energije”. On ukratko glasi: “Energija ne može biti ni stvorena, niti uništena:  može samo menjati stanja”. Energija se ne može uništiti, ona prelazi iz jednog stanja u drugo (kinetička, toplotna, potencijalna, hemijska, električna, itd.) i uvek je u skladu sa zakonom očuvanja energije. Recimo, kada se sveća ugasi, gde je otišao plamen? Da li je potpuno nestao? Nije, deo energije je prešao u hemijsku, procesom sagorevanja, deo u svetlosnu, a deo u toplotnu. Međutim, ukupna količina energije u zatvorenom sistemu je i dalje ostala ista. Kad se uzme zbir svih ispuštenih energija (hemijske, svetlosne, toplotne) ukupna energija u sistemu je i dalje ostala ista, samo je promenila stanje (cirkulacija – kruženje, zatvoreni sistem; setimo se zatvorenog kruga, kruženja, biosistema što važi za planetu). Znači, energija samo menja svoje stanje i prelazi iz jednog oblika u drugi. A sam taj prelaz i promena stanja energije predstavlja izvršeni rad. Svu utrošenu (prikupljenu) energiju pretočiti u koristan rad, uz što manje gubitaka, glavni je cilj.

U novom sistemu više nema razbacivanja energije prilikom sagorevanja goriva i nema više tolikih gubitaka na trenju i toploti prilikom pretvaranja u mehaničku energiju. Nema više sagorevanja goriva i zagađivanja okoline uopšte. Nema više toliko gubljenja energije/struje u mreži i kablovima usled toplote i trenja. Nema više nepotrebnog trošenja resursa/ruda bakra i drugih metala za sve vodove i kablove u svetu. (Troškovi postavljanja vodova za stambene linije su $15.000 i više, po kilometru. A za dalekovode $150.000 i više po kilometru. Pored toga se u monetarnom sistemu kablovi redovno kradu). Nema više nepotrebnog trošenja izolacione gume i raznih materijala za oblogu kablova. (Svake godine u svetu se potroši 4 miliona tona prirodne gume (krče se šume za plantaže kaučuka) i 7 miliona vestačke (izmedju ostalog i otrovnog PVC-a). Oko 70% proizvedene gume ide za automobilsku industriju).

Kao deo glavnog sistema koristiće se najmodernija raspoloživa solarna tehnologija koju je razvio William Yuan. Ovaj američki student nanotehnologije i nuklearne fizike  koji je 2011.godine napunio petnaest godina pronašao je i razvio novi tip solarne ćelije. I to visoko efikasnu 3D solarnu ćeliju. Jedna od posebnih karakteristika je da svetlost više puta ima interakciju sa solarnom ćelijom. Ima apsorpciju svetlosti od vidljivog spektra pa sve do ultraljubičastog. Njegov sistem koristi nanocevi od ugljenika uz pomoć kojih se ubrzava i povećava provodljivost elektrona i time još dodatno udvostručuje konverzija/pretvaranje svetlosti u elektricitet. Pored ovoga je napisao kompjuterski program za optimalizaciju parametara solarnih tornjeva. Rezultati su pokazali da ove 3D solarne ćelije apsorbuju 500 puta više svetlosti od standardnih/ konvencionalnih komercijalnih solarnih ćelija i 9 puta više od najmodernijih (high-tech) eksperimentalnih 3D solarnih ćelija koje koristi NASA u vasioni. David Yuan.

Koristio bi se, dakle, ovaj tip solarne ćelije u kombinaciji sa sledećim postojećim sistemom bežične transmisije struje sa solarnog satelita (efikasnost prenosa 95%, skoro bez gubitaka). Kompanija (sajt + sve potrebne informacije):

Kompanija PowerSat

U orbiti uvek sija sunce, nema oblaka i nema prirodnog gubitka u intenzitetu svetlosti kroz atmosferske slojeve (kroz atmosferske slojeve se gubi oko 50% na intenzitetu svetlosti). Imamo na raspolaganju čistu sunčevu svetlost/energiju u punom intenzitetu i konstantno napajanje. Kapacitet konvencionalnog satelita (sa konvencionalnim solarnim ćelijama, ne sa onima što je razvio William Yuan) je oko 2.500 megavata, a to je i kapacitet jedne prosečne hidroelektrane ili nuklearke, a novčana cena je ista, oko 2-3 milijarde dolara. Životni vek je oko 30 god., ali samo konvencionalnih solarnih ćelija, ne samog satelita. Nakon tog perioda se sa 18% do 20% smanjuje kapacitet konvencionalnih solarnih ćelija. Ali pošto je ceo sistem modularno sastavljen, lako ih je opet zameniti novim. Radijus pokrivanja jednog satelita je oko 12.000 km, tako da jedan satelit može da šalje struju na svako željeno mesto na planeti unutar područja pokrivanja. Sa najnovijim solarnim ćelijama, što je razvio William Yuan, solarni satelit bi imao kapacitet od oko 9 prosečnih hidroelektrana ili nuklearki (22.500 megavata ili 22,5 gigavata, dovoljno struje za oko 17 miliona domaćinstava).

Celokupni sistem se ne može komercijalizovati, ne zato što je skup (Nemačka planira da gradi 20 nuklearki, Rusija na desetine), nego zato što direktno ugrožava opstanak sadašnjeg sistema, energetsku industriju i milione ljudi u svetu što direktno ili indirektno finansijski zavise od nje. I tako ovakvi i slični sistemi ostaju na raspolaganju samo vojnoj industriji.

Solarna energija iz svemira

nastaviće se…

Autor:

Tomislav Marinović je radio nešto vise od 15 godina kao projektant i planer za niskogradnju (civil engineering). Učestvovao je na realizaciji velikih infrastruktrurnih radova Holandije, kao sto je izgradnja trase autoputa A15 oko Rotterdama, kao i na realizaciji drugog Beneluks tunela sto spaja industrijsku zonu Rotterdama, do nedavno najveće luke sveta. Za nekoliko opština u Holandiji je radio kao projektant i planer urbanog prostora i učestvovao u stručnom žiriju za raspisivanje javnih konkursa. U opštini je takodje bio nadležan za koordinaciju kompletne digitalizacije analognih crteža, sprovodjenje holandskog nacionalnog CAD standarda (NLCS) za digitalne AutoCAD i MicroStation crteže, kao i za sprovodjenje najnovijih GIS sistema i dokument menadžment sistema, poput Bentley ProjectWise. Trenutno se bavi preduzetništvom i projektantskim radovima u Aziji.

Resursna ekonomija – Bežični zemljani sistemi

Last modified on 2011-05-25 07:47:58 GMT. 0 comments. Top.

Ideja i istraživanja o bežičnom prenosu struje postoje prilično dugo. Dovoljno dugo da su se već razvila dva pravca razvoja bežičnog prenosa – laserski i mikrotalasni. Više o jednom i drugom možete pročitati na:

Mikrotalasni prenos struje

Lasermotive

Lighthouse Dev.

2008. godine sličan sistem je uspešno slao struju na razdaljinu od 160 km, na Havajima – sa ostrva Maui na glavno ostrvo. U praksi su se mikrotalasni sistemi (mikrotalasni prenos pogona/energije/struje (Microwave Power Transmission) pokazali efikasnijim od laserskih. Već 1964. je William C.Brown na ovaj način upravljao manjim helikopterom. Helikopter je imao ugradjenu antenu i ispravljač, prijemnik poznat pod imenom rektena. Rektena je direktno pretvarala mikrotalasni signal (mikrotalasnu energiju) u električnu energiju, omogućavajući time helikopteru da leti. Efikasnost prenosa i konverzije energije bila je čak u ono vreme vrlo visoka (90%), znači, skoro bez gubitaka. U eksperimentu iz 1975. su u Kaliforniji (Goldstone) na ovaj nacin uspešno slane na desetine kilovata struje.

Za bezično napajanje aparata su već poznate kompanije WildCharge i eCoupled. (Za punjenje mobilnih aparata koristiće se i kinetički generatori poput M2E Powersistema što funkcioniše po Faradejevom principu:

Punjač mobilnih telefona

Ovakav sistem se već koristi za lampe bez baterije (indukcione lampe):

NightStar baterijska lampa)

Bežičnim prenosom energije (električnih signala) izmedju kompjuterskih čipova se pozabavio IBM.

Bežični sistem struje za tramvaje (ujedno se puni i sakuplja dodatnu energiju pri kočenju i pri kretanju vozila) razvio je Bombardier.

Tim profesora Boy-a na univerzitetu Auckland razvio je 2005.godine trofazni sistem IPT Highway koji omogućava bežično slanje struje vozilima u pokretu na autoputu.

Razvijanjem elektrodinamičnog induktivnog sistema se bavi i prof. Marin Soljačić, na univerzitetu MIT. Na osnovu njegovih istraživanja je Haier Group prošle godine (2010.) proizvela i prvi potpuno bežični LCD televizor na svetu, sa Wireless Home Digital Interface (WHDI) (Bežični kućni digitalni priključak).

Greg Leyh i Mike Kennan (Nevada Lightning Laboratory) su 2008.godine izvršili studiju sistema Nikole Tesle u kome se zemlja i jonosfera koriste kao provodnici. Rezultati pokazuju da ovaj sistem ima veću efikasnost nego što se može postići elektro dinamičnim induktivnim sistemom (Electrodynamic Induction Method). Od elektrodinamičnog induktivnog sistema je bolji Teslin elektrostatični induktivni sistem. Evo šta je sam Tesla rekao o tome: “Umesto da se oslanjamo na (elektrodinamičnu) indukciju da na rastojanju osvetli lampu/svetlosnu cev, idealan način za osvetljavanje prostorije ili sobe bio bi da se proizvedu takvi uslovi u njoj da se uredjaj za osvetljenje može pomerati i stavljati bilo gde i da ostane osvetljen, bez povezanosti za bilo šta. Ja sam uspeo da proizvedem takve uslove tako što sam u prostoriji stvorio snažno, brzo naizmenično elektrostatično polje. U tu svrhu sam obesio i pričvrstio tanku metalnu ploču na odstojanju od plafona na izolovanim kablovima i spojio je sa jedne strane na izvode indukcionog kalema i sa druge strane, po mogućnosti, na uzemljenje. Ili obesim i pričvrstim dve tanke metalne ploče, gde je svaka od njih spojena sa jednim od izvoda na indukcionom kalemu, a veličinu ploča sam pažljivo odredio. Lampa/svetlosna cev se onda može nositi u ruci bilo gde izmedju metalnih ploča ili staviti bilo gde, cak i na odredjeno odstojanje od ploča, a da i dalje ostane osvetljena.” Tesli su srušili toranj i spalili laboratoriju zato što se sistem nije mogao komercijalizovati i zato što je bio velika pretnja očuvanju profitnog sistema u ogromnoj svetskoj energetskoj industriji.

Opširnije o raspoloživim bezičnim sistemima, tehnici i tehnologiji:

Teslina kula

Bežični prenos energije

Solarni satelit

Šojerova teorija

Maser

Rektena

Nantena

Magbim

Autor – Tomislav Marinović

Resursna ekonomija – voda

Last modified on 2011-06-08 06:50:18 GMT. 0 comments. Top.

Za život je najvažnija čista pitka voda. 5000 dece u svetu umire svakog dana od posledica zagađene vode. U novom sistemu će se za prečišćavanje sada zagađene vode i za pretvaranje morske vode u pitku koristiti samo jedan sistem, “Slingshot Water Purifier” (na globalnom planu bi se ovim sistemom mogla prečistiti sva teško zagađena voda i pretvoriti u čistu pitku vodu).

Mobilni manji model sistema prečišćava na hiljade litara vode na dan, oko 40 litara vode na sat, a troši pri tome samo 500 W struje. Sistem je jednostavan u upotrebi i ne koristi filtere, radi na bazi isparavanja/kondenzacije. Prilikom tog procesa sve nečistoće, metali, paraziti, mikroorganizmi i sl. tonu na dno, a čista voda isparava na gore. Sistem može da radi i preko solarnih ćelija. Ne samo što može da prečišćava ekstremno zagađenu vodu punu raznih mikroorganizama, parazita, metala, hemikalija; kanalizacionu vodu; blatnjavu vodu i sl., već ujedno može da vrši i desalinizaciju morske vode, jer i nju (sistemom isparavanja/kondenzacije) uspešno pretvara u pijaću vodu. Sistem je razvio američki pronalazač Dean Kamen još 2000. godine.Uspešno ga je prikazao i na raznim sajmovima.

Može da prečišćava u suštini “sve što je mokro” (kako je pronalazač sam rekao na konferenciji za tehnologiju 2004. godine). Prikazao je pri tome kako sistem prečišćava čak i mokraću u čistu pitku vodu. Časopis “Time Magazine” je izum proglasio za jedan od najboljih u 2003. godini. Sistem nije uspeo da se komercijalizuje. A i kako će. Sistem ne koristi filtere za menjanje, ne koristi potrošne delove za menjanje, troši malo struje, filtrira skoro sve bez posebnih dodataka itd. Pre je sistem još imao svoj sajt, ali sada ga više nema. Jedino su ostali članci i isečci iz vesti i ovaj video u kojem je sistem slikovito i dobro opisan:

Dean Kamen – (više o samom pronalazaču i svim njegovim izumima, ima preko 440 patenata pod svojim imenom, među ostalom i za razne inovativne medicinske aparate što su proširili granice zdrastvene nege i zaštite u svetu.

Ovo je sajt njegove firme: Deka.

“Imate tinejdžere što misle da će zaraditi milione kao zvezde košarkaške NBA lige, iako to nije realistično očekivanje ni za čak 1% njih. Postati naučnik ili inženjer jeste.” – Dean Kamen

Čovek je jedan od najvećih boraca za inspiraciju i priznavanje nauke i tehnologije u svetu. Za humano korisćenje nauke i tehnologije i kroz to za poboljšanje života svih na ovoj planeti.

Osnivač je internacionalne organizacije FIRST (za inspiraciju i priznavanje nauke i tehnologije), programa za studente, da zainteresuje ljude u nauku, tehnologiju i inženjering. Organizacija promoviše timski rad i saradnju. Organizacija je razvila svoj sistem saradnje pod nazivom “Coopertition – Kooperativna konkurencija” i registrovan je pod nazivom “Method for Creating Coopertition”(USPatent 7,507,169, pod imenom Dean Kamen-a). Organizacija redovno organizuje internacionalna takmičenja i do sada je učestvovalo preko milion studenata na njima.

više o organizaciji FIRST

sajt organizacije

više o novom sistemu Coopertition –Kooperativne konkurencije, bolje rečeno, saradnje i nadopune

internacionalna federacija pronalazača

nastaviće se…

Autor: Tomislav Marinović

Resursna ekonomija – voda 2

Last modified on 2011-07-05 06:52:16 GMT. 0 comments. Top.

Videli smo sistem koji može da prečišćava vodu i donese pitku vodu ogromnom broju ljudi koji danas nemaju tu privilegiju, međutim šta sa mestima gde vode nema. Za područja gde nema vode i gde nema pristupa moru, koristiće se sistem što filtrira i prikuplja vodu iz vazduha (iz vlage u vazduhu).

Sistem se zvanično naziva “Atmosferski vodo-generator – Atmospheric water generator”. Sistem može da radi i da funkcioniše i sa niskim procentima vlažnosti vazduha, recimo, od oko 20% i uz pomoć solarnih ćelija. Sistema ima u različitim veličinama i za različite potrebe; od aparata za kućnu upotrebu; do aparata za industriju i fabrike; poljoprivredne kombinate; bolnice; gradilišta; vojsku;brodove; humanitarne organizacije itd. Mogućnosti su mnogobrojne. Aparat se može postaviti unutra ili spolja; može biti stacionaran ili mobilan; može se koristiti i za snabdevanje vodom čitavih naselja, sela i gradova.

Objašnjenje sistema na wikipediji.

Najnoviji sistem koji skuplja vlagu iz pustinjskog vazduha.

Sistemi za kuću i kancelariju.

Posle prelazne faze će se najverovatnije kao glavni sistem korisititi onaj što je opisan pod gore navedenim linkom “najnoviji sistem”.

Najmoderniji i, do sada, najusavršeniji energetsko autonomni sistem. Razvili su ga naučnici i istraživači sa instituta u Štutgartu u Nemačkoj (Fraunhofer Institute for Interfacial Engineering and Biotechnology IGB). Sistem prati i kopira prirodu i prirodan proces filtracije i stvaranja čiste vode (atmosferski pritisak na planinama). Kao dopuna će se koristiti još i sistem “Slingshot Water Purifier”da ponovo prečisti i filtrira vodu nakon upotrebe i pretvori je iznova u čistu pijaću vodu (zatvoreni krug – kruženje u prirodi). Na globalnom nivou se na ovaj način eliminiše tolika potreba za vodovima i vodovodnim mrežama. Zaustavlja se i završava bespotrebno trošenje i rasipanje resursa metala u ovu svrhu. Ne gubi se i ne razbacuje se dragocena energija i ne zagađuje se okolina. Nema više zagađivanja vode i nema više flaširanja i prodaje vode, osnovnog resursa za život.

Autor: Tomislav Marinović

Sirovine – od kolevke do kolevke

Last modified on 2011-08-23 07:23:30 GMT. 0 comments. Top.

U novom ekonomskom sistemu će se koristiti “SAMO I ISKLJUČIVO” materijali i sirovine koje su ili biorazgradive (otpad je hrana za biološki svet) ili beskonačno obnovljive u tehnosferi (mogu se u industriji iznova beskonačno obnavljati i iznova koristiti za druge proizvode, a da pri tom ne gube na kvalitetu; neki materijali čak dobijaju na kvalitetu). Ovaj sistem se strogo pridržava prirodnog zakona i harmonizacije sa zatvorenim krugom/kruženjem i metabolizmom biosistema.

Sistem su razvili američki arhitekta i dizajner William McDonough i nemački hemičar Michael Braungart i internacionalno je poznat pod nazivom “Cradle to Cradle – Od Kolevke do Kolevke”. Ovakav naziv je dobio zato što se u sadašnjem društvu/svetu sve pravi da bi se na kraju bacilo; sve je od kolevke pa do groba. Čovek još nije shvatio da nešto kao od kolevke pa do groba u prirodi zapravo ne postoji. Ništa nije završeno; sve kruži i sve se ponovo upotrebljava.

Sve je od kolevke do kolevke, cirkulirajuće – kružno.Većina proizvoda što se danas prave nisu biorazgradivi ili su teško biorazgradivi. A to što može da se reciklira, može samo nekoliko puta (recimo, 7 puta za papir) i to obično uz pozamašnu potrošnju i rasipanje dodatne energije. A sa druge strane, materijal nakon svake reciklaže gubi na količini i kvalitetu. Na kraju, kada su materijali definitivno istrošeni , ostaci opet završavaju na deponiji. Brda otpada u svetu sve više rastu.

Sistem je u svojoj suštini baziran na Biomimikriji. Izvodi svoju inspiraciju iz prirode i kako je priroda rešila svoje probleme kroz milijarde godina usavršavanja i evolucije. Nema boljeg primera, mentora i učitelja u ovome od prirode. Nedavno je osnovana i organizacija “Ask Nature” koja pomaže i podržava svaku granu nauke, industrije i dizajna u potrazi za najboljim rešenjima iz prirode.

O sistemu Od kolevke do kolevke (na srpskom)

O sistemu Od kolevke do kolevke (na engleskom)

O biomimikriji

Ask nature

 

Šta sve može da se napravi sistemom Od kolevke do kolevke

Last modified on 2011-09-30 07:54:49 GMT. 0 comments. Top.

Spisak proizvoda, materijala i stvari što se mogu praviti po ovom sistemu je ogroman. Izdvojiću samo nekoliko. Recimo, knjiga koju su izdali pod nazivom “Cradle to Cradle” je napravljena u potpunosti po novom sistemu. Nije napravljena od papira, nego od jedne vrste specijalnog polimera (plastike) koji može beskonačno puta da se reciklira, bez gubljenja na kvalitetu (kvalitet se čak povećava nakon svake reciklaže). Utrošak energije u reciklaži je takođe minimalan. Da je papir veštački, skoro se ni ne primećuje, stranice su tanke i fleksibilne kao i kod obične knjige, jedino se dodirom malo oseća da nije papir. Mastilo za slova u knjizi je kreirano prirodnim putem i može se hemijskim procesom ponovo pretočiti u tečno mastilo(bez gubitaka) i koristiti za eventualne nove knjige.

Takođe je razvijen i sistem proizvodnje prirodne biorazgradive plastike (prirodni polimeri) od kukuruznog skroba, uz mimimalne utroške energije. Može se koristiti za proizvodnju biorazgradive ambalaže, plastičnih čaša, tanjira, kesa i sl. (otpad je hrana). Zatim postoji i proizvodnja plastike od prirodne konoplje (vrsta industrijske konoplje, sa veoma niskim nivoom (ili bez) opojnog sastojka THC). Henry Ford je koristio konoplju – celuloznu plastiku za proizvodnju karoserije i branika na automobilima još 1941. godine. Postoji čak i snimak na kojem Ford udara čekićem po autu da pokaže i dokaže da je plastična karoserija od konoplje otpornija na udarce od metalne/čelične. Osnovni element plastike u sadašnje vreme je celuloza koja potiče od nafte. Ali ovi otrovni hemijski sastavi nisu jedino sredstvo da se pravi plastika. Plastika se može proizvoditi i od prirodne celuloze.

Više nije potrebno korišćenje drveta, tradicionalnih cigli i svog ostalog tradicionalnog građevinskog materijala; sve ove vrste materijala mogu se zameniti raznim oblicima materijala iz prirodnih polimera konoplje. Kuće se mogu graditi 100% od ovog novog materijala.Novi materijal takođe ne gubi na čvrstini vremenom, već je dobija. Vremenom se stvara hemijska reakcija što sve više učvršćuje materijal, dok se na kraju ne fosilizuje i ne postane čvrst kao kamen. Primer za ovo je, recimo, most u Francuskoj što je izgrađen još u šestom veku koristeći staru metodu gradnje sa konopljom. Potporni stubovi i temelj su sada čisti kamen.

Mogućnosti su skoro beskrajne sa prirodnom plastikom i smolom od konoplje i biokompozita.

http://www.hemp.com/hemp-university/uses-of-hemp/hemp-plastics/

http://www.hemphasis.net/Building/building.htm

http://www.hemphasis.net/Building/plasticmettle.htm

http://www.hempplastic.com/

http://www.zelfo-technology.com/

http://www.americanlimetec.com/

http://inhabitat.com/hemcrete-carbon-negative-hemp-walls-7x-stronger-than-concrete/

“Cradle to Credle” sistemom se može praviti u suštini sve. Od kuća do automobila, letelica, odeće, obuće itd. Već sada, recimo, Nike proizvodi neke modele patika u potpunosti od biorazgradivog materijala po “Cradle to Cradle” sistemu. General Motors je proizveo i prvi automobil u potpunosti po ovom sistemu (delovi su ili biorazgadivi ili beskonačno upotrebljivi u tehnosferi, bez gubitaka na količini i kvalitetu materijala). Standardno u starom sistemu se koriste na hiljade kilograma sirovina za proizvodnju jednog automobila od, recimo, 900 kg. U procesu proizvodnje se većina tih sirovina bespovratno gubi i uništava. A to što ostane nakon upotrebe automobila se konačno opet baca i završava na deponiji. Kao zadnji primer ću još navesti i kako se kuće grade po “Cradle to Cradle” sistemu. Gleda se na položaj, tako da se maksimalno iskoriste svi prirodni elementi, kao što je svetlost, sunce ili drveće oko kuće (štiti od prevelike toplote leti i od hladnoće i vetra zimi). Ne koriste se klima uređaji, nego inovativni i ingeniozni način prirodne ventilacije, putem ventilacionih šahtova i tornjeva. Sistem potrošnje energije unutar kuće je takođe maksimalno regulisan. Materijali u kući su još dodatno napravljeni na takav način da se ne prljaju ili što manje prljaju (tako da nije potrebno ni redovno čišćenje i potrošnja energije i resursa za ovu svrhu). Fresko (Jacque Fresco) je razvio sistem vazdušnog pritiska u kući tako da se ne sakuplja prašina, kao i sistem odvoda vode iz umivaonika i tuša da puni vodokotlić u toaletu tako da se voda iznova koristi i ne troši bespotrebno. Fresko je takođe razvio i oblike kuća koje mogu da izdrže uragan (u obliku kupe). Jednom rečju, kuće po “Cradle to Cradle” sistemu su energetski neutralne i samoodržive.

Ali, nažalost, sistem “Od Kolevke do Kolevke” se nikad ne može u potpunosti sprovesti u monetarnom sistemu. Zašto?Zato što direktno ugrožava finansijski opstanak svih u sadašnjoj industriji. Potpuno sprovođenje sistema značio bi kraj postojećoj energetskoj industriji (fosilna goriva); naftno-hemijskoj industriji (skoro svi proizvodi što se danas proizvode su na bazi nafte; od deterdženata, sapuna, šampona, parfema, sredstava za čišćenje, kozmetike, krema; do prehrambenih proizvoda; lekova; pakovanja, ambalaže i sl.); metalnoj industriji; rudarskoj industriji; drvnoj industriji; industriji građevinskog materijala itd. Značilo bi kraj primanja i zaposlenja za stotine miliona ljudi u svetu čiji život zavisi od tog posla i tih primanja. (Za čišćenje, recimo, nisu čak ni potrebni deterdženti (makar da su biorazgradivi), jer se mogu koristiti najnoviji sistemi čišćenja ultrazvukom. Sistem je poznat pod imenom“Sonic Clening – Ultrasonic Clening”:

http://en.wikipedia.org/ wiki/Ultrasonic_ cleaning

http://en.wikipedia.org/wiki/Acoustic_cleaning ) U potpunom sistemu “Od Kolevke do Kolevke” jedina glavna industrija sirovina bi bila industrija prirodnih polimera. Iz nje bi se snabdevale sve ostale grane, kao što je automobilska; mašinska; elektronska; građevinska; ambalažna itd. Ali se takođe ne bi morale snabdevati stalno i toliko učestalo kao do sada, jer bi se u svim tim industrijama koristio sistem kruženja, ponovne upotrebe i obnavljanja.

Autor: Tomislav Marinović

Hidroponika

Last modified on 2012-01-17 06:43:10 GMT. 1 comment. Top.

U novom ekonomskom sistemu će se za ovu svrhu koristiti “SAMO I ISKLJUČIVO” najnoviji oblik održive i obnovljive ekološke (organske, biološke) poljoprivrede, poznat pod nazivom “Vertical Farms – Vertikalne Farme” ili još egzaktnije, ako govorimo o samoj metodi uzgoja, “Aeroponic Farms – Aeroponske Farme”. Sve će se uzgajati lokalno. Aeroponska metoda se u praksi pokazala najefikasnijom (mnogo efikasnijom od hidroponske) i predstavlja optimalan način očuvanja vode i energije unutar zatvorenog sistema (closed-looped system – sistem zatvorenog kruga).

Detaljni opis sistema i metode na našem jeziku:  Poljoprivreda na nebu

Šta je biljci potrebno za optimalan rast i razvoj? Potreban joj je optimalan dovod sledećih elemenata: vode (H2O), mineralnih hranjivih sastojaka, kiseonika (O2), ugljen-dioksida (CO2) i svetlosti (puni spektar). U tradicionalnoj poljoprivredi se zemljište koristi kao posrednik/rezervoar iz kog biljka izvlači hranjive mineralne sastojke. Ali sama zemlja nije od suštinskog značaja za rast biljke. Kada se mineralni sastojci iz zemljišta rastvore u vodi, korenje biljke je u stanju da ih apsorbuje. Oni se mogu davati i direktnim putem biljci, bez korišćenja zemljišta kao prenosnika/posrednika.

Ovu prirodnu činjenicu su otkrili naučnici već u sedamnaestom vek. Sir Francis Bacon je još 1627. godine pisao na ovu temu u svojoj knjizi “Sylva Sylvarum”. Kasnije je Eric Stoner prvi napravio hidroponski sistem i od tog trenutka se ova naučna grana počela razvijati. U 1699. godini je engleski geolog John Woodward zvanično objavio i naučne rezultate svojih ispitivanja hidroponskog sistema. Otkrio je da biljke u manje čistoj vodi rastu bolje nego biljke u destilovanoj vodi. U 1842. godini je napravljen i konačan spisak od devet elemenata za koje se smatralo da su od suštinskog značaja za rast biljke. Ovaj spisak su sastavili nemački botaničari Julius von Sachs i Wilhelm Knop. Sve ovo je rezultiralo time da se između 1859. i 1865. razvije tehnika gajenja biljki bez korišćenja zemlje. Gajenje biljki bez korišćenja zemlje, u mineralnim vodenim rastvorima, dobilo je naziv “Solution culture – (Biljne) kulture u rastvoru” i brzo je postalo standardni deo istraživanja i nastave. “Solution culture” se sada smatra tip hidroponike gde se hranjivi sastojci (minerali) direktno iz vode prenose u biljke. Znači, bez korišćenja bilo kakvog posrednika (recimo, mineralne vune, glinenih kuglica, šljunka, ljuske (komine) kokosovog oraha itd.).

Na žalost, u sadašnje vreme se još uvek koristi kao glavni način proizvodnje “zemljoradnja”, iako šteti okruženju. Danas je već 80% poljoprivredno pogodnog zemljišta u svetu u upotrebi, a oko 15% tog zemljišta je neupotrebljivo zbog lošeg upravljanja. Poljoprivreda takođe već sada koristi 70% svih dostupnih slatkovodnih tokova u svetu za navodnjavanje. Obradom zemljišta takva voda postaje neupotrebljiva za piće, usled zagađenja veštačkim đubrivom, pesticidima, fungicidima i herbicidima. Ne samo što voda postaje nepogodna za piće, takva voda još dodatno truje prirodu i sav živi svet u njoj. Sa druge strane, monokulture i veštačko đubrivo iscrpljuju i uništavaju plodno tlo. Dodatno se još zagađuje vazduh i truje atmosfera sagorevanjem fosilnih goriva u mašinama za obradu zemljišta. Razbacuju se, troše i zagađuju prirodni resursi planete. Recimo, zemljoradnik nikad ne može baš tačno da odredi koliko vode je potrebno biljci; to radi po iskustvu i otprilike. Pored toga je i zavisan od vremenskih uslova i klime. Jedan od najvećih problema u zemljoradnji je prekomerno ili nedovoljno navodnjavanje. Ako se prekomerno zalije, biljka neće imati dovoljan pristup kiseoniku; ako se premalo zalije, biljka će izgubiti sposobnost da transportuje hranjive materije. Pored svega ovoga, korenje biljke već nema optimalan/konstantan pristup kiseoniku, pošto se gaji u zemlji (okruženo je zemljom).

U hidroponskom sistemu, korenje biljke ima konstantan pristup kiseoniku i biljka ima pristup tačno onolikoj količini vode i hranjivih sastojaka (mineralnog rastvora) koliko joj je potrebno (sve se automatskim sistemima meri i dozira; a svi eventualni viškovi tekućine i minerala, što izađu iz biljke, se mere, sakupljaju, recikliraju i vraćaju u sistem). Količina svetlosti (pun prirodni spektar) što biljka dobiva je uvek optimalna, kao i vlažnost vazduha i klima. Biljke su zaštićene, kao i ljudi, od vremenskih/klimatskih uslova. Na ovakav način se mogu slobodno i nesmetano zdravo razvijati. Više nisu vezane za klimatsko područje, klimatske uslove, sezone, plodnost zemljišta itd. Na ovaj način se povećava i njihova produktivnost, doprinos i kapacitet. Povećava se kvalitet, količina i zdravlje samog uroda.

Optimalan hidroponski sistem koristi oko 90% manje vode nego što se koristi obrađivanjem zemljišta (čak i sistemom kap po kap). Produktivnost je višestruko veća. Hranjiva vrednost voća i povrća je veća, ne koristi se veštačko đubrivo i štedi se i čuva voda.

Aeroponika

Last modified on 2012-05-30 05:32:54 GMT. 0 comments. Top.

Krajnji rezultat razvoja, usavršavanja i evolucije hidroponike je aeroponika. Sistem kod koga se biljke ne drže više u mineralnom vodenom rastvoru, nego kod koga slobodno vise u vazduhu (kao u prirodi, recimo, orhideje u tropskim predelima što vise na drveću i izvlače hranjive sastojke iz atmosfere). Mineralni rastvor se u aeroponici biljkama daje
putem specijalne tehnike zaprašivanja; stvaranja mineralne magle i vlage u vazduhu. Ovo se čini specijalnim aparatima što zaprašuju na atomskom nivou (što finije, bez krupnih kapljica, kao što je u prirodi magla i vlaga).

Aeroponski sistemi štede još više vode od hidroponskih. Štede više od 90% vode u poređenju sa hidroponskim, znači, koriste samo 10% vode što koriste hidroponski. Pored ovoga imaju još više prednosti. Biljke koje su gajene aeroponski ne doživljavaju “transplant shock – šok presađivanja”, kao što je to slučaj sa hidroponskim, ako se premeste/presade u zemljište. Aeroponskom metodom se mogu uzgajati sve vrste biljaka; hidroponskom samo određene. Aeroponskom metodom se sprečava širenje eventualnih bolesti/infekcija, pošto biljke nisu međusobno povezane i umrežene istom podlogom, kao što je, recimo, u hidroponici voda (isti rezervoar ili tok vode što napaja korenje biljki) ili druge podloge što se koriste (recimo, mineralna vuna, glinene kuglice, šljunak, ljuske (komine) kokosovog oraha itd.). Ako se u aeoponskom sistemu kojim slučajem dogodi da je neka biljka zaražena, ona se jednostavno može odstraniti (skinuti sa vešalice), bez strepnje da je zarazila ostale. Aeroponskom metodom korenje biljke ima optimalniji i potpuno konstantan koristan pristup kiseoniku i hranjivim sastojcima, jer biljka u svojoj celini slobodno visi u vazduhu; nema više ni jedan deo koji je umočen u vodu ili u neku od podloga što se redovno koriste u hidroponici. Pored toga, biljka metodom zaprašivanja (stvaranja magle) svojom punom dužinom može da upija hranjive sastojke.

U prelaznom periodu, dok se u potpunosti ne sprovede glavni sistem vertikalnih farmi, za najugroženija područja u svetu i za pomoć najsiromašnijima, se mogu koristiti sledeći mobilni sistemi:

mobilna solarna aeoroponska instalacija
mobilni aeroponski sistem na naduvavanje
mobilni aeroponski sistem na naduvavanje

Gore navedeni mobilni sistemi se mogu koristiti u kombinaciji sa mobilnim solarnim atmosferskim vodogeneratorom i mobilnim solarnim sistemom “Slingshot Water Purifier” za prečišćavanje vode. Na taj način dobivamo jedan kompletan samoodrživi zatvoreni (kružeći) sistem.

Članci o vertikalnim farmama na našem jeziku:
Radio Beograd
Tabudić
Yu-build
Futurologija

Linkovi na engleskom o vertikalnim farmama:
objašnjenje aeroponskog sistema vertikalnih farmi
vertikalna farma u moru 1
vertikalna farma u moru 2
vertikalna farma piramida
Oasis Toranj/Vertikalna Farma u Dubaju
različiti dizajni vertikalnih farmi
Plutajući grad

Resursna ekonomija – meso

Last modified on 2012-12-12 07:34:53 GMT. 0 comments. Top.

Za proizvodnju ribe i mesa su tehnologija i znanje danas na dovoljno visokom nivou da se za to ne moraju više da uzgajaju, pate, kolju i ubijaju životinje. Godišnje se samo u Americi za potrebe ljudske ishrane ubije oko 40 milijardi životinja.
Oko 45.500 litara vode je potrebno za proizvodnju svakih 450 grama govedine. Navešću samo isečak iz prve domaće knjige sa opsežnijom analizom uzajamnog odnosa čoveka i prirode (Branko Kitanović, “Planeta i Civilizacija u Opasnosti”; Beograd, 1979):

“Valja imati na umu da ni životinja ne stvara u potpunosti belančevine od kojih se sastoji njeno meso. Ona ih uglavnom uzima od biljaka i prerađuje ih. Recimo, protein pšenice sačinjen je od istih “građevinskih” elemenata kao i meso svinje. Doduše, on nema samo jedan elemenat – lizin. Protein kukuruza veoma je sličan proteinu goveđeg mesa, ali mu
nedostaju lizin i triptofan. “Transformacija koja se biljnim belančevinama događa u utrobi životinje – kaže američki profesor Nil Rask – sastoji se samo u tome da joj ona dodaje jedan ili dva sopstvena elementa”.
Da li je za ovako nešto dovoljno čitavo goveče, čitava svinja ili ovca? Zašto se “mesni” proteini ne bi mogli uzimati direktno iz biljaka s tim da im se dodaju aminokiseline koje nedostaju?

Proizvodnja prirodnih mesa toliko je nerentabilna da u XXI veku, možda, uopšte i neće postojati, smatraju neki ugledni naučnici. Može se čak desiti da proizvodnja prirodnog, stočnog mesa bude zakonom zabranjena. Da bi se dobila pola kilograma mesa potrebno je oko 5-7 kg stočne hrane. Goveda, ovce i svinje su pokretne prerađivačke fabrike sa koeficijentom učinka ispod 10 odsto. Bik od 1.000 kilograma pojede brda trave, a proizvede dnevno samo oko 400
grama mesa. Postoje, doduše, živa bića koja mnogo brže rastu – to su jednoćelijski mikroorganizmi. Oni su veoma sićušni i nevidljivi golim okom (kad nisu u kolonijama), ali 1.000 kg ovih mikroorganizama mogu da proizvedu 2.500 puta više belančevina nego bik za isto vreme.

Masovno gajenje mikroorganizama s velikom proizvodnjom belančevina daće velike rezultate i omogućiće da se na ovaj način zamene domaće životinje koje će u narednom veku, po mišljenju mnogih stručnjaka, biti nerentabilne. “Mi ne smemo dalje da traćimo dobru zemlju na gajenje domaćih životinja” – kaže američki professor Šelton Grejdžer.
Naravno, rečna i morska fauna treba da dožive dalji kultivisani razvitak……”

A koliko smo daleko u sadašnje vreme sa razvojem tehnologija za gajenje mesa? Evo jednog isečka iz vesti iz 2009. godine:
“Holandski naučnici su uspeli da od ćelije koju su uzeli sa buta žive svinje, naprave veštačko svinjsko meso u laboratoriji! Proces formiranja “mesa” je prevazišao očekivanja i najvećih optimista…ide se dotle da očekuju da će biti moguće za maksimalno pet godina da se nađe u prodavnicama. Procenjuju da sa samo jednom ćelijom koja se uzme od samo jedne svinje, koja pritom ostaje živa i zdrava, može da se napravi količina mesa za koju treba zaklati milion grla! To je izjavio profesor fiziologije Mark Post na univerzitetu u Eindhoven-u Holandiji.”

Proces izgleda ovako. Iz žive životinje se uzimaju matične ćelije, poznate kao mioblasti, koje su preprogramirane da “izrastu” u mišiće. Prebace se u hranljivu tečnost pogodnu za njihov rast. Zatim se “presade” na šupljikavu sunđerastu (biološku) površinu na kojoj mogu da se “spajaju” i stimulišu električnim impulsima na rast. Dobijeni komad mesa se
može očistiti, seći, kuvati i jesti bez kostiju ili koristiti kao mleveno meso za pite, pljeskavice, kobasice, hamburgere, pileći ili riblji file itd.
Prednosti proizvodnje i konzumiranja ovako dobijenog mesa su neuporedivo veće od konvencionalnog uzgoja. Novim načinom proizvodnje ostvaruje se ogromna ušteda u smislu prostora, vremena, resursa, transporta itd. A što se tiče konzumiranja, ovako dobijeno meso će biti mnogo zdravije (jer će se sastojati od 100 odsto mišićne mase, a moći će da mu se dodaju i omega-3 masne kiseline). To znači da meso više neće biti uzrok, nego će sprečavati kardiovaskularne bolesti. Proizvodnjom u laboratoriji, bez klanja i transporta, izbeći ćemo i potencijalne zarazne bolesti poput salmonele, eserihije koli, kravljeg ludila, svinjskog gripa, bruceloze, a nećemo ni gutati antibiotike koje danas sadrži meso tovljene stoke.

Stoka trenutno u svetu zauzima 70% ukupnog poljoprivrednog zemljišta, ili oko 30% ukupne površine svog raspoloživog zemljišta na planeti (podaci Ujedinjenih Nacija, Food and Agriculture Organization (FAO)). Stoka proizvodi i 18% gasova staklene bašte, više od svih vozila na planeti.
Nema potrebe uzgajati celu životinju i gubiti i rasipati 75 do 95% onoga čime je hranimo. Preliminarni rezultati istraživanja Oxford Univerziteta (Hanna Tuomisto, Wildlife Conservation Research Unit), pokazuju da bi se novom metodom proizvodnje mesa smanjila emisija ugljendioksida industrije mesa za više od 80%.
Još je Winston Churchill u svom dalekovidom eseju iz 1932. napisao: “Pedeset godina od danas, oslobodićemo se apsurditeta gajenja celog pileta da bi smo jeli samo grudi ili krila, gajićemo ove delove zasebno u nekom pogodnom medijumu.”
Ali, opet, šta je najveći problem sprovođenja svega ovoga u moneternom sistemu? U monetarnom sistemu, ovaj pronalazak izazvao bi velike promene u društvu. Farme sa stokom bi počele potpuno da nestaju. Stočari bi ostali bez posla i zbog toga bi došlo do velike migracije u gradove, što bi opet drastično povećalo potrebu za izgradnjom stanova.
U zemljama kao što su Argentina i Novi Zeland, koje su poznate kao veliki proizvođači i izvoznici mesa, došlo bi do velike ekonomske krize i vrlo verovatno, usled toga, do velikih pobuna i revolucije. Vršene su zapravo opširne i ozbiljne studije u svetu na ovu temu, nije da ljudi ne žele, nego su jednostavno zarobljeni u starom sistemu i ne znaju kako dalje. Ne vide rešenje i izlaz iz situacije.
Opširnije o ovoj temi:
http://en.wikipedia.org/wiki/In_vitro_meat (link na engleskom)

Ekologija magazin – budućnost hrane

http://www.vesti-online.com/Vesti/Ekonomija/11170/Vestacko-meso-uskoro-na-trpezi