Najkontroverznija arheološka otkrića – Figure iz Akambara

Last modified on 2010-07-07 12:53:10 GMT. 0 comments. Top.

Unajmio je lokalnog seljaka da iskopa ostale figure sa obećanjem da će mu platiti za svaku koju pronađe. Na kraju, seljak i njegovi pomoćnici su pronašli 32.000 figurica koje su predstavljale sve, od dinosaurusa do ljudi iz svih krajeva sveta, uključujući Egipćane, Sumerce i bradate belce. Figurice su predstavljale potpuni paradoks, jer ih je očigledno napravila ljudska ruka a predstavljale su mnogo vrsta dinosaurusa. Po svim istorijskim knjigama ljudi nisu živeli u isto vreme kad i dinosaurusi. Po otkriću figura iz Akambara, mnogi kreacionisti iz celog sveta su proglasili ove artifakte pravim. Ako su one prave, to bi bio validan dokaz o zajedničkom životu ljudi i dinosaurusa, što bi veoma naudilo teoriji o evoluciji i pružilo podršku bukvalnoj interpretaciji Biblije.

Dokazi na strani figurica

-          Don Paton, kreacionista – pobornik originalnosti figurica, tvrdio je da je njihova starost utvrđena radio-karbon metodom od 6500 do 1500 godina.

-          Pobornici citiraju mnoge navode iz prve ruke sa iskopavanja. Prema njima, površina oko figurica je očigledno stari sloj zemlje.

-          Najčešće korišćena linija podrške Akambaro figuricama je njihova sličnost sa dinosaurusima, jer je navodno toliko precizna da ne može biti drugačije nego da su pravljeni po ugledu na prave dinosauruse.

Dokazi da su figurice prevara

-          Valdemar Julsrud je platio za svaku figuricu koju su seljaci pronašli. To je možda dalo motiva njima da naprave svoje figure i predstave ih kao drevne artifakte.

-          Figurice nisu pokazivale karakteristične dokaze da su bile pod zemljom 1500 godina. Da su prave bile bi izgrebane od kamenitog zemljišta kakvo je u Meksiku.

-          Broj neoštećenih figurica je očigledna prevara, jer nigde do sada u svetu nije pronađeno 32000 artifakata a da nijedan nije u delovima i da su svi savršeno očuvani (oni koji su očigledno polomljeni na dva dela se ne računaju).

Najkontroverznija arheološka otkrića-Dropa diskovi

Last modified on 2010-08-25 17:24:28 GMT. 0 comments. Top.

Bajan Kara Ula je oblast u Kini koja je do nedavno bila veoma izolovana. U čovekovoj prirodi je da mistifikuje nepoznato, pa je tako i Bajan Kara Ula dobio svoju priču o kojoj se diskutuje već sedamdesetak godina. Dakle, 1938.godine kineski arheolog Ču Pu Tei otkrio je nešto fascinantno u pećinama ove oblasti. U njima je bio niz grobova sa ostacima bića koja su bila visoka jedva malo iznad metra i koja su imala ogromne glave. Na zidovima pećina bili su crteži ljudi sa izduženim glavama pored sunca, meseca i zvezda. Arheolozi su takođe pronašli kameni disk sa prečnikom od 300mm i rupom u sredini. Kasnija ispitivanja su pronašla još 716 takvih diskova.

Diskovi su poslati raznim naučnicima na ispitivanja. Jedan od njih, profesor Cum Um Nui, je otkrio da postoje spiralni narezi i da su oni u stvari linija sa slovima napisanim na nepoznatom jeziku. Posle mukotrpnog rada, 1962.godine on objavljuje da je uspeo da prevede diskove i da na njima piše da se vanzemaljska letelica srušila u pomenutoj oblasti pre dvanaest hiljada godina. Vanzemaljci, koji su se zvali Dropa ili Dzopa, nisu mogli da poprave letelicu i pokušali su da se prilagode zemaljskim uslovima. U međuvremenu, lokalno pleme Ham se nije baš prijateljski ponelo prema pridošlicama i ubilo je većinu vanzemaljaca. Pošto su pripadnici Ham plemena bili niski, nije jasno da li su skeleti pronađeni u pećinama njihovi ili Dropa vanzemaljaca. Navodno, ova dva plemena su se izmešala što je identifikaciju porekla kostura činilo još težom.

Javno istupanje profesora Cum Um Nuia je dočekano na nož i nedostatak podrške kineskih akademika ga je izgnao iz zemlje u Japan, gde je ubrzo i umro. Dalje, ruski naučnici su se zainteresovali za diskove i njih nekoliko je ispitivano u Moskvi gde je hemijska analiza otkrila da sadrže velike količine kobalta. Kada su ih postavili na specijalne gramofone, diskovi su vibrirali u specifičnom ritmu kao da struja prolazi kroz njih.

1974. Ernst Vegener, austrijski inženjer pronašao je dva diska u Banpo muzeju u Šanši provinciji. Direktorka muzeja nije mogla ništa da mu kaže o diskovima, ali je dozvolila da ih fotografiše. Do 1994. diskovi su nestali.

Najraniji izvor ove priče je časopis Russian Digest iz 1960.godine. Začuđujuće, oni su imali celu priču i pre nego što je Cum Um Nui preveo diskove. Da stvar bude gora, Russian Digest je senzacionalistički časopis (žuta štampa) sa malim, ako ne i nikakvim, autoritetom u ovakvim pitanjima. Ostali izvori su belgijski NLO magazin, nemački časopis za vegetarijance i ruska naučno-fantastična publikacija. Kasnije se ispostavlja da nijedno od imena navedenih u toj priči nije poznato u arheološkim ili lingvističkim krugovima. Vegenerove fotografije su autentične ali one prikazuju kamene diskove sa rupom u sredini i dvostrukom spiralom koji su poznati u kineskoj arheologiji kao deo drevnog kulta zmije. Ono što ne ide u prilog priči je i činjenica da nijedan od 716 kamenih diskova više nije dostupan javnosti. Ima još dosta stvari koje pripadaju „contra“ strani, ali da stanemo ovde.

Ako je priča lažna, može se svesti na još jedan mit o stvaranju koji je zamislila primitivna kultura, a ako je istinita Dropa kamenje predstavljaju prvi zapis o poseti vanzemaljaca našoj planeti. Skoncetrišite se na prvi deo prethodne rečenice.

Najkontroverznija arheološka otkrića – ljudska lobanja sa rogovima

Last modified on 2010-09-28 18:04:19 GMT. 3 comments. Top.

Pripadali su anatomski normalnim muškarcima osim jedne pojedinosti: imali su kosti koje su izlazile iz glave, oko 5 cm iznad obrva. Izgleda da su lobanje imale rogove. Skeleti su okarakterisani kao džinovski, jer su predstavljali ljude visoke preko 2,1 metra. Naučnici su procenili da su tela zakopana oko 1200.godine, a to arheološko otkriće je objavila renomirana grupa antikvara.

Nefilim, biblijski Božji sinovi (heroji) ili pali anđeli (zavisno od tumačenja) su predstavljani kao džinovi sa rogovima. Rogovi su bili simbol mudrosti, ali i vlasti. Zato su šamani, sveštenici i kraljevi usvojili običaj stavljanja rogova, a kasnije kruna. Mnoga stara božanstva i bogovi, uključujući i Jehovu, su predstavljani sa rogovima. Aleksandar Veliki je na nekim novčićima nacrtan sa rogovima.

Prema istorijskim objašnjenjima, kosti iz Sajra su poslate u muzej u Filadelfiji, međutim u putu su ukradene i nikad više nisu viđene. Fotografije tih lobanja postoje, ali mnogi tvrde da su lažne. Mnogi sajtovi nameću tezu da su ti objekti vanzemaljskog porekla.

Bogovi, starovremenski heroji, đavoli ili vanzemaljci? Vrlo široko polje za razne teorije, pogotovo kad nauka nema mogućnost da umeša prste.

Najkontroverznija arheološka otkrića–Mapa kreatora

Last modified on 2010-11-08 06:46:52 GMT. 0 comments. Top.

Kada je Aleksandar Čuvirov, profesor na Baškirskom univerzitetu u Rusiji, krenuo na ekspediciju u Baškiriju da bi dokazao hipotezu o migraciji starih Kineza na teritoriju Sibira i Urala, sigurno nije očekivao da će pronaći kamenu ploču koju sada nazivaju dokazom o postojanju drevne civilizacije koja je bila na, za to vreme, nezamislivom stepenu razvoja.

Bilo je to 1999.godine, kada je na, već pomenutom, putovanju prolazio kroz selo Čandar i saznao da se u dvorištu jednog seljaka nalazi zakopana velika kamena ploča. Posle mučnog iskopavanja i vađenja (ploča je teška više od tone), transportovali su je na univerzitet da bi je pomnije ispitali. Kada su je ugledali očišćenu od zemlje naučnici su bili zapanjeni. Ta kamena ploča je predstavljala topografsku, trodimenzionalnu mapu, i to mapu, kako su kasnije otkrili upoređujući je sa postojećim kartama, planine Ural. Navodno, na njoj je predstavljen i ogromni irigacioni sistem sa branama i veštačkim kanalima koji su toliko veliki da je pitanje da li bi naša civilizacija sa sadašnjom tehnologijom mogla da ih napravi.

Postoje i brojni natpisi na njoj, međutim do danas nije odgonetnuto šta kazuju.

Određivanje vremenskog razdoblja iz kog potiče ovaj kamen takođe predstavlja poteškoću za naučnike. Za sam kamen se procenjuje da je star čak 120 miliona godina što, naravno ne znači da je i mapa toliko stara. Pretpostavlja se da je služila kao navigaciona mapa što potpiruje maštu zaljubljenika u ovakve priče da su nekada davno ljudi leteli ovom planetom.

Poslednje što se zna je da postoje pokazatelji da je ova ploča samo deo mnogo veće celine. Trenutno se nalazi na ispitivanjima i nijedna nova informacija neće izaći u javnost do daljnjeg. Ruska posla.