Prvi….automobil

Last modified on 2010-06-07 10:39:59 GMT. 0 comments. Top.

Prvi pravi automobil koga je pokretao benzin napravio je Karl Benc 1885.godine. Taj automobil je išao na tri točka i izgledao je kao veliki tricikl bez pedala u koga su mogla da stanu dva čoveka. Verzija iz 1885. godine je bila veoma komplikovana za vožnju: za vreme javne test vožnje udario je u zid, a već 1887. definitivni Model 3 je izašao u prodaju sa brojnim izmenama u odnosu na početnu verziju.

Naravno da u to vreme nije bilo benzinskih pumpi, pa su zaljubljenici u novo čudo tehnike morali da svoj put računaju u odnosu na apoteke u kojima su jedino mogli da kupe benzin koji se prodavao u bočicama kao sredstvo za čišćenje.

Prvi dugačak put automobilom obavila je Berta Benc, supruga Karla Benca (što potvrđuje moju teoriju o dve kategorije žena vozača, onim veoma nesigurnim i onim previše sigurnim u sebe; Berta je očigledno bila sigurna i u svog supruga), koja je posadila svoja dva sina u automobil i odvezla se kod majke koja je živela u gradiću udaljenom 106 km.

Iste godine su i Gotlib Dajmler i Vilhelm Majbah konstruisali vozilo koje je pokretala 1.5 konjska snaga, koje je imalo četiri brzine i išlo 15 km/h.

Nakon toga, Pežo i Ford pokreću prve serijske proizvodnje automobila i nekako smo došli do ovoga:

Prve….vetrenjače

Last modified on 2010-06-20 16:35:29 GMT. 0 comments. Top.

Još od davnih vremena, čovek je koristio snagu vetra za transport. Isto tako, tehnika mlevenja žita između dva mlinska kamena je drevna i rasprostranjena. Kada su se tačno ove dve ideje spojile nije poznato, ali se pretpostavlja da se to prvi put desilo u Persiji između 500. i 900. godine nove ere. U Evropi se pojavljuje posle Krstaških ratova. Postoji verovanje da je znanje preneto iz Persije, međutim evropske vetrenjače su se znatno razlikovale od persijskih tako da postoji pretpostavka da su ih Evropljani razvili nezavisno od Persijanaca.

Vetrenjača je mašina koja pretvara vetar u korisnu energiju uz pomoć rotacije točka koji se sastoji od podesivih kraka. Vrhunac dizajna vetrenjača u Evropi se primenjivao u Velikoj Britaniji i Holandiji (gde su se koristile za pumpanje vode, za industrijske svrhe i za mlevenje kukuruza i pšenice).

Prvu vetroelektranu je napravio Čarls Braš 1888.godine u Klivlendu, i uz pomoć nje je snabdevao svoju kuću električnom energijom. To je bila prva kuća u Klivlendu koja je imala struju i za dvadeset godina, koliko je radila, turbina nije nijednom zakazala i ostavila kuću bez struje.

Danas, s obzirom na svoju ekološku vrednost, vetroelektrane su sve popularnije i tri države koje imaju najviše instaliranog kapaciteta su: SAD, Kina i Nemačka.

Prvi…televizori

Last modified on 2010-07-07 12:51:58 GMT. 0 comments. Top.

Filo Farnsvort je bio četrnaestogodišnjak kada mu je na pamet pala ideja da snop elektrona može skenirati slike i prenositi ih na udaljene ekrane – drugim rečima, izmislio je televizor!

Mladi Farnsvort je živeo skromno, navikao da radi od malih nogu – i bio je fasciniran elektronikom, toliko da je uspeo da nagovori svog nastavnika nauke da mu dopusti da sluša časove elektronike u starijim razredima. Nije uspeo da završi fakultet, ali je znao o elektronima i elektronici mnogo više od većine ljudi na svetu. U 21. godini je uspeo da sakupi finansijsku podršku da pokrene istraživanje koje bi se zasnivalo na njegovoj zamisli. Ubrzo nakon toga krenuo je da patentira različite aspekte svog izuma.

Nažalost, ruski imigrant Vladimir Zvorikin je došao na istu ideju u isto vreme i podneo je prijavu za patent 1923.godine za cev koja bi služila za prenos elektronskih podataka. Njegov poslodavac, RCA,  nije želeo da plaća honorar Farnsvortu za patent i tako je stvar završila na sudu.

RCA je izgubio, žalio se i opet izgubio i na kraju pristao da plati Farnsvortu honorar za izum. Međutim, Drugi svetski rat je počeo i proizvodnja TV aparata je obustavljena, a Farnsvortovo pravo na izum je polako isticalo. RCA je iskoristio momenat i pokrenuo kampanju u javnosti kojom je tvrdio da su pronalazači Sarnof i Zvorikin zaslužni za TV uređaj.

Tako je nastao jedan od najznačajnijih izuma u XX veku, kao najava i pratilac vremenu koje sledi. Loše društvo samo pronalazi svoje saputnike. I za Fila je sve krenulo loše, pao je u depresiju, postao alkoholičar, proveo dosta vremena u psihijatrijskim bolnicama i bio podvrgnut elektro-šokovima. Kada se kasnije pojavio na jednoj televizijskoj emisiji, upitali su ga da li aparat koji je on izmislio izaziva patnju kad se koristi. Odgovorio je, Da, ponekad je veoma bolno.

Farnsvort nije dozvoljavao da se gleda televizija u njegovoj kući. Tvrdio je da na njoj nema ničega vrednog.

Prva sijalica

Last modified on 2010-11-27 11:33:44 GMT. 1 comment. Top.

Sredinom 19.veka čovečanstvo je već naviknuto na svetlost noću. Ulice su osvetljene gasnim lampama, industrija lampi je već zrela i razvijena. Mrak je već godinama unazad oteran iz grada u neke manje razvijene krajeve, u uličice u kojima su se obavljale sve one mutne radnje koje je tama dozvoljavala. Indirektni nosioci progresa, u stvari samo javni službenici, ponosno su u sumrak kretali u obilazak i paljenje lampi. Noćni život na ulicama je mogao da počne.

Za to vreme, razvijaju se baterije, elektromagneti, generatori i ostale čudnovate naprave koje su podloga modernom životu kakvog i mi poznajemo. Rus Pavel Jabločkov je prvi razvio električno ulično osvetljenje korišćenjem lučnih lampi koje je pokretala naizmenična struja. Prvu upotrebu su njih 80 našle u Luvru (ne u muzeju već u Velikoj robnoj kući), a nakon toga na ulicama Londona. Te lampe su radile tako što su se dve ugljene šipke postavljale na određenoj međusobnoj udaljenosti i povezale sa strujom. Struja prolazi kroz „luk“ između te dve šipke i stvara jaku svetlost.

Međutim, ono što je kopkalo Tomasa Edisona, američkog pronalazača bez formalnog obrazovanja, bilo je kako da tu svetlost prebaci u dnevne sobe ljudi. Naravno da Edison nije bio jedini koga je to kopkalo, ali čovek voli da se veže za jedno ime, ko bi još pamtio Henrija Vudvarda, Metjua Evansa, Džozefa Svona, dovoljno je Tomas Alva Edison. Vudvard i Evans su Kanađani koji su prvi patentirali sijalicu, međutim nisu imali dovoljno novca da pokrenu proizvodnju. Edisonu novac nije bio problem. Svon je na sudu tužio Edisona da prodaje proizvod koji je on patentirao i – dobio ga je, tako da je Edison morao sa Svonom da formira kompaniju. Ipak, da ne bi ispalo da je Edison samo preduzetnik-oportunista, valjalo bi reći da je od 1878. do 1880.godine on radio na bar 3000 različitih teorija da bi razvio efikasnu žarulju. Bilo je neophodno pronaći odgovarajući materijal za vlakno sijalice i on je isprobavao sve što mu je palo na pamet: platinu (koja je izdržala par sati), ugljenisano drvo od svih mogućih vrsta do kojih je uspeo da dođe, čak mu je i tungsten pao na pamet (koji se i danas koristi) ali nije imao odgovarajuću tehniku da bi ga upotrebio, dok nije došao do ugljenisanog pamučnog vlakna koje je izdržalo 15 sati. Do 1880.godine Edison je proizveo sijalicu od 16 vati koja je mogla da svetli 1500 časova i sa tim proizvodom je izašao na tržište.

Danas, Edisonove sijalice polako odlaze u penziju, jer ih menjamo štedljivim fluorescentnim sijalicama i LED sijalicama koje troše mnogo manje struje i znatno duže traju. Bez obzira na sve, uz pomoć sijalice smo za 250 godina prošli put od mrklog mraka do svetlosnog zagađenja koje je zaslužno da deca rođena u velikim gradovima nikad nisu videla zvezdano nebo. U tome se sjajno vidi da iskonski strah čoveka od mraka nikad neće prestati.

Željko Stanković

Prva… solarna ćelija

Last modified on 2012-09-24 07:28:04 GMT. 0 comments. Top.

Ko god misli da je solarna ćelija izum druge polovine dvadesetog veka, biće veoma iznenađen kad sazna da je fotovoltski efekat otkriven još davne 1839.godine. Devetnaestogodišnji Aleksandar Edmon Bekerel je eksperimentisanjem u očevoj laboratoriji došao do prve fotovoltne ćelije. Do prve čvrste fotovoltne ćelije se čekalo još nešto manje od 50 godina kada je Čarls Frits, američki izumitelj, premazao poluprovodnik selenijum veoma tankim slojem zlata. Rezultat je bio ćelija sa efikasnošću od 1% proizvodnje električne energije.

A.E. Bekerel

Još pedeset godina je moralo da prođe da bi se proizvela prva moderna solarna ćelija u Bel Laboratorijama čija je efikasnost bila velikih 6%. Sa svojom suludo visokom cenom, struja iz solarnih ćelija pedesetih godina XX veka nije izgledala naročito perspektivna. Međutim, sedamdesete godine donose naftnu krizu i poskupljenje, pa se javio i interes za obnovljive izvore energije. Predsednik SAD Džimi Karter je iskazao svoj stav time što je postavio solarne panele na krov Bele kuće, a Ronald Regan je jasno pokazao šta misli o tome kad ih je skinuo čim je ušao u nju (do dan danas oni nisu vraćeni).

Danas, solarna energija doživljava svoj pravi procvat. Širom sveta niču veliki solarni parkovi, ekonomski giganti se napajaju solarnom energijom poput Nemačke koja njome zadovoljava trećinu svojih potreba, a Kina je dala toliko subvencija proizvođačima solarne opreme da solarni paneli nikad nisu bili jeftiniji.