Životinje koje su nekad hodale Evropom

Last modified on 2010-11-25 12:00:44 GMT. 1 comment. Top.

Pećinski medved

Izumro pre 27,500 godina. Naziv je dobio zbog činjenice da su njegove kosti nalažene uglavnom u pećinama širom Evrope (jedan čitav skelet je pronađen u Risovačkoj pećini u Aranđelovcu i može se videti u njihovom muzeju). Razlog njegovom izumiranju treba tražiti u više faktora koji su na to uticali. Poslednje ledeno doba je uticalo na to da nestanu biljke koje su bile osnova ishrane pećinskih medveda, a neka novija istraživanja pokazuju da je opadanje njihove populacije bilo postepeno za vreme dugog niza godina. Isključuje se uticaj čoveka, jer nas je u to vreme bilo premalo da bismo mogli da ih ugrozimo izlovljavanjem. Čak se pretpostavlja da smo ih izbegavali. S druge strane, izgleda da su neandertalci obožavali pećinske medvede, jer su nađene kosti poređane u specifičnom redu u pećinama za koje se zna da su neandertalci nastanjivali.

Urus

Urus je bila vrsta velikog govečeta. Bili su visoki oko 2 metra i teški jednu tonu. Nema ih od 1627.godine, a najvažniji razlog njihovog izumiranja je lov. Pravo da love ove velike životinje je ograničeno prvo na plemstvo a kasnije samo na kraljevske porodice. Kako je populacija urusa nestajala i lov je prestao, a za lovokradice je uvedena smrtna kazna. Međutim, bilo je kasno. 1627.godine poslednja ženka je uginula prirodnom smrću u Poljskoj. Da se ljudi ni na tome ne zaustavljaju, dokazali su Šveđani kojima je lobanja poslednjeg urusa bila interesantan ratni plen za vreme švedske invazije na Poljsku, tako da se ona i sada nalazi u Švedskoj. Početkom XX veka, dva nemačka naučnika su pokušala selektivnim parenjem domaćeg govečeta da dođu ponovo do urusa i rezultat toga je Hek goveče koje samo podseća na impozantnog urusa.

Kaspijski tigar

Kaspijski tigar je živeo u Jermeniji, Azerbejdžanu, Turskoj, Mongoliji, Iranu, Tadžikistanu, Kazakstanu… Poslednji  je viđen krajem pedesetih godina prošlog veka tako da se to računa kao period njihovog izumiranja, iako postoje neproverene tvrdnje da su i kasnije ubijani u Kini i Turskoj. Ruska vlada je žestoko radila na njihovom uništenju za vreme melioracije zemljišta početkom XX veka. Smatralo se da nema mesta za tigrove u njihovim planovima i ruski vojnici su imali naređenje da ubiju sve tigrove oko Kaspijskog jezera i to je sprovedeno vrlo efikasno. Kada je istrebljenje bilo skoro sasvim izvršeno, seljaci su počeli da krče šume i sadili pirinač i pamuk. Zbog svega toga, kaspijski tigar se povlačio prvo u šumovite krajeve, pa u močvare oko velikih reka i na kraju u planine, gde je i skoro sasvim izvesno izumro. Još uvek postoje priče očevidaca da tigrovi postoje u šumama Turkmenistana, ali naučnici nemaju nijedan čvrst dokaz da se te priče i potvrde.

Dlakavi nosorog

Dlakavi nosorog je izumrla vrsta koja je živela u severnim stepama Eurazije i preživela poslednje ledeno doba. Odrasli primerci su bili preko 4 metra dugački i 2 metra visoki. Lov ljudi i neandertalaca se često navodi kao jedan od uzroka njihovog istrebljenja. Drugi navode da je klimatska promena koja je nastala posle ledenog doba imala za rezultat istrebljenje mnogih životinja, pa i dlakavih nosoroga u tom periodu.

Irski Elk ili Džinovski jelen

Irski Elk je bio najveći jelen koji je hodao Zemljom. Njegovi rogovi su dostizali i do 3,5 m u rasponu. Smatra se da je nestao pre 7700 godina. Kod elkova je postojala stroga seksualna selekcija u kojoj su pobeđivali mužjaci sa najvećim rogovima što je dovelo do toga, kako su neki smatrali, da telo elka nije moglo više normalno da funkcioniše zbog težine i veličine rogova. Ta teorija je opovrgnuta, ali rogovi ovom jelenu su izgleda ipak došli glave. Velike količine kalcijuma i fosfata su bile potrebne za formiranje rogova, a kada se desila klimatska promena promenila se i vegetacija, tako da jelen nije mogao da dobije dovoljne količine minerala. Izlovljavanje i bolest slična osteoporozi su glavni uzroci istrebljenja elkova.

Velika njorka

Velika njorka je živela u hladnim vodama duž obale Irske, Islanda, Norveške, Velike Britanije, SAD, i Kanade. Ove ptice su bile odlični plivači, međutim, kada bi se našle na suvom bile su veoma trapave i lak plen za ljude koji su ih lovili zbog hrane, perja, ali i za muzeje i privatne kolekcije. Lov traje sve do polovine 19.veka kada je u Škotskoj ubijen poslednji primerak.

Životinje koje su nekad hodale Azijom

Last modified on 2011-01-12 13:53:38 GMT. 6 comments. Top.

Džinovski jednorog

Džinovski jednorog ili Elazmoterijum je bio vrsta džinovskog nosoroga koji je živeo samo u Aziji. Bio je 2.7m visok, 6m dugačak a samo rog je bio 2 metra velik. Postoje nedoumice u vezi sa izgledom ove zveri. Prva je manje bitna: da li je bio prekriven krznom ili je više nalik na današnje nosoroge. Druga već sa sobom nosi mitove, narodne priče i legende: naime, džinovskom jednorogu nikad nije pronađen fosil roga. To je samo pretpostavka i deo lokalnih priča. U Kini postoji drevna priča o jednorogu zi koji je pomagao sudijama u odluci ko je krivac, jer je navodno legendarni kineski jednorog bio nepogrešiv u otkrivanju krivaca, a svoj izbor je označavao tako što je nevinog poštedeo a drugog probadao rogom. Iako se veruje da je Elazmoterijum izumro u praistoriji, postoje priče da je ova životinja opstala mnogo duže, dovoljno dugo da je srednjevekovni putnici opisuju u svojim putopisima.

Arapski noj

Arapski noj je podvrsta noja koja je nekad živela na Arabijskom polustrvu. Oni imaju bitno mesto u kulturi ove oblasti i mogu se videti naslikani na zidovima i mnogim predmetima. Jevreji nisu baš imali blagonaklon pogled na ovu pticu i ona im je bila, što se tiče roditeljskog instikta, na suprotnom kraju od rode. U stvari, nojeva jaja imaju jako tvrdu ljusku i grabljivci teško dolaze do njihovog sadržaja tako da je roditeljima bilo dozvoljeno da prošetaju i ostave gnezdo nečuvano. Ipak ovo racionalno objašnjenje nije bilo dovoljno, jer se u hebrejskoj bibliji ženka noja pominje kao bezdušna a meso noja je nečisto i Jevrejima je bilo zabranjeno da ga jedu. U vreme Rimljana, postojala je potražnja za nojevima zbog lova i mesa, a u vreme procvata islama arapski noj je predstavljao bogatstvo i eleganciju (perje, jaja, koža i meso su bili simbol luksuza). Sa razvojem vatrenog oružja nojeve je bilo mnogo lakše ubiti i postali su sve ređi, sve dok ih jednog dana više nije bilo.

Stelerova morska krava

Otkrio ju je 1741.godine blizu azijske obale Beringovog mora prirodnjak Georg Steler. Morska krava je bila skoro 8 metara dugačka i teška 3 tone. Izgledala je kao velika foka, ali je imala dva jaka prednja uda i rep nalik na kitov. Prema Steleru: „Životinja nije izlazila nikad na obalu, već je stalno bila u vodi… glava joj je mala u odnosu na telo… nema zube već dve ravne kosti – jednu gore a drugu dole.“ Bila je potpuno pitoma, što je verovatno doprinelo njenom brzom istrebljenju (27 godina nakon prvog susreta sa Evropljanima). Postoje povremena viđenja morskih krava u Beringovom moru i Grenlandu, ali su dosad ostala nepotvrđena.

Kineski rečni delfin

Kineski rečni delfin ili Baidži je bio slatkovodni delfin koji je živeo samo u reci Jangce. Njegova populacija je naglo počela da opada proteklih decenija od kad se Kina industrijalizovala i počela mnogo više da koristi reku za ribolov, transport i hidroelektrane. Tradicionalna kineska priča opisuje Baidžija kao reikarnaciju princeze koju je udavila porodica jer nije želela da se uda za čoveka koga nije volela i otud delfinu nadimak „Boginja Jangcea“. Pedesetih godina prošlog veka bilo je oko 6000 primeraka, a već 1970. ih je ostalo samo nekoliko stotina. Osamdesetih godina je ostalo oko 400 rečnih delfina a 1997.godine samo 13. Poslednji baidži je viđen 2006.godine. Glavni razlozi za njegovo istrebljenje su nelegalni lov strujom, mreže, sudari sa brodovima i zagađenje.

Javanski tigar

Javanski tigrovi su bili veoma mali u odnosu na ostale tigrove iz Azije, a to se objašnjava veličinom ostalih životinja (plena) na ostrvu Java koje su manje od onih na azijskom kopnu. Početkom 20. veka na Javi je živelo 28 miliona ljudi. Za 15 godina proizvodnja pirinča je zahtevala da se poveća obradivo zemljište za 150%. Do 1975.godine samo 8% šume je ostalo na ostrvu, a ljudska populacija je porasla na 85 miliona. Javanski tigrovi su se povlačili dok su imali gde da se povuku, a u međuvremenu su ih trovali i ubijali, jeleni – koji su bili glavni obrok tigra – su nestali, a za vreme građanskog rata oružane grupe su ih ubijale da bi se sigurnije smestile u prirodi. Od 1979. nema potvrđenih susreta sa tigrovima.

Životinje koje su nekad hodale Australijom

Last modified on 2011-10-18 07:53:21 GMT. 1 comment. Top.

Na kraju poslednjeg ledenog doba, klima Australije se promenila: od hladne i suve u toplu i suvu. Rezultat toga je nedostatak površinskih voda. Većina jezera se osušilo, a velike životinje su izgubile svoje stanište i preselile se na uzak pojas u Istočnoj Australiji, gde je bilo stalnih izvora vode i vegetacije. Nema pravih dokaza o izlovljavanju, čak se pretpostavlja da je megafauna Australije živela uporedo sa ljudima 30.000 godina.

Minmi

Minmi je bio mali opkopljeni dinosaurus biljojed koji je živeo pre više od 110 miliona godina. Telo mu je bilo prekriveno šiljcima, vrat i stomak dobro zaštićeni oklopom, što znači da iako spor i težak, Minmi nije bio lak plen grabljivcima. Sve dok se evolucija nije postarala za to. Australovenator, savremenik Minmija, je razvio ogromne kandže uz pomoć kojih je lako probijao debeli oklop tromih biljojeda.

Tilasin, tasmanijski tigar

Tilasin je bio najveći savremeni torbar grabljivac. Smatra se da je nestao sa tla Australije u 20.veku. Poznat je još i kao tasmanijski tigar (zbog pruga na leđima) i kao tasmanijski vuk. Nestao je sa tla Australije mnogo godina pre naseljavanja Evropljana, ali je preživeo na ostrvu Tasmanija zajedno sa ostalim endemskim vrstama, poput tasmanijskog đavola. Intezivan lov je glavni krivac izumiranja tilasina, ali se ne mogu isključiti ni bolest, dolazak pasa i ljudsko zauzimanje njihovih staništa. Iako se vodi kao izumrla vrsta još uvek se javlja poneko sa tvrdnjom da je video  primerak tasmanijskog tigra.

Quinkana

Quinkana je izumrla vrsta krokodila koji su za, razliku od današnjih, živeli uglavnom na kopnu. Imali su dugačke noge i to ih je činilo brzim lovcima. Krokodili koji žive u vodi imaju šiljate zube koji su dobri za držanje plena, ali ne i za sečenje. Potrebni su im da drže životinju dok je ne udave. Međutim, quinkane su živele na kopnu pa im takvi zubi ne bi bili od pomoći. Njihovi zubi su bili poput oštrih sečiva koja su ubijala žrtvu. Dobili su naziv po Quinkanima, mitskim moćnim natprirodnim bićima koja su vrebala iz mraka.

Prokoptodon

Prokoptodon je bio najveći kengur na planeti, visok 2 metra i težak oko 230 kilograma. Na nogama su imali jedan veliki prst nalik na konjsko kopito. Na tim neobičnim nogama su se brzo kretali kroz šume i polja. Prednje šape su im takođe bile čudne: na svakoj su imali po dva veoma dugačka prsta sa dugim kandžama koji su im verovatno služili da hvataju grane sa kojih su jeli lišće. Njihov nestanak se najpre vezuje za ljudske aktivnosti, ali za to nema dokaza.

Geniornis

Velike ptice su karakteristične za Australiju, pa ni geniornis nije izuzetak. Nije poznato u kom stepenu je ova neletačica bila mesojed. Veliki, jak kljun pruža pretpostavku da su geniornisi bili mešavina grabljivica i lešinara, nalik na današnje hijene. Dokazi pokazuju da su izumrli za vrlo kratko vreme, što isključuje klimatsku promenu kao uzrok. Najverovatnije je opet krivac čovek.

Životinje koje su nekad hodale Južnom Amerikom

Last modified on 2012-05-04 05:36:37 GMT. 1 comment. Top.

Makrauhenija

Najraniji fosil ove dugovrate lame je star 7 miliona godina, a pretpostavlja se da je izumrla za vreme Pleistocena pre oko 20.000 godina. Izgledala je poput kamile bez grbe i sa malom surlom. Dve stvari su bile vrlo karakteristične za anatomiju makrauhenije: smatra se da je životinja bila sjajna u manevrisanju jer struktura zglobova i potkolenica ukazuju da je bila veoma pokretna i sposobna da lako promeni pravac kretanja čak i pri velikim brzinama. To im je bilo više nego potrebno jer su ovi biljojedi bili stalno ugroženi od velikih grabljivica. Drugo, nozdrve makrauhenije su se nalazile na vrhu glave i za njih se u početku mislilo da služe kao disalica za ronjenje, ali se ipak došlo do zaključka da su tako postavljene nozdrve olakšavale disanje zbog surle.

Teror-ptice

Džinovske ptice su bile najopasniji predatori u Južnoj Americi za vreme kenozoika. Obzirom na svoju veličinu (preko 2 metra visoke) nisu mogle da lete, ali su trčanjem stizale svoj plen i sa nekoliko jakih i preciznih udaraca ogromnim kljunom ih ubijale. Na sreću naših predaka, teror-ptice su izumrle pre nego što su se ljudi raširili južnoameričkim kontinentom.

Toksodon

Prvi fosil toksodona javnosti je predočio Čarls Darvin po povratku sa svog naučnog putovanja. Preko 2,5 metra dugačak, toksodon je izgledom tela podsećao na nosoroga a glavom na nilskog konja. Prvo se smatralo da je toksodon životinja koja je podjednako živela u vodi i na kopnu, ali detaljnijom analizom se došlo do zaključka da je njihov život više podsećao na život slonova ili nosoroga. Mnogi fosili toksodona su pronađeni sa glavama strela pored sebe, što pokazuje da su ih preistorijski ljudi lovili i da to može biti uzrok njihovog nestanka.

Karipska morska medvedica

Rani istraživači su ih nazivali i morskim vukovima, ali u suštini to je bila vrsta foke koja je živela na Karibima. Izlovljavanje foka zbog ulja i izlovljavanje riba (njihove hrane) su glavni razlozi nestanka karipske morske medvedice. To što se nisu plašili i nisu bežali od ljudi bez obzira što su ih ubijali na stotine je greška koja ih je koštala postojanja.

5 vrsta koje su nestale u poslednjih deset godina

Last modified on 2012-10-04 05:57:49 GMT. 2 comments. Top.

Nema jasnijeg znaka neuspeha čoveka kao glavno-komandujućeg na planeti od nestanka vrsta čiji je uzrok čovekova aktivnost. Pored čuvenih primera iz naše slavne istorije uništitelja, evo pet vrsta koje su uz pomoć ljudi nestale u poslednjih deset godina.

Delfin iz reke Jangce

Baidži, kako su ovu vrstu zvali, je predstavljao 20 miliona godina evolucije, ali je 2007.godine posle intezivne pretrage proglašen izumrlom vrstom. Iako je ova životinja bila cenjena i bila deo folklora (smatrani su za reinkarnaciju utopljene princeze), nije dobila adekvatnu zaštitu u Kini obzirom na njenu naglu industrijalizaciju. Glavni krivci su slučajne smrti od upetljavanja u mreže, ali i zagađenje reke Jangce koja je glavni vodeni tok Kine. Pored tekućih problema, populacija baidžija je trpela od perioda izlovljavanja, pogotovo za vreme komunizma kada je religijski značaj rečnog delfina zaboravljen.

Zapadnoafrički crni nosorog

Novembra prošle godine ozvaničeno je da crnih nosoroga u prirodnim staništima više nema. Vrednost njihovih rogova na crnom tržištu im je došla glave, a korišćeni su i kao sastojci za lekove i kao trofeji. Povremeno je rog crnog nosoroga vredeo više od zlata.

Kornjača sa Pinta ostrva

Ponekad, ljudska aktivnost ima dalekosežnije posledice od trenutno vidljivih. Uzrok izumiranja kornjača sa Pinta ostrva, a poslednji primerak Lonesome George je nedavno uginuo, je izlovljavanje koje su činili ribolovci i mornari u 19.veku.

Havajska vrana

Iako ovih ptica još uvek ima u zatočeništvu, u divljini ih više nema. Primarni uzroci njihovog nestajanja su gubitak staništa, jer su ljudi sekli šume i sve im je teže bilo da pronađu hranu, ali i lov, pošto se havajska vrana nekad smatrala štetočinom.

Panamska zlatna žaba

Poput baidžija, ovo stvorenje je izumrlo bez obzira što ga je lokalno stanovništvo poštovalo. Iako je gljivično oboljenje glavni uzrok njihovog nestanka, činjenica da su je ljudi smatrali srećom i nosili kući nije pomogla da zlatna žaba opstane.