GMO – rešenje za krizu hrane?

Last modified on 2011-01-21 08:20:41 GMT. 0 comments. Top.

Genetski modifikovana hrana se dobija od genetski modifikovanih organizama (GMO). Ta modifikacija se zasniva na ubacivanju ili brisanju gena. Dok je cisgeneza zamena gena između organizama koji inače mogu da se ukrste, transgeneza se oslanja na mnogo maštovitiju zamenu gena među organizmima koji nemaju veze jedan sa drugim.

GM hrana se prvi put pojavila na tržištu početkom devedesetih godina, i to u vidu modifikovanog paradajza (nazvanog FlavrSavr) koji je izmenjen tako da zri bez omekšavanja ploda. Kasnije je povučen sa tržišta zbog komercijalnog neuspeha. Trenutno je soja najzastupljenija genetski modifikovana biljka jer je 77% od sve posejane soje u svetu upravo takva – «poboljšana». Izmenjena je tako da bude otporna na određene vrste herbicida i u SAD je zastupljena čak u 93% useva. Pored soje, kukuruza, pamuka, šećerne repe, itd. interesantan je i genetski izmenjen pirinač koji sadrži velike količine vitamina A i čija se proizvodnja planira za 2012.godinu.

Od 1997. do 2009.godine, ukupna površina zemljišta pod GMO se povećala 80 puta. Iako je najveći procenat tog zemljišta u Severnoj Americi, prethodnih godina se beleži znatan rast i u zemljama u razvoju, a pogotovo u Brazilu i Indiji. Procena je da 75% obrađene hrane u SAD sadrži neki GM sastojak.

Na sajtu Organizacije UN za hranu i poljoprivredu (FAO) navedene su moguće višestruke koristi od GMO:

Poboljšana poljoprivredna produktivnost

  • Biljke su otpornije na štetočine i loše vremenske uslove (mraz, vrućina, suša).
  • Ubacivanjem gena u kulture poput pirinča ili pšenice, možemo povećati njihovu hranljivost. Primer za to je već pomenuti «Zlatni pirinač» kome su povećani nivoi vitamina A, čime se direktno utiče na zdravstveno stanje otprilike polovine svetske populacije (uglavnom siromašne) kojoj je pirinač osnovna namirnica u jelovniku. Svake godine od nedostatka vitamina A oslepi 250.000 do 500.000 dece u svetu.

Obični i zlatni pirinač

Moguće koristi za okruženje

  • Poboljšana produktivnost od GMO može značiti da poljoprivrednici u budućnosti neće morati da obrađuju nove komade zemljišta koji trenutno imaju sasvim drugu namenu.
  • Velike površine obradive zemlje u zemljama u razvoju su postale neupotrebljive (slano zemljište) zbog neodrživih načina navodnjavanja. Genetskom modifikacijom se mogu razviti vrste koje su tolerantne na so. Takođe se mogu gajiti vrste koje će obnoviti degradirano zemljište.
  • Genetsko menjanje voća i povrća ih može očuvati duže u skladištima ili u transportu do tržišta.
  • Organska materija se može odgajati za dobijanje energije. Biomasa ima ogroman energetski potencijal, tako da se ostaci od šećerne trske ili sirka mogu koristiti za te namene, pogotovo u seoskim krajevima. Moguće je odgajati biljke samo za tu namenu.

Moguća poboljšanja za zdravlje ljudi

  • Uzimanje «otisaka prstiju» bolesti biljaka i životinja je već moguće. Ova tehnika omogućava da naučnici saznaju o kom organizmu se radi samo posmatranjem genetskog koda. Korist od toga je da veterinari mogu da otkriju koje su životinje bolesne a koje ne – a time se uklanja potreba da se ubiju i zdrave životinje.
  • Uveliko se radi na tome da se biljkama menja genetski kod da bi se dobili organizmi od kojih će se proizvoditi vakcine, proteini i drugi farmaceutski proizvodi.
  • Molekularna biologija takođe može da se koristi da pronađe alergene u biljkama i da ih ukloni iz njih.

S obzirom da se o negativnim stranama korišćenja genetski modifikovanih organizama i hrane može diskutovati mnogo više nego o pozitivnim, ostavljam to za poseban članak koji ćete moći da pročitate sutra.

Izvori: Wikipedia, FAO

Željko Stanković

GMO – problem a ne rešenje

Last modified on 2011-01-18 09:30:44 GMT. 1 comment. Top.

S obzirom da cena hrane u svetu vrtoglavo raste, GM hrana se promoviše kao rešenje i način da se nahrani svet. Međutim brojne ekološke organizacije, naučnici i novinari otkrivaju mnoge razloge zbog kojih GM hrana više izgleda kao dalji korak ka samodestrukciji čovečanstva nego kao rešenje za gorući svetski problem.

1. GM hrana neće rešiti krizu hrane

2008.godine izveštaj Svetske banke otkriva da iza povećanja cena hrane stoji – povećana proizvodnja biogoriva. Monsanto korporacija je, inače ozloglašeni div genetske modifikacije, lobirala za biogoriva (biljke koje se ne gaje za ishranu već za proizvodnju goriva) i u isto vreme gomilala enormne profite od rezultujuće krize hrane promovišući GM hranu. Sa druge strane, čuveni “zlatni pirinač” o kome se toliko priča neće skoro doći na tržište, a i kad bude počeo da se proizvodi ljudi u siromašnim zemljama bi trebalo da pojedu 12 činija ovog pirinča dnevno da bi uneli dovoljno vitamina A. Dalje, 2008. naučnici su modifikovali šargarepu da bi u njoj povećali količinu kalcijuma i tako navodno lečili osteoporozu. Međutim, potrebno je pojesti 1,6 kg takve šargarepe  da bi se unela preporučena dnevna količina kalcijuma.

2. Zavisnost od pesticida

Umesto da smanji zavisnost od pesticida i đubriva, GM usevi često povećavaju oslanjanje poljoprivrednika na te proizvode. Laboratorijski napravljene biljke koje su otporne na herbicide mogu da se prskaju Monsantovim «Roundup»-om i da prežive bez problema dok će korov biti uništen. Međutim, druga strana medalje je da će se mnogo više herbicida naći u finalnom proizvodu tj. hrani. BT kukuruz koji je genetski izmenjen tako da proizvodi insekticid, nije programiran da u određenom trenutku prestane da proizvodi taj otrov, tako da ga krajnji korisnik unese u organizam u najvećim mogućim koncentracijama. Podaci američke vlade pokazuju činjenicu da su GM usevi povećali a ne smanjili korišćenje pesticida u odnosu na obične sorte.ž

3. Postoje bolji načini da se nahrani svet

Značajan izveštaj na kome je učestvovalo 400 naučnika i koji su sponzorisali UN i Svetska banka donosi zaključak da GM usevi nemaju mnogo toga da ponude svetskoj poljoprivredi i rešenjima za izazove siromaštva, gladi i klimatske promene jer postoje bolje alternative. Konkretno, izveštaj je isticao agroekološke farme kao održivi način razvoja siromašnih zemalja.

4. Ostali gladni

Uz GMO je uvek išla priča o povećanim prinosima farmera, ali se to retko dešavalo u stvarnosti. Trogodišnja studija koja je obuhvatila 87 indijskih sela je došla do činjenica da je obična sorta pamuka donosila 30% veće prinose od skuplje GM alternative. Takođe za dvadeset godina istraživanja i komercijalizacije, genetski inženjering nije uspeo da značajno poveća prinose u Americi.

5. GM usevi su ekonomska propast za farmere

Izveštaj iz 2009.godine je pokazao da su cene GM semena u Americi dramatično porasle, u odnosu na uobičajeno i organsko seme, i tako smanjile prihode farmera koji su se odlučili za modifikovane varijante. Zaključak izveštaja je da danas postoji veliko neslaganje između nadmene retorike onih koji uzdižu biotehnologiju kao dokazani put prema globalnoj sigurnosti i onog što se dešava u praksi, na američkim farmama koje zavise od GM semena i sada se suočavaju sa posledicama. U Indiji, nezavisna studija je otkrila da su tamošnje farmere sađenje GM pamuka koštalo 10 centi više nego da su se odlučili za normalne sorte, a da su im prinosi doneli 40% manje. Između 2001. i 2005.godine, 32.000 indijskih farmera je počinilo samoubistvo zbog velikih dugova koje su im GM usevi naneli.

6. Stvaranje problema za rešenja

Većina od takozvanih «problema» za koje biotehnologija razvija «rešenja» su pre dobar rad PR službi nego naučni dokazi. Monsanto je prvo razvio herbicid pa onda pružio tržištu GM biljke koje mogu da izdrže njegovo dejstvo. Za BT pamuk se tvrdilo da je otporan na štetočine, ali poljoprivrednici u Istočnoj Africi su otkrili da ako posade lokalni korov pored kukuruza mogu da privuku štetočine da legu jaja na korovu a ne na kukuruzu.

7. GM i obične biljke ne mogu zajedno da žive

GM kontaminacija obične i organske hrane se povećava. Otkriveno je da je neodobren GM pirinač koji se gajio samo jednu godinu na oglednim poljima prilično kontaminirao američke zalihe pirinča i semena. U Kanadi je industrija organske uljane repice potpuno uništena zbog kontaminacije genetski modifikovane repice. U Španiji je GM kukuruz drastično smanjio useve organskog kukuruza i stvorio situaciju u kojoj je njihova koegzistencija praktično nemoguća. Vreme je da se svet odluči da li će gajiti obične ili genetski modifikovane sorte.

8. Rizici za zdravlje

I na kraju, ono što u stvari ljude najviše interesuje: da li GM hrana loše utiče na zdravlje čoveka. Rezultati testova na životinjama koje su bile hranjene GM hranom su veoma zabrinjavajući. 2006.godine izvršen je eksperiment u kome su ženke pacova hranjene sojom otpornom na herbicide okotile zakržljale mladunce, od kojih je polovina uginula u roku od 3 meseca. Preživeli su bili sterilni. Iste godine su indijske novinske agencije objavile da su hiljade ovaca kojima je dato da pasu ostatke roda BT pamuka iznenada uginule. I 2007. su se javljali slučajevi uginulih životinja. Takođe su se pojavili izveštaji koji ukazuju na simptome slične alergiji među indijskim radnicima na plantažama BT pamuka. 2002. godine, u jedinom testu izvršenom nad ljudima otkriveno je da izmenjeni genetski materijal od genetski modifikovane soje ne samo da ostaje u crevima čoveka, već može da prenese genetski materijal na bakterije koje su nastanjene u probavnom sistemu. Tvrdi se da Amerikanci jedu GM hranu već godinama unazad bez ikakvih loših efekata. Međutim, ta hrana nije obeležena i niko nije nadgledao posledice. Kada se u jelovnik jedne nacije ili šire uvedu nove namirnice ponekad su potrebne godine da bi se otkrile posledice. Primer toga su trans masne kiseline, jer su ljudima bile neophodne decenije da shvate da su one uzrok miliona smrti.

Izvor: Say No to Gmo, FAO, Ecologist

Sutra o Codex Alimentariusu

Željko Stanković

CODEX ALIMENTARIUS

Last modified on 2014-07-16 16:50:49 GMT. 2 comments. Top.

Codex Alimentarius ili „zakoni o hrani“ je agencija Ujedinjenih Nacija koju sponzorišu dve UN organizacije: WHO (Svetska zdravstvena organizacija) i FAO (Organizacija za hranu i poljoprivredu). Njen statut tvrdi da su joj ciljevi „a) zaštita zdravlja potrošača i obezbeđenje dobre prakse u  trgovini hranom; b) promovisanje koordinacije svih napora koje države i nevladine organizacije ulažu u standardizaciju hrane.“ Međutim, doktorka Rima Lejbou koja se od 1970. godine bavi prirodnom medicinom je proučila više od 16.000 stranica dokumentacije Codexa i došla do zaključka da će, ako se usvoji, Codex Alimentarius eliminisati našu slobodu izbora suplemenata (dodataka ishrani), prirodnih lekova i zdrave, čiste hrane. Obratićemo pažnju na ključne momente iscrpne studije ove žene – vodećeg borca protiv uvođenja Codexa o njegovom uticaju na živote svih nas.

U pitanju je set „standarda“ i „vodiča“ za hranu koji su osmislile UN, a podržala STO (Svetska trgovinska organizacija). Cilj ovih standarda je kontrola kako i šta ljudi mogu da gaje, prodaju i jedu, i koje tipove dijetetskih suplemenata je dozvoljeno proizvoditi i prodavati. Dr Lejbou predviđa da će na kraju zahtevati i kontrolu izbora lečenja. Plan koji se krije iza Codex Alimentariusa je da reguliše, i na taj način, kontroliše sve što stavimo u usta.

Čini se da je prvi problem koji je privukao pažnju javnosti na Codex izjava jednog od njegovih čelnih ljudi da dijetetski suplementi ne utiču na zdravlje. Čak su njihovim vodičem o mineralima i vitaminima dozvoljene samo veoma male količine vitamina i minerala. Posle ovakvih postupaka, prirodna je reakcija pomisao da su prirodni preparati i dijetetski suplementi direktna pretnja profitu farmaceutskih kompanija i da oni žele tu pretnju da uklone. Jer, što više ljudi koriste prirodnu medicinu da reše svoje zdravstvene probleme manje će lekova kupovati. Sve ovo je naravno uvijeno u šareni papir „zaštite konzumenata“ i „manjka sigurnosti“. Na primer, korišćenje vitamina C u količinama većim od 60-200mg dnevno (tačni limiti još nisu definisani) bi bili nelegalni, i tako Codex vitamin C stavlja u sličnu poziciju sa heroinom.

Dokazano je da neke genetski modifikovane biljke same proizvode pesticide, a te otrove jedu i ljudi. Codexom se polako ukida ekološka poljoprivreda jer je mnogo manje isplativa od one poljoprivrede kojom se bave ogromne korporacije i kojima se mogu prodati jaki herbicidi i genetski modifikovano seme koje je otporno na te iste herbicide. Preko trista aditiva će biti dozvoljeno da se koristi u prehrambenoj industriji, od čega su neki bezopasni, ali u toj gomili se nalaze i oni za koje javnost zna da su kancerogeni ili na neki način loši po zdravlje ljudi.

U SAD, Codex je uspeo da progura svoju ideju da GMO ne moraju da budu naznačeni na etiketi proizvoda. Što ne znači da i ostale države u svetu neće uskoro početi da jedu hranu ne znajući da li to što drže na viljušci u sebi ima nečega za šta je raznim naučnim dokazima pokazano da je opasno po zdravlje ili ne. Ko zna, možda će i građani Srbije, koja je takođe potpisnik Codexa (možete proveriti na sajtu Codex Alimentarius-a) učestvovati u ovoj lutriji.

 

Izvor: healthfreedomusa

Sutra saopštenje za javnost Ekološkog pokreta Novog Sada

Željko Stanković

Dragin: Srbija bez GMO proizvoda

Last modified on 2011-01-18 07:32:54 GMT. 0 comments. Top.

Sa problemom GMO hrane ne suočava se samo Srbija, s obzirom na to da se i EU već godinama opire nastojanjima Amerike da GMO proizvode progura na evropsko tržište.

U SAD je inače ogroman procenat obradivog zemljišta zasejan GMO proizvodima (kod soje 90 odsto), dok veliki broj evropskih stručnjaka smatra da je upotreba GMO hrane izrazito štetna.

U Srbiji su zabunu izazvale izjave potpredsednika Vlade Božidara Đelića, koji je 6. decembra prošle godine u Briselu, posle sastanka sa evropskim komesarom za poljoprivredu Dačijanom Ćološom, rekao da je EU tražila da izmenimo i dopunimo zakone o rakiji i genetski modifikovanim organizmima, i da su ta dva pitanja rešena.

“Evropska komisija je iznela zamerke na naše zakone o rakiji i GMO. Srbija je zemlja koja hoće da uđe u EU i samim tim mora da poštuje zakone koji uređuju oblast GMO. Ono što, ipak, nikada nećemo da uradimo jeste da uradimo bilo šta što bi nanelo štetu građanima. Za sve ostale informacije obratite se Ministarstvu poljoprivrede”, rekao je Đelić.

Ministar poljoprivrede Saša Dragin navodi, međutim, da je Evropa od Srbije tražila samo da oformi telo koje će kontrolisati da li na tržištu ima genetski modifikovane hrane.

Ministarstvo poljoprivrede ima restriktivnu politiku kada je u pitanju GMO, i iz tog razloga su zabranjeni uvoz, proizvodnja i konzumiranje genetski modifikovane hrane. Ni u jednom trenutku EU nije tražila da Srbija dozvoli genetski modifikovanu hranu, jer to nije dozvoljeno ni u jednoj zemlji EU. Jedino što se traži od nas jeste da oformimo stručno telo koje će ispitivati proizvode koji bi mogli da sadrže takve sastojke”, tvrdi Dragin.

On odgovorno tvrdi “da ni u jednoj zemlji EU korišćenje GMO proizvoda nije dozvoljeno, pa neće biti ni u Srbiji, niti se to od nas traži. Oni koji imaju nameru to da uvoze, neka nađu nekog drugog ministra poljoprivrede“.

Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu Miladin Ševarlić kaže da bi Srbija mnogo izgubila ako bi dozvolila proizvodnju GMO, jer svega 10 odsto stanovnika u Evropi koristi GMO. “Postoje mnogobrojne studije koje potvrđuju da takva hrana izaziva alergološka i toksikološka oboljenja, slabi imunitet, oštećuje bubrege i jetru, pa čak izaziva i najopasnija oboljenja”, rekao je Ševarlić.

Bivši republički veterinarski inspektor Miroslav Stojišić takođe kaže da konzumiranje GMO dovodi do raznih vrsta anomalija. “GMO će štetno delovati na gene, što će se prvo videti kroz anomalije kod dece. Postepeno, što se više bude unosio, sve više će se ispoljavati njegove posledice”, naveo je Stojšić.

Izvor: B92

Saopštenje za javnost Ekološkog pokreta Novi Sad

Last modified on 2011-01-26 07:31:31 GMT. 1 comment. Top.

У уторак, 11. јануара о.г. у другом дневнику РТ Србије и у данашњем броју листа Прес, министар пољопривреде, шумарства и водопривреде, Саша Драгин, је у својој изјави поводом јавног упозорења Еколошког покрета о опасности од генетски модификованих организама и Кодекса Алиментариуса, бестидно изнео неистине у циљу обмане јавности.

Његова тврдња у дневнику на РТС да у Србији, док је он на том месту, ,,неће бити дозвољени производња и увоз генетски модификоване хране и семена представља бестидну обману јавности.

Та тврдња је потпуно неистинита, јер је МК Група од 2007. године званични увозник генетски модификованог семена и хербицида од Монсанто корпорације на основу јавно потписаног међусобног уговора од 16. маја исте године. Генетски модификовано семе се и данас јавно увози, дистрибуира и узгаја у Војводини, о чему је целокупна јавност упозната кроз режирано уништавање само дела засејаних парцела са генетски модификованом сојом у општини Оџаци прошле године.

За наредну сетву у Србији се јавно склапају уговори са сељацима о сејању генетски модификоване соје у Војводини.

Корпорација Монсанто је у децембру прошле године преко интернет мреже јавно расписала конкурс за Србију ради запошљавања наших држављана ,,да на нивоу српских сељака продају генетски модификовано семе и хербициде и да анализирају конкуренцију, иако по тренутно важећем закону у Србији то није дозвољено. Више од 10.000 људи је до сада прочитало расписани конкурс корпорације Монсанто, а да Јавни тужилац Србије није реаговао на очигледно кршење закона од стране организованог криминала у коме и сам нечињењем учествује.

Његова изјава у другом дневнику РТС да ,,Закон који важи у Европи је такав да ниједна генетски модификована намирница није дозвољена за људску исхрану, не морамо ни да се бринемо око тога представља такође бестидну лаж. Цела Европа је преплављена намирницама од генетски модификованих организама, са којих су чак скинуте назнаке да су направљене од њих. Европа је подлегла притисцима америчког индустријског лобија за који отворено ради и влада САД, о чему сведочи и изјава потпредседника САД Џозефа Бајдена током посете Србији ,,да је Америка незадовољна законом у Србији о забрани узгоја и промета генетски модификованих организама.

Министар пољопривреде, који је годину дана био на специјализацији у биоинжењерској лабораторији у САД где је радио на генетском дизајнирању животиња за људску исхрану, се добро сећа да је потпредседнику САД понизно обећано да ће Србија то врло брзо променити.

Бескрупулозној обмани јавности допринос је дала и гошћа ,,јавног медијског сервиса Јованка Миљуш-Ђукић са Института за молекуларну генетику и генетичко инжењерство која је сама себе демантовала гестовима особе која свесно лаже, као и водитељица другог дневника која је додала да ,,у ресорном министарству кажу да се за сада закон не мења и да ће уколико до тога дође, јавност о томе бити обавештена.

У ,,ресорном министарству, насупрот свом шефу, изјављују да је стручна служба припремила Нацрт закона о генетички модификованим организмима и после правне анализе ће бити стављен у процедуру усвајања, што је објављено у дневној штампи истог дана када је ,,ресорни министар“ без стида и срама обмануо јавност.

Последња обмана „ресорног министра“ се односила на изјаву  да ,,не морамо ни да се бринемо око тога“.

Са таквим људима, који су дозволили окупацију Србије од стране приватне компаније и који понизно прихватају промену закона којим ће бити званично дозвољен узгој и промет генетски модификованих организама  у комерцијалне сврхе, што пуне три године мимо важећих закона повлашћени чланови ДС већ раде у Србији, грађани Србије морају бити дубоко забринути. Не само забринути, него би морали почети и да се организују ради изласка на улицу ради одбране права на живот и будућност.

У супротном, уколико се оваквим бескрупулозним људима дозволи јавно наговештена намера спровођења геноцида над становништвом Србије, Србија ће бити избрисана са географске карте света.

Директор

Никола Алексић, с.р.

MK grupa podnela prijavu protiv Aleksića

Last modified on 2011-01-31 17:41:01 GMT. 0 comments. Top.

BEOGRAD, 25. januara 2011. (Beta-Ecotopija) – MK grupa (MK Group) saopštila je danas da je protiv predsednika Ekološkog pokreta Novog Sada Nikole Aleksića podnela krivičnu prijavu zbog narušavanje poslovnog ugleda i kreditne sposobnosti.

MK grupa je u saopštenju najavila da će protiv Nikole Aleksića zbog njegovih izjava da ta kompanija uvozi genetski modifikovano seme pokrenuti i parnicu za naknadu štete sa višemilionskim odštetnim zahtevom.

MK grupa je ponovo demantovala tvrdnje da uvoze genetski modifikovano seme.

“Kompanija će i u budućnosti koristiti sve raspoložive pravne mere i postupke protiv svih lica koja u javnost iznose neistinite i zlonamerne informacije o našem poslovanju i to bez obzira da li ta lica to čine iz nemoralnih razloga da bi postigla svoje ili tudje ciljeve ili iz drugih neopravdanih razloga”, navodi se u saopštenju.

Ekološki pokret Novi Sad saopštio je ranije da firma MK Grupa uvozi genetski modifikovano seme i herbicide kao i da to zna i ministar poljoprivrede Saša Dragin. Dragin je, medjutim, demantovao te tvrdnje.

Srbiju proglasiti za region bez genetski modifikovane hrane

Last modified on 2011-02-03 07:37:34 GMT. 0 comments. Top.

Stav Privredne komore Srbije (PKS) je da Srbija treba da ostane region gde se ne gaje genetski modifikovane biljke, jer je to preduslov za bolje pozicije naših poljoprivrednih proizvoda na tržištima širom sveta, izjavio je danas potpredsednik PKS (PKS) Stojan Jevtić.

Jevtić je ukazao da je neophodno ponovo aktuelizovati raniji predlog o donošenju rezolucije po kojoj bi se teritorija Republike Srbije proglasila područjem bez proizvodnje genetski modifikovane hrane za stočnu i ljudsku ishranu.

“Proglašenjem i sprovođenjem rezolucije o zabrani gajenja genetski modifikovanih organizama (GMO) Srbija bi bila prva zemlja u Evropi koja bi brendirala svoju proizvodnju”, naglasio je Jevtić.

“To bi donelo i i izrazite mogućnosti povećanja izvoza u Evropsku uniju (EU) tradicionalnih proizvoda i proizvoda organske proizvodnje iz Srbije”, dodao je Jevtić.

Prema njegovim rečima, zabranom proizvodnje GMO omogućava se nesmetano širenje i povećanje organske proizvodnje.

”Istovremeno se ne zabranjuje uvoz i potrošnja GMO hrane samo za ljudsku ishranu i time se ne krše pravila i odrednice Svetske trgovinske organizacije (STO) u pogledu prometa proizvoda”, rekao je on.

“Na ovaj način GMO ne bi ulazili u lanac ishrane životinja. Genetski modifikovana hrana u prometu mora biti vidno obeležena u skladu sa strogim propisima o prometu ove vrste hrane”, rekao je Jevtić.

“Srbija raspolaže sa 5,1 miliona hektara relativno malih poljoprivrednih površina u kojima su oko 3,3 miliona hektara oranične površine na kojima se uspešno može organizovati proizvodnja hrane bez genetski modifikovanih organizama”, kazao je Jevtić.

Izvor: Blic

GMO doveo do superkorova i superbube

Last modified on 2012-01-16 06:46:28 GMT. 0 comments. Top.

U Americi je trenutno 94% soje i 70% kukuruza genetski modifikovani, pa sasvim logično može da izgleda da je Monsanto, vodeća GMO kompanija, pobednik. Međutim, u pitanju je sjajan marketing: velikim farmerima je prodaja njihovih proizvoda vrlo jednostavna a ishod predvidljiv, a sa druge strane u velikom delu države je teško pronaći obično seme. Uprkos silnim obećanjima o povećanoj produktivnosti, poboljšanoj hranljivoj vrednosti ili o otpornosti na ekstremne vremenske uslove – ništa od toga još nije ostvareno. Ništa osim tolerancije na herbicide i proizvodnje pesticida.

Ali, izgleda da ih i to izdaje. Pre nekoliko godina počeo je da se pojavljuje „superkorov“ koga nije briga za Raundap (čuveni Monsantov herbicid). Zbog superkorova farmeri napuštaju hiljade hektara jer se on potpuno oteo kontroli, ili natapaju svoje useve još otrovnijim (i skupljim) kombinacijama herbicida. A sada je i drugi ključni proizvod, Bt seme (kukuruz ili pamuk koji su genetski modifikovani da emituju Bt pesticide) u problemu.

Naučnici su upozoravali da će insekti postati otporni na prekomerno korišćenje Bt semena, ali se Monsanto nije osvrtao na to. Naučnici su zahtevali da maksimalno 50% njive bude posejano Bt semenom, međutim Monsanto je izgurao 80%, a ni toga se mnogi farmeri nisu pridržavali jer su imali bolje prinose. Novi izveštaji stidljivo pominju da je kukuruzna zlatica postala rezistentna na Bt; i još gore, rezistentnost je toliko jaka da naučnici EPA (Agencije za zaštitu životne sredine SAD) zahtevaju da kompanija napravi akcioni plan i reši problem.

Monsanto negira problem, iako EPA otkriva da postoje slučajevi rezistencije od samog početka primene Bt semena, ali nikada nisu prijavljeni. Ovo može biti problem koji se prostire van granica industrijske poljoprivrede: Bt je ključni pesticid i za organsku poljoprivredu.

Ovakve vesti donose nelagodu nama, koji pretpostavljamo da je GMO seme posejano i kod nas uprkos zabrani. Ukoliko nije, bilo bi dobro pročitati ova iskustva iz države koja je preplavljena genetski modifikovanim usevima.

Izvor: Grist

Brazilski farmeri dobijaju od Monsanta 7.5 milijardi dolara

Last modified on 2012-07-17 10:13:04 GMT. 0 comments. Top.

Tek što je nedavno osvanula vest da je Evropski sud presudio u korist mreže poljoprivrednika koji su razmenjivali semenke starih sorti voća i povrća, a protiv industrijskog giganta koji je podneo tužbu, iz sveta stiže još jedna dobra vest. Monsantu, jednoj od najvećih svetskih proizvođača genetski modifikovanog semena, se smeši kazna od 7.5 milijardi dolara koju će morati da plati brazilskim odgajivačima soje. Borba protiv lanaca koje svetske korporacije nameću poljoprivrednicima se izgleda zahuktava.

Oko 85% brazilske proizvodnje soje dolazi iz genetski modifikovanog semena, a Monsanto je naplaćivao takse na korišćenje semena. Naime, GM soja je 1998.godine prokrijumčarena iz Argentine u Brazil i naišla na lakoverno prihvatanje farmera jer je bila otporna na Roundup herbicid, koji je takođe proizvod američke korporacije. Kada je 2005.godine brazilski predsednik legalizovao GM seme zbog toga što ga je, navodno, većina poljoprivrednika već koristila, Monsanto je počeo da naplaćuje taksu od 2% svakome ko je proizvodio njihovu soju. Pored toga, farmeri su morali da potpišu ugovor da neće čuvati seme za buduće setve, što je bila praksa poljoprivrednika od kada postoji to zanimanje. I tu nije kraj bezobrazluku – ako su testovi Monsanta pokazivali da su farmeri pomešali GM i običnu soju, oni su morali da plaćaju 3% za tu svoju nesmotrenost. Sve dok se grupa poljoprivrednih sindikata iz najjužnije brazilske pokrajine nije udružila i podnela tužbu protiv Monsanta.

Aprila ove godine, sud je doneo presudu da je naplaćivanje takvih taksi nelegalno i naredio da se seljacima vrati sve što je od 2005. uzeto na ime taksi ili minimum od 2 milijarde dolara. Podrazumeva se da je doneta i presuda da se prestane sa naplatom taksi za kros-kontaminaciju GM i običnog semena soje. Monsanto se žalio na ovu odluku, ali rezultat može biti još gori po njih: Brazilski vrhovni sud je odlučio da se presuda iz jedne pokrajine prenese na čitavu državu što bi, ako se slučaj dobije, Monsanto koštalo 7,5 milijardi dolara.

Naravno da oni ne odustaju i da će nastaviti da naplaćuju svoje takse sve dok sud ne izda konačnu presudu, ali ako su ovakve stvari počele da se dešavaju možda možemo biti optimisti kad je u pitanju budućnost hrane.