Gde ćemo biti kroz 30 godina 1.deo
Last modified on 2010-09-28 18:03:07 GMT. 0 comments. Top.
Časopis Discover slavi 30 godina postojanja i ovaj članak je deo njihovog specijalnog izdanja u kome su pitali 11 eminentih naučnika za njihova predviđanja vezana za sledećih 30 godina.
Ken Kaldeira je klimatolog koji radi u Karnegi Institutu i kaže sledeće:
„U nauci o klimi glavno pitanje je energija. Naše energetske tehnologije su uglavnom zrele, i pretpostavka je da će u periodu od nekoliko sledećih decenija biti niz manjih poboljšanja tehnologije pre nego neki nagli proboj. Izuzetak od toga bi mogla biti direktna konverzija sunčeve svetlosti u hemijski uskladištenu energiju. Ako bismo uspeli da proizvedemo hemijsko gorivo od sunčeve energije i to sa prihvatljivim troškovima, otvorila bi nam se mogućnost da napravimo zamenu za naftu koja ne bi slala ugljenik sa zemlje u atmosferu. To bi poprilično promenilo situaciju. Najveći kamen spoticanja je veličina investicija. Trenutno se u Americi više novca potroši na čips nego na istraživanje i razvoj energije. Industrija investira u stvari koje može dobro da proda. Nadam se da ćemo razviti mehanizam ulaganja koji će unaprediti istraživanje novih tehnologija za iskorišćenje energije.
Ako gledamo širu sliku, smatram da će se najveća promena desiti u vezi sa razvojem novih tkiva i organa u kombinaciji sa mogućnošću ugradnje mašina u telo čoveka. To se već dešava, jer se ljudima ugrađuju implanti koji stimulišu mozak u cilju sprečavanja epilepsije. Ova kombinacija – napredak sa razvojem tkiva i dalje integrisanje ljudskog tela i mašina – ima potencijal da stvarno promeni stvari u toku sledeći par decenija. To bi moglo da promeni izgled i starenje ljudi. Pitanje je da li će te promene biti dobre ili ne. Starenje, umiranje i smena generacija su oduvek bili osnova ljudskog života. Ako počnemo to da menjamo, teško je predvideti konačne posledice. Ipak smatram da će se to desiti. Implanti bi nas mogli odvesti i na novi nivo računarske revolucije. Mogli bismo da imamo vezu sa internetom direktno u mozgu i da tako imamo stalan pristup informacijama. Ne znam da li će se to desiti u narednih 30 godina, ali mislim da je to pravac u kome se ide.“
Izvor: Discover magazin
Gde ćemo biti kroz 30 godina 2.deo
Last modified on 2010-11-20 11:23:49 GMT. 0 comments. Top.
Časopis Discover slavi 30 godina postojanja i ovaj članak je deo njihovog specijalnog izdanja u kome su pitali 11 eminentih naučnika za njihova predviđanja vezana za sledećih 30 godina.
Džek Horner, verovatno jedan od najvećih svetskih stručnjaka za dinosauruse kaže:
„U budućnosti, voleo bih da paleontologija bude dosta kvantitativnija. Radimo sve više na polju molekularne paleontologije (istraživanje i analiza drevnih molekula) i rezultate obrađujemo statistički. Takođe smo veoma zainteresovani za rekonstrukciju izgleda drevnih životinja, a takve studije zahtevaju prikupljanje mnogo podataka. Tačnije, pokušavamo da prikupimo što je više moguće uzoraka od iste vrste da bismo mogli da shvatimo rast i razvoj tog stvorenja, kao i njegovo ponašanje. Još uvek imamo dosta ljudi koji se bavi prikupljanjem – onih koji žele da pronađu skelet novog dinosaurusa i da mu daju ime – ali ja se nadam da ćemo uskoro ući u paleobiološku fazu, u kojoj ćemo zajedno rešavati misteriju koja se zove istorija života na našoj planeti.
Danas ako pitate [američku] Nacionalni naučni fond kakav je njihov stav o sredstvima koje će biti uložene u paleontologiju sledećih 30 godina, verovatno bi rekli nula, zato što oni ne ulažu mnogo novca u istorijske nauke. Istorija je ostavljena negde u prašini. Međutim, paleontologija nije samo istorijska nauka, ili bar to neće biti još dugo, zato što ćemo uskoro biti u mogućnosti da oživimo izumrle životne forme. Ako želimo da vidimo životinju poput velociraptora [mali dinosaurus mesožder] moći ćemo da ga stvorimo uz pomoć genetičkog inženjeringa. Neće biti poput originala iz prošlosti, ali bi to mogla da bude sasvim razumna simulacija. Čak bismo mogli da napravimo nešto što liči na Tiranosaurus reksa kada budemo shvatili šta određeni geni rade i kako se uključuju i isključuju.
Trenutno se ljudi bave genetičkim inženjeringom da bi pomogli čovečanstvu. To je plemenit razlog i to je put kojim bi trebalo da idemo. Ali jednom, kada ga budemo prešli – odnosno kada budemo razumeli kako da se izborimo sa genetskim bolestima – kada budemo počeli da razmišljamo o budućnosti, pružiće nam se prilika da stvaramo nove oblike života. Za mene, kao naučnika, nije od ključnog značaja da određujem da li je to ispravno ili ne. Ja radim na tome da vidim šta je moguće uraditi. A ako budemo mogli da stvaramo nove vrste, za mene će to biti izuzetno uzbudljivo.“
Izvor: Discover
Gde ćemo biti kroz 30 godina 3.deo
Last modified on 2011-03-08 11:23:59 GMT. 1 comment. Top.
Časopis Discover slavi 30 godina postojanja i ovaj članak je deo njihovog specijalnog izdanja u kome su pitali 11 eminentih naučnika za njihova predviđanja vezana za sledećih 30 godina.
Okeanograf Silvija Erl je rekla:
„Prošlo je 50 godina od trenutka dostizanja najvećih dubina u okeanu, kada se podmornica Trieste spustila skoro 11 kilometara i dotakla dno Mariana rova. U decenijama koje dolaze, morali bismo da ponovo dođemo do dubina našeg delića solarnog sistema. Istražili smo samo 5% okeana. Dovodi me do ludila koliko smo malo znali o morskom dnu na mestu Deepwater Horizon naftne mrlje pre nego što je nafta počela da curi. To je na samo kilometar i po ispod površine! Imamo bolje mape meseca, Marsa i Jupitera nego dna naših okeana.
Priroda, pogotovo okeani, nas održavaju u životu. Više od polovine kiseonika u atmosferi stvaraju morski organizmi. Moramo razumeti sisteme koji nas održavaju. Podvodno nadgledanje i vozila na daljinsko upravljanje poput Nereusa su sve bolji, ali nisu dovoljni. Ljudski mozak i osećaji, radoznalost i suočavanje sa nepredviđenim – ne možete izvući iz mašine. Japan, Rusija i Francuska (ali ne i SAD) imaju podmornice za velike dubine koje mogu da prevoze ljude do 5.000 metara. Trenutno ne postoji podmornica koja bi mogla imati ljudsku posadu i ići do dna okeana koji je na 11.000 metara. Tehnologija već postoji: mogli bismo da sagradimo par podmornica sa tročlanom posadom za velike dubine za manje od 50 miliona dolara. Džejms Kamerun je na dobrom putu da sagradi takvu podmornicu za jednu osobu.
Moramo da se popravimo i shvatimo da još uvek imamo šanse da sprečimo nestanak ajkula, koralnih grebena, tropskih šuma i stabilizujemo našu atmosferu i acidifikaciju okeana. Pošto sam živela u podvodnim laboratorijama devet puta, imala sam prilike da se upoznam sa morskim stvorenjima i njihovim čudnim navikama. Dok sam plovila malim podmornicama sretala sam grbave kitove, morske kornjače, oktopode koji nose jaja – stvorenja koja nikad nisu videla čoveka dotad. Mnoge životinje se muče da prođu kroz ova teška vremena. Ali samo mi smo u stanju da razumemo šta se dešava i šta bismo mogli da uradimo tim povodom. Dok posmatram kako život naglo nestaje u delovima okeana koje poznajem, razmišljam da bi trebalo da se ponovo zagledamo u mehanizam funkcionisanja prirode koji se razvijao preko četiri i po milijarde godina i da uradimo sve što je u našoj moći da mu vratimo sve funkcije. To je mašina koja će nam dati energiju da otputujemo u budućnost.“
Izvor: Discover
Gde ćemo biti kroz 30 godina 4.deo
Last modified on 2011-07-07 08:18:51 GMT. 0 comments. Top.
Časopis Discover je slavio 30 godina postojanja i ovaj članak je deo njihovog specijalnog izdanja u kome su pitali 11 eminentih naučnika za njihova predviđanja vezana za sledećih 30 godina.
Rodni Bruks je bivši direktor MIT-ove laboratorije za kompjuterske nauke i veštačku inteligenciju i jedan od osnivača iRobot i njegova vizija budućnosti je:
U budućnosti, siguran sam da će mnogo više robota biti zastupljeno u svakom aspektu života. Da ste rekli ljudima 1985.godine da će kroz 25 godina imati kompjutere u kuhinji, mislili bi da pričate besmislice. U glavi bi imali viziju kompjutera koje su videli na TV u to vreme. Ali sada imate kompjutere u mikrotalasnoj pećnici, stereo uređaju, frižideru – jer kompjuteri nisu ono što su bili pre 25 godina. Ista stvar se može reći i sada za robote.
Automobili će biti robotizovani. Biće mnogo robota u našim kućama, bolnicama, fabrikama i vojsci. Pogotovo u vojsci. Roboti neće imati dilemu ako je potrebno uleteti u opasnu situaciju i sigurno će bolje od čoveka proceniti na šta treba reagovati a na šta ne. Oni će možda biti moralniji od nas.
Jedna od dobrih stvari Roomba robota-usisivača je da su previše jeftini da im se ne da nezavisnost u radu. Vojni roboti su previše skupi da bi bili nezavisni – ne možemo priuštiti sebi da nešto ne urade kako treba. Ako Roomba preskoči mesto, nema veze, vratiće se kasnije. Dakle biće sve više autonomije robota, ali ono što začuđuje da će je prvo biti kod jeftinih rešenja.
Čini se takođe da ljudi ne primećuju da će uskoro doći vreme spajanja mašina sa našim telima. Imaćemo dosta rezervnih delova za zamenu bolesnih ili povređenih delova tela ukoliko je potrebno. Sada imamo Paraolimpijadu a u budućnosti ćemo imati Olimpijadu poboljšanih.
Vidim kako nas roboti oslobađaju opasnih, prljavih i dosadnih poslova. Neki ljudi kažu da tada mi nećemo imati šta da radimo. Međutim, pronaćićemo mi poslove koji su mnogo lakši od rada na polju i po suncu. Pustite ljude da pređu na bolje stvari.
Izvor: Discover
Gde ćemo biti kroz 30 godina 5.deo
Last modified on 2011-11-17 06:45:25 GMT. 0 comments. Top.
Časopis Discover je slavio 30 godina postojanja i ovaj članak je deo njihovog specijalnog izdanja u kome su pitali 11 eminentih naučnika za njihova predviđanja vezana za sledećih 30 godina.
Debra Fišer je astronom sa Jejl univerziteta. Do sada je pomogla u pronalaženju oko 160 egzoplaneta.
“Da li smo sami u svemiru?”, pita se ona. “U sledeće tri decenije ćemo verovatno to saznati. Sigurna sam da ćemo otkriti znake života na egzoplanetama (planete oko drugih zvezda) posmatranjem atmosfera planeta koje sad pronalazimo – pogotovo onih koje su slične Zemlji po masi i orbiti. Možda nećemo pronaći tehnološke civilizacije u sledećih 30 godina, ali ćemo pronaći dokaze o jednostavnim oblicima života.
Otkriće prve egzoplanete oko suncolike zvezde 1995.godine nam je pomoglo da prilagodimo naše tehnike. Otada, svake godine pronalazimo sve više planeta (više od 450 dosad). Slična stvar bi mogla da se desi i sa potragom za vanzemaljskim životom: pošto pronađemo jedan primer, prilagodićemo strategije da budu pametnije i efikasnije. Nadam se, takođe, da će sonde na Marsu bušenjem površine planete možda pronaći fosilne ostatke ili hemijske znake života.
Nadam se da će intenzivna svemirska istraživanja biti nastavljena i da će čovek imati svemirske stanice između Zemlje i meseca. Volela bih da vidim sićušne svemirske botove koji će putovati do najbližeg solarnog sistema, Alfa Kentauri. Mogli bismo da pošaljemo veliki broj tih botova koji bi radili isto što i naši mobilni telefoni: fotografišu i pošalju nam te snimke.
Ostatak priče:
May 18th, 2012