Da li ste znali? – Kadmijum

Last modified on 2014-08-07 06:12:33 GMT. 2 comments. Top.

Od ove nedelje, sajt Ekologija zajedno sa SET reciklažom kreće sa edukativnim serijalom “Da li ste znali?”. Cilj je da vam približimo opasnosti elektronskog otpada ukoliko ga ne recikliramo. Za početak – kadmijum:

kadmijum

Kadmijum je mekan metal koji se najčešće nalazi u cinkovim rudama. Postao je važan kada su počele da se proizvode nikl-kadmijumske punjive baterije, a danas se, osim za tu svrhu, koriste u legurama, premazima, solarnim ćelijama, stabilizatorima plastike i pigmentima.

Kadmijum je ekstremno toksičan i štetna izloženost se može desiti čak i u situacijama kada ovog metala ima tek u tragovima. Spisak mogućih bolesti od izloženosti je priličan: od sitnijih poput kašlja, glavobolje, vrtoglavice preko respiratornih problema do prilično ozbiljnih oboljenja bubrega i osteoporoze. Takođe, jedinjenja koja sadrže kadmijum su kancerogena.

Nedavno je Harvard objavio studiju u kojoj je navedena veza kadmijuma sa problemima u učenju i u mentalnom razvoju dece. Nije najjasniji izvor trovanja kod dece ali se pretpostavlja da deca kadmijum unose preko hrane (voća, povrća) koja ga pak apsorbuje iz zemljišta. Što nas dovodi do elektronskog otpada. Tu ga možemo pronaći u nikl kadmijumskim baterijama, CRT ekranima (stari katodni monitori ili televizori), tonerima i kertridžima štampača i fotokopir mašina. Bacite li bilo šta od toga na deponiju, nije teško pretpostaviti krug u kome u nekom obliku taj otpad završi opet kod vas, ali ovog puta u tanjiru. Dakle, pozovite ljude da dođu po vaš otpad ili sačekajte neku akciju prikupljanja u vašem gradu – nemojte ga bacati u kontejnere.

Set reciklaža

Da li ste znali? – Olovo

Last modified on 2014-08-07 06:12:33 GMT. 0 comments. Top.

Olovo je element koji se prirodno pojavljuje u Zemljinoj kori, a takođe se može naći u vazduhu, zemljištu, vodi, pa čak i u našim domovima. To veštački izazvano prisustvo olova u svakom uglu našeg okruženja je započeto odavno jer je olovo jedan od prvih metala koji je bio topljen i korišćen. Obzirom da su ga stari Rimljani koristili u svojim akvaduktima, cevima i posuđu do skoro je postojala teorija da je upravo olovo krivo za pad Rimskog carstva.

olovo

Međutim, još u ta, stara vremena se znalo za štetnost ovog metala. Danas se zna da su još niži nivoi izloženosti olovu nego što se mislilo štetni po čovekov organizam. A u okruženju ga ima sve više. Prvo sa industrijskom revolucijom, a kasnije sa korišćenjem benzina koji je u sebi imao olovo – njegova količina u okruženju je bila u stalnom porastu. Pogotovo su deca ugrožena jer njihovo telo u razvoju lakše apsorbuje olovo i teže ga izbacuje. A ono utiče na intelektualni razvoj, nervni sistem, povećanje krvnog pritiska, smanjuje funkciju bubrega, izaziva anemiju i reproduktivne probleme…

U mnogim srpskim kućama se i dalje nalaze stari CRT monitori i televizori koji se lagano bliže svojoj penziji, a otprilike 20% svakog tog ekrana je od olova. Zato su i tako teški. Neko je izračunao da je prosečan vek korišćenja mobilnih telefona samo oko 18 meseci pre nego što ih zamenimo za noviji. I oni u sebi sadrže olovo koje, ukoliko ga ne recikliramo, završi na deponiji. Takođe, matične ploče računara imaju delove od olova. Stoga, apelujemo i na Ministarstvo ekologije da podrže reciklažu elektronskog otpada i na građane Srbije da svoju staru elektroniku ne bacaju na smeće već da je daju na reciklažu.

Da li ste znali? – Živa

Last modified on 2014-08-07 06:12:30 GMT. 0 comments. Top.

ziva

Živa je tečni metal i element je Zemljine kore. U prirodi se može naći i u vodi, vazduhu i zemljištu. Najveći izvor zagađenja koje izaziva čovek je sagorevanje uglja pri čemu živa dospeva u vazduh. Odatle na kraju procesa završi u vodi ili u zemljištu odakle se spira opet do vode. U bilo kom obliku živa je veoma otrovna i trovanje može nastati usled udisanja živinih isparenja, gutanja žive ili apsorpcije preko kože. Najopasniji oblik je metil-živa. Ona nastaje tako što živu bakterije transformišu u metil-živu koju apsorbuju alge koje su na početku lanca ishrane. Njih jedu manje ribe, a njih veće koje na kraju završe u našem tanjiru. Najugroženije su tune, ajkule, skuše, sabljarke.

Izloženost jedinjenjima žive dovodi do oštećenja mozga, srca, bubrega, pluća i imuno-sistema. Takođe, simptomi trovanja metil-živom su smanjena sposobnost čula vida i sluha, razgovora i hoda, nedostatak koordinacije pokreta, slabost mišića. Iako se danas zna da je ovaj teški metal izuzetno opasan po zdravlje čoveka, nekad se živa koristila u razne svrhe, pa je interesantna činjenica da je za izraz „Ludi šeširdžija“ odgovorno trovanje radnika živom koja se koristila u proizvodnji šešira u 19.veku a ne Luis Kerol i njegova Alisa u zemlji čuda.

Bez obzira na očiglednu štetnost, živa ima bitnu ulogu u proizvodnji električnih i elektronskih aparata. Najviše je ima u baterijama, nekim relejima i termostatima i fluorescentnim lampama. Tih lampi ima i u LCD ekranima kojima one obezbeđuju pozadinsko osvetljenje. Reciklirajte svoje aparate, računare, monitore. Set reciklaža i sajt Ekologija.

Da li ste znali? – Barijum

Last modified on 2014-08-07 06:12:30 GMT. 0 comments. Top.

barijum

Barijum je teški metal koji je prirodno zastupljen u Zemljinoj kori i srebrnasto bele je boje. Ima svoju primenu u industriji, jer se uz pomoć njega mogu ukloniti tragovi kiseonika u nekim hemijskim jedinjenjima. Takođe, njegovom primenom staklo dobija veći sjaj. U kontaktu sa vodom barijum je eksplozivan.

Ljudsko telo ga ne može svariti i kada se nagomila, obično utiče na nervni sistem. Simptomi trovanja barijumom su slični simptomima gripa:

–          Slabost

–          Teško disanje

–          Proliv

–          nemir

–          visok krvni pritisak i ubrzan puls

Jače trovanje izaziva oštećenje bubrega, otkazivanje respiratornih organa i smrt.

 

U slučaju gutanja barijuma, trebalo bi otrovano lice naterati na povraćanje što će jedan deo metala izbaciti iz organizma. Najbolje je odmah otići u bolnicu.

Najčešći izvori trovanja barijumom su:

–          kontaminirana voda, vazduh ili zemljište

–          riba

–          otrovi za pacove i insekticidi

–          barijumove soli

–          emisije pri paljenju nafte i uglja

–          vatrometi, pigmenti, i katodne cevi.

I tu upravo stižemo do naše teme – elektronski otpad. Svi stari CRT monitori i televizori u svojim ekranima imaju barijuma. Obzirom da se poslednjih godina intezivno prelazi na nove „tanke“ monitore i televizore, ovi stari najčešće završe na deponijama odakle barijum (zajedno sa ostalim otrovima) prelazi u zemljište. Iz zemljišta nema gde nego u vodu, biljke – naš stomak. Zato je reciklaža elektronskog otpada jako bitna, pa se razmislite pre nego što idući put bacite neki televizor na smeće.