Napori Evropske unije usmereni na smanjenje zagađenja ugljen dioksidom u energetskom sektoru daće samo polovične rezultate jer će štetna emisija biti smanjena samo za polovinu potrebne količine da bi se globalno zagrevanje do 2050. godine ograničilo na dva stepena Celzijusa. Kako bi do sredine veka smanjila emisiju ugljen dioksida (CO2) za 80-95% u poređenju sa nivoom iz 1990. godine i tako izbegla katastrofalne klimatske promene, Evropa, slažu se naučnici i lideri EU, mora da štedi energiju i proizvodi što više “zelene” energije. Međutim, prema izveštaju Evropske komisije “Trendovi do 2050”, EU je na putu da do 2030. smanji štetnu emisiju za trećinu i za 44% do 2050. godine.

Procene iz izveštaja zasnovane su na važećim šemama za smanjenje emisije CO2 i isključuju nove energetske i klimatske politike za period posle 2020. godine.

Izveštaj je naglasio potrebu da EU postavi nove ciljeve u borbi za smanjenje štetne emisije za 2030, na šta ukazuju i pristalice “čiste” energije.

“S obzirom na očekivanje da energetski sektor EU i dalje ispušta u atmosferu gotovo 400 miliona tona CO2 godišnje do 2050. i da je EU u još goroj situaciji kada je reč o energetskog bezbednosti, ambiciozni klimatski i energetski ciljevi, uključujući u proizvodnji obnovljive energije, potrebniji su nego ikad”, smatra zamenik direktora Evropskog udruženja za energiju vetra (EWEA) Džastin Vilks (Justin Wilkes).

Vilks je istakao da bez ambicioznih ciljeva energetska bezbednost i energetika sa nultom emisijom CO2 neće biti mogući.

Borci za zaštitu čovekove okoline kažu da smanjenje gasova koji izazivaju efekte staklene bašte za 40% do 2030, o kome će se Evropa, kako se čini, dogovoriti, predstavlja put ka smanjenju te emisije za 80% do sredine 21. veka.

Međuvladin panel o klimatskim promenama UN ocenio je da bi takvo smanjenje bilo u skladu sa ciljanim smanjenjem koncentracije CO2 u atmosferi na 450 delova na milion. Ipak, time bi šanse planete da zadrži rast globalne temperature na ispod dva stepena Celzijusa bile tek pola-pola, smatraju u Međunarodnoj agenciji za energiju.

U prethodnom izveštaju iz 2009, pre nego što je EU objavila ciljeve za 2020, projektovano je smanjenje štetne emisije za 20% do 2030.

U novom izveštaju Komisije zasnovanom na očekivanjima da se u EU posluje uobičajenim tempom prognozira se da će do 2050. godine gas, vetar i nuklearna energija pokrivati po četvrtinu evropske ponude energije.

I na polju efikasnosti potrošnje očekuju se znatni rezultati.

“Iako će osetan ekonomski rast učiniti da ekonomija EU 2050. godine bude za 78% veća nego 2010, ukupna potrošnja energije će opasti za 8%”, prognozira se u novom dokumentu.

Međutim, borci za zdraviju i čistiju prirodnu sredinu smatraju da to nije dovoljno.

Više na sajtu Euractiv