Elektroprivreda je raspisala konkurs kojim želi i da ispita da li je u Srbiji moguće gajiti biljku koja bi u proizvodnji struje zamenila ugalj.

U EPS i dalje intenzivno rade na sanacijama posledica od poplava, ali ovih dana ozbiljno razmatraju i mogućnost da se bave agrarom. Pre tri dana, Elektroprivreda Srbije objavila je javnu nabavku kojom testira mogućnosti razmnožavanja miskantus giganteusa. Namera je naći alternativu i konkurenciju uglju koji ćemo ove godine uvoziti i tako obezbediti dovoljno struje za zimu.

Razlog za ovakav potez EPS nalazi u činjenici da je za ovu hibridnu travu sve više zainteresovana Evropa, koja kao novi izvor bioenergije miskantus forsira u proteklih pet do deset godina.

– U Srbiji se za proizvodnju struje troši oko 30 miliona tona uglja godišnje. Iz ovog izvora mogao bi se obezbediti udeo od 10 odsto zamene za ugalj. Miskantus giganteus se u Evropi uglavnom koristi kao dodatak uglju, u odnosu 50:50 ili 1:1 – navode u EPS.

Biljka je u Evropu doneta iz Azije početkom tridesetih godina prošlog veka i otad se površine pod zasadom iz godine u godinu povećavaju. U Poljskoj je pod zasadima 4.000 hektara, u Velikoj Britaniji 10.000 hektara, a zasada ima i u Nemačkoj, odnedavno i u Turskoj.

Profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu Đorđe Glamočlija kaže da se miskantus pre svega koristi za proizvodnju energije u termoelektranama.
– Biljka se kosi jednom godišnje, potom se briketira, sabija u snopove i meša sa ugljem ili ugljenom prašinom. Prinos je moguć već u prvoj godini. Lagano se povećava do četvrte godine, dok tokom narednih 15 godina prebacuje 20 tona po hektaru. Energetski prinos po hektaru veći je od vrbe i topole – kaže Glamočlija za “Blic”.

U EPS navode da zasadi miskantus giganteusa imaju i indirektnu korist. Gajenje ove biljke na devastiranim površinama značajno bi smanjilo rast trava iz roda Ambrozije koje su potencijalni izvor alergena.

Više u Blicu