Iako je skakavac težak samo dva grama, može dnevno bez problema da pređe razdaljinu od 100 kilometara. Andreas Šreder, fizičar na Institutu za aerodinamiku u Centru za konvencionalne i svemirske letove u Getingenu, kaže da im to, pre svega, omogućavaju visoko razvijena krila: „Ti insekti su energetski vrlo efikasni imaju specijalnu konstelaciju krila.“

Za razliku od ptica, skakavci imaju dva para veoma tankih krila. U vazduh se podižu tako što, za razliku od ptica i aviona, otvaraju i sklapaju krila ili, jednostavno rečeno, veslaju po vazduhu. „Ta prednost je, naravno, zanimljiva, ako želite da stvorite novu tehnologiju za avione“, ukazuje Šreder.

Upravo to je namera njegovih kolega sa Zoološkog fakulteta u Oksfordu: izgradnja malih bespilotnih letilica, koje bi, u slučaju katastrofe, mogle da tragaju za nestalim osobama i u nedostupnim, veoma skučenim prostorima.

Da bi se napravio mehanički mini-insekt prvo se moraju razumeti strujanja vazduha koja skakavac proizvodi u letu. Ta strujanja mere se u vazdušnom tunelu i to tako što osam kamera visoke rezolucije fotografišu vazduh iza skakavca, koji je, radi bolje vidljivosti, obogaćen sićušnim kapljicama vode. Na osnovu fotografija, računar, kasnije, izračuna takozvane vektore brzine – dakle kretanje.

Više na DW