“Po osnovu nabavke genetski modifikovanog semena i razlike u ceni između genetski modifikovanih i genetski nemodifikovanih komercijalnih proizvoda, Srbija bi godišnje izgubila pola milijarde evra”, naveo je Ševarlić za Tanjug.

Prema njegovim rečima, čak i da nema nikakvih zdravstveno-bezbedonosnih problema za potrošače i posledica po ekološku održivost biodiverziteta u slučaju slobodnog uzgoja GMO, Srbija bi pretrpela značajnu ekonomsku štetu.

Ševarlić je istakao da Srbija nema nijedan razlog za izmenu zakonskih propisa u korist kompanija koje proizvode GMO i da treba da ostane zona bez GMO kako bi obezbedila besplatan marketing za domaće poljoprivredne proizvode na tržištu u zemlji i EU.

“EU i evropske zemlje u suštini nisu naklonjene primeni GMO”, dodao je on, napomenuvši da je odluka Komisije EU da zamrzne proces odobravanja genetski modifikovanih prehrambenih useva do kraja svog mandata 2014. velika podrška Srbiji.

Kako je naveo, to je snažna podrška svima u Srbiji koji se zalažu protiv izmena Zakona o genetski modifikovanim organizmima, a to je više od četiri petine glasača. “Političari o tome moraju da vode računa”, dodao je Ševarlić.

On je ocenio da je odluka Komisije EU velika podrška Srbiji, posebno imajući u vidu pritisak SAD-a, na čijoj se teritoriji nalaze najveće multinacionalne kompanije koje proizvode GMO, da se izmeni ovdašnji zakon kojim se zabranjuje i uvoz i promet GMO i proizvoda od GMO.

Ševarlić je apelovao na poslanike Skupštine Srbije da ne podrže izmene Zakona o GMO i lokalnim parlamentima ponovo poručio da svoje teritorije proglase zonama bez GMO, istakavši da je to u skladu sa evropskom regulativom.

Komisija EU 23. januara odlučila je da zamrzne proces odobravanja genetski modifikovanih (GM) prehrambenih useva do kraja svog mandata 2014. godine, a u međuvremenu će raditi na sporazumu o ovom pitanju sa državama članicama Unije, prenosi AFP.

Više na B92