Radioaktivni pacifik

Tokijska elektro kompanija (TEPCO) se suočava sa teškom dilemom: Fukušima mora da se oslobodi 330.000 tona radioaktivne vode, bilo da te bazene isprazni u okean ili da pusti vodu da ispari. Kako god, završiće tamo gde ne treba – u prirodi. Svakog dana se iskoristi 300 tona vode za hlađenje reaktora a u podzemne bazene se ubacuje još 400 tona da bi se pomešalo sa kontaminiranom vodom. Sledeći korak u procesu je prolazak te vode kroz dva filtera koji bi trebalo da odstrane cezijum i stroncijum. Međutim, jedan od ta dva filtera se pokvario i neće biti popravljen u sledećih mesec dana. Teška situacija za Japan, ali Fukušima odavno nije samo problem Japana – novim izlivanjem ogromne količine radioaktivne vode u okean dobijamo kontaminiranu ribu na tanjirima širom sveta.

Prva fabrika za desalinizaciju vodu koju pokreću talasi

1901_235

Carnegie Wave Energy kompanija planira da otvori prvo postrojenje za desalinizaciju na svetu koje pokreće energija talasa i samim tim emisija štetnih gasova ne postoji. Ta fabrika će se nalaziti na Garden ostrvu u Australiji. Konverteri energije talasa će po prvi put biti ispod površine vode, pa će biti zaštićeni od velikih oluja. Početak izgradnje infrastrukture se planira za 2014.godinu a sa njenom izgradnjom će se smanjiti emisija gasova sa efektom staklene bašte, generisati struja i proizvoditi sveža, pijaća voda.

Pesticidi u britanskoj hrani

Istraživanje u Britaniji otkrilo da je ogroman udeo njihove svakodnevne trpeze kontaminiran pesticidima – čak 98% nekih vrsta voća sadrži tragove hemikalija. Skoro polovina svih svežih namirnica je jako tretirana pesticidima. Za deceniju se duplirao procenat svežeg voća i povrća koje u sebi ima ostatke hemikalija – sa 25% na 46%. Što se tiče obrađene hrane, situacija je još gora – 97% brašna i 73% hleba u sebi ima ostataka pesticida. Od voća najgore su narandže (98%) i kruške (96%). Kakva li je situacija kod nas?

Tamna strana kineskog napretka

A journalist takes a sample of red polluted water in the Jianhe River, China

Brza industrijalizacija i urbanizacija Kine zajedno sa prekomernim korišćenjem prirodnih resursa su dovele do ozbiljnog zagađenja i nestašice vode. Nedavni izveštaj Ministarstva za zaštitu životne sredine otkriva da je preko 30% reka i preko 50% podzemnih voda ispod nacionalnih standarda kvaliteta. Galopirajuća degradacija kvaliteta vode utiče na živote i zdravlje ljudi i prerasta u egzistencijalnu krizu za Kinu. Uzorci vode iz najvećih kineskih reka Jangcea i Žute reke u sebi imaju nivoe žive veće za 50% od dozvoljenih i arsena veće za 36%. Ogromne količine netretiranih otpadnih voda iz gradova koji se šire zagađuju podzemne vode. Od 663 grada 400 ima problema sa nestašicom vode, a 110 gradova imaju oznaku „teška nestašica“.