U cilju štednje energije i gradnje u skladu sa Pravilnikom energetske efikasnosti, koji bi u Srbiji trebalo da počne da se primenjuje tokom ove godine, veliku ulogu će imati niskoenergetski objekti. Prema Pravilniku, svaki novoizgrađeni objekat će morati da poseduje energetski pasoš u kojem će biti istaknuto koliko zgrada troši energije, koliko štedi, kao i informacije o karakteristikama objekta, lokaciji, troškovima grejanja.

S obzirom da je u našoj zemlji potrošnja energije velika i dosta iznad potrošnje u odnosu na evropske zemlje, potrebno je što više raditi na njenom smanjenju. Pravi put je gradnja objekata koji mogu da doprinesu velikim uštedama energije, značajnim kako za državu, tako i za građane čiji bi troškovi bili mnogo manji.

— Niskoenergetski objekti su objekti koji štede energiju. Poštrošnja energije u Srbiji, prema podacima koje imam, veća je od 200 kilovat-sati po kvadratnom metru na godišnjem nivou. Ako uspemo da svedemo tu potrošnju energije na 50 kilovat-sati po kvadratu godišnje, tada govorimo o niskoenergetskim objektima koje mi gradimo. Ovi objekti koriste materijal i sisteme gradnje koji su ispitani u ovlašćenim institucijama Evropske unije. Kao takvi, ovi objekti poseduju odgovarajuće licence i sertifikate. Na osnovu tih ispitivanja smo i mi dobili sertifikaciju naših objekata koji spadaju u klasu „A plus” objekata. To znači da objekti ove klase troše najmanje energije – objašnjava Mirko Prćić, menadžer prodaje u Građevinskoj firmi „Loglen”.

Osim velike uštede energije, niskoenergetski objekti se izdvajaju i sa jedinstvenom tehnologijom od dva materijala, po čemu imaju značajne prednosti u odnosu na klasičan sistem građenja objekata.

— Tu veliku uštedu energije uspevamo da postignemo sa našim materijalima. Građevinski sistem koji koristimo je rezultat osmogodišnjeg istraživanja, koji svojim jedinstvenim parametrima otvara novo poglavlje u građevinskoj industriji. Glavni materijal koji koristimo je polistirol penobeton koji kombinujemo sa čelikom. Ovakav sistem gradnje omogućava stvaranje jedne zgrade u celosti od istih materijala. Zadržavanje toplote je izvanredno pošto nema hladnih mostova, takođe ovi objekti imaju odličnu termoizolaciju koju obezbeđuje zidna konstrukcija u čitavoj debljini materijala. Zato se potpuna količina potrebne energije može proizvesti iz obnovljivih izvora. Još jedna prednost je brzina, pošto objekat od 100 kvadrata napravimo za 15 dana. Ove zgrade upijaju buku koja dolazi sa ulice ili iznutra, stvarajući time prijatnu atmosferu.

Pristup zaštiti životne sredine je primarni cilj prilikom izgradnje niskoenergetskih objekata, ali tehnologija gradnje sa polistirol penobeton i čelikom je otišla i korak dalje i održava ekološku svest počev od sirovina, proizvodnje, ambalaže, transporta, izgradnje i upotrebe do reciklaže.

— Veliki deo objekta se gradi od materijala koji se može reciklirati i koji tokom gradnje ne stvara otrovne materije. Takođe, u toku gradnje se na gradilištima ne stvara otpad, zato što se elementi koji se izgrađuju po našim projektima i skicama dovoze iz fabrike spremljeni i iskrojeni u milimetar. Nama samo preostaje da to složimo. Neko će pomisliti da je reč o montažnim objektima, ali nije, jer je tu reč samo o brzoj gradnji. Još jedna prednost je što ovi objekti doprinose smanjenju ugljen-dioksida. Energetska potreba koja se javlja je minimalna u odnosu na sadašnje zgrade, jer se energija nigde ne gubi. Kuća se lako može pretvoriti u samoodrživu, sa niskim troškovima u zavisnosti od energetskih potreba. Tako iz prirodnih, obnovljivih izvora energije možemo zadovoljiti naše potrebe, uz zaštitu okoline — kaže Prćić.

U našoj zemlji još uvek nema izgrađenih objekata sa ovom tehnologijom, ali se veruje da će se uskoro raditi sertifikacije ovih objekata i da će biti podsticajnih sredstava građanima, a sve u smislu unapređenja energetske efikasnosti.

— Nadamo se da će se i kod nas početi dešavati nešto pozitivno kada je u pitanju gradnje ovih objekata, kao što je u Hrvatskoj koja već radi sertifikaciju niskoenergetskih objekata, ili u Mađarskoj čija vlada dotira izgradnju ovih objekata u cilju uštede energije. Razgovarao sam i sa gradonačelnikom i sa predstavnicima važnih institucija u gradu da započnemo makar ekeperimentalnu gradnju, pa da vidimo kakve će biti rekacije. Neću odustati od edukacije, upoznaću struku sa ovim ovim novinama i nadam se pozitivnoj rekaciji. Istakao bih da sam učestvovao u snimanju televizijskih emisija u kojima se govori o sistemima ove gradnje, i ponudio sam gratis izgradnju pet objekata na području gradova koji nam se jave. Znači, deo posla koji treba da odradi majstor nećemo naplatiti — ističe Mirko Prćić.

Milka Matković – Subotičke novine

Možda bi vam bilo interesantno i:

1. Kuće iz budućnosti
2. Brod na solarnu energiju
3. Google investira 168 miliona dolara u solarnu energiju
4. Uštedi i kada trošiš energiju
5. Prvi voz u Evropi koji koristi solarnu energiju