Davne 1914. godine u osnovnim školama u Srbiji polagala se đačka zakletva a i danas kada je pročitamo ona zvuči primereno.

Zakletva je jedan dobar primer kako se još pre 100 godina u Srbiji razmišljalo evropski, napredno i kako se vodilo računa da deca od malih nogu shvate važnost i značaj očuvanja čovekove životne sredine. Iako je stara skoro jedan vek ona bi i sada trebalo da važi.

Đačku zakletvu ne moramo ni danas ništa posebno da menjamo, osim što na žalost u tekstu pored bacanja papira treba da dodamo i bacanje plastičnih kesa i flaša.

Bilo bi sigurno dobro da je u osnovnim školama ponovo uvedemo.

Kada bi se svi ponovo pridržavali ove zakletve Srbija bi sigurno bila lepša i čistija.

Đačka zakletva iz 1914. godine:

»Zaklinjem se da neću

uništavati drveće, gaziti cveće.

Obećavam da neću pljuvati na pod

u školi, u kući, ili na putu.

Dajem reč da neću kvariti ograde,

ni nanositi kvar građevinama.

Nikada neću bacati hartije ili ma kakvo đubre po ulici.

Biću uvek učtiv, štitiću ptice, braniću tuđu svojinu

onako kako bih želeo da drugi brane moju.

Obećavam da ću biti iskren i pošten građanin.«

Izvor: Ekospark