Pol Kingsnort, engleski pisac i već dve decenije eko aktivista, doneo je odluku da odustane od svojih aktivnosti. I ne samo od njih, već i od same nade u očuvanje planete. Već je prozvan defetistom, fatalistom, čovekom koji želi najgore civilizaciji, ali neki u njemu vide realistu koji je pljesnuo istinu u lice salonskim ekolozima. Evo samo nekih izvoda iz njegovog uvodnog eseja za Dark Mountain Project i intervjua datog kolegi piscu Venu Stivensonu:

…Ovaj projekat [Dark Mountain Project] je nastao sa našim osećajem da se civilizacija kakvu poznajemo bliži svom kraju; ruše je nagla klimatska promena, kancerozni ekonomski sistem i tekuće masovno uništenje ne-ljudskog sveta. Takođe, pokrenulo nas je verovanje da ovo doba kolapsa takođe može biti i novi početak, ako budemo pažljivi u našim izborima. Kraj sveta kakvog znamo nije kraj sveta tačka.

…Mi smo sada ekolozi da bismo promovisali nešto što se naziva «održivošću». Šta znači ova čudna, plastična reč? To znači da održavamo ljudsku civilizaciju na nivou komfora koji odgovora bogatim ljudima – nama, ali ne želimo da uništimo «prirodni kapital» ili «bazu resursa» koji su nam za takav život potrebni.

…Proveo sam 20 godina kao ekolog i moj pogled na svet je oduvek bio ekocentričan. Mene interesuje celokupna priroda: sva živa bića, život kao fenomen. To nije pozicija koja je protiv čoveka – čovek je prirodan kao i sve ostalo. Ali moje shvatanje je da ljudi nisu ni manje ni više važni od svega ostalog živog.

…Mislim da bi aktivisti pokreta protiv klimatske promene morali da govore iskrenije o onome što žele da «sačuvaju». To nije svet. To nije ni čovečanstvo, za koje bih mogao da se opkladim da će preživeti šta god da se desi, mada u drastično manjem broju i bez internet konekcije. Ne, ono što vi želite da sačuvate, kako meni izgleda, je svet na koji ste navikli.

…Mi smo klimatska promena. Nije u pitanju zao «1%» koji uništava planetu. Svi smo mi deo tog uništavanja. To je ta konfliktna i složena situacija u kojoj smo. Ja sam klimatska promena. Ti si klimatska promena. Naša kultura je klimatska promena.

…Ne mislim da nam je potrebna nada. Mislim da nam je potrebna mašta. Potrebno je da zamislimo budućnost koja ne može da se isplanira i ne može da se kontroliše. Gubitak nade, po meni znači gubitak iluzije kontrole i prihvatanje stava da će budućnost biti improvizovana, neuredna, teška.

…Pitao si me o nadi za budućnost: Pomisao da će nam katastrofa koju smo stvorili pomoći da shvatimo šta smo – životinje – a ne ono u šta smo verovali – bogovi – daje mi nadu.

Sjajna stvar. Pročitajte ceo tekst.

Možda bi vam bilo interesantno i:

1. Ekološki nobelovci
2. Bioinženjeringom do boljeg čoveka
3. Porodica bistrih potoka
4. Nuklearke u modi