GASOVI SA EFEKTOM STAKLENE BAŠTE

Last modified on 2014-08-06 18:53:15 GMT. 0 comments. Top.

Mnoga hemijska jedinjenja koja se nalaze u Zemljinoj atmosferi se ponašaju kao gasovi sa efektom staklene bašte (GHG). Ti gasovi dopuštaju sunčevoj svetlosti da uđe u atmosferu. Kada sunčeva svetlost udari u zemljinu površinu, jedan njen deo se vraća u svemir kao infracrveno zračenje (toplota). GHG apsorbuju to infracrveno zračenje i zarobljavaju toplotu u atmosferi. Mnogi gasovi se ponašaju kao GHG. Neki su prirodni. Neke od njih proizvode i ljudi, a neki isključivo nastaju uticajem čoveka (na primer, industrijski gasovi). Osnovni GHG su: ugljen-dioksid (CO2), metan (CH4), azot-dioksid (N2O).


ZELENO PRANJE

Last modified on 2014-08-06 18:53:15 GMT. 0 comments. Top.

Zeleno pranje je pojava kada kompanija, industrija, vlada, političar ili čak nevladina organizacija neopravdano prisvajaju ekološke osobine da bi stvorili o sebi pro-ekološku sliku, da bi prodali proizvod ili da bi pokušali da povrate svoj status u javnosti pošto su prethodno uvučeni u neki spor.


ODRŽIVOST

Last modified on 2014-08-06 18:53:14 GMT. 0 comments. Top.

Termin opisuje sposobnost da biološki sistemi ostanu raznosvrsni i produktivni tokom vremena. Za ljude ona označava potencijal da dugoročno održe blagostanje, koje zauzvrat zavisi od blagostanja prirode i od odgovornog korišćenja prirodnih resursa. Sada postoje brojni naučni dokazi da čovečanstvo živi neodrživo. Povratak čoveka na korišćenje prirodnih resursa unutar održivih granica bi zahtevao veliki kolektivni poduhvat. Načini održivog življenja može imati više oblika, od reorganizovanja životnih uslova (ekosela, eko-opštine i održivi gradovi), preko ponovne procene ekonomskog sektora (zelene zgrade, održiva poljoprivreda) i prakse u radu (održiva arhitektura) do promena u stilu života svakog pojedinca.


FANTOMSKA STRUJA

Last modified on 2014-08-06 18:53:14 GMT. 0 comments. Top.

Ova struja se crpi iz mreže kada je uređaj uključen ali se ne koristi. To su, na primer, štampači, punjači mobilnih telefona, televizori i kompjuteri. Lak način rešenja ovog problema su produžni kablovi sa prekidačem koji isključuje protok struje. Takvo ulaganje se isplati jer fantomska struja čini 5 odsto računa jednog domaćinstva.


KARBONSKI OTISAK

Last modified on 2014-08-06 18:53:14 GMT. 0 comments. Top.

Karbonski otisak predstavlja ukupnu količinu GHG emisija proizvedenih direktno i indirektno od strane individue, organizacije, događaja ili produkta. Karbonski otisak je mera našeg uticaja na životnu sredinu i klimatske promene, a izražava se u tonama (ili kilogramima) ekvivalenata ugljen-dioksida.


KISELA KIŠA

Last modified on 2014-08-06 18:53:14 GMT. 1 comment. Top.

Kisela kiša je termin koji se odnosi na mešavinu suvog i vlažnog atmosferskog taloga koji sadrži veću količinu azotne i sumporne kiseline. One nastaju i od prirodnih uzročnika, kao što su vulkani i trula vegetacija, i od uzročnika za koje je kriv ljudski faktor, i pre svega su to emisije sumpor dioksida i azotnih oksida koje su nastale od sagorevanja fosilnih goriva. Kisela kiša nastaje kada ti gasovi reaguju u atmosferi sa vodom, kiseonikom i drugim hemijskim jedinjenjima sa kojima formiraju različita kisela jedinjenja. Rezultat je blagi rastvor sumporne kiseline i azotne kiseline. Te kiše postepeno truju jezera i vodene tokove, i time ugrožavaju životinjski i biljni svet.


Alternativni transport

Last modified on 2010-01-03 08:18:49 GMT. 0 comments. Top.

Alternativni transport se odnosi na metode transporta koje ne uključuju tradicionalni automobilski, i obično se misli na onaj prevoz koji emituje manje gasova. Primeri su bicikle ali i prevozna sredstva u koja može da stane dosta ljudi kao što su autobusi i vozovi. Takođe u ovu kategoriju ulaze i hibridni automobili zato što je, bez obzira što koriste benzin, njihova osnovna svrha da ispuštaju manje gasova sa efektom staklene bašte od običnih automobila. Aktivisti za očuvanje životne sredine propagiraju alternativni transport zato što pomaže da se drastično smanji količina GHG u atmosferi.


ALTERNATIVNA ENERGIJA

Last modified on 2014-08-06 18:53:16 GMT. 1 comment. Top.

Termin alternativna energija se odnosi na različite oblike energije koje se ne proizvode sagorevanjem fosilnih goriva. Sagorevanje fosilnih goriva radi proizvodnje struje je efektivno, ali je veoma štetno za okruženje pošto se emituju štetni gasovi sa efektom staklene bašte, recimo ugljen dioksid koji direktno utiče na globalno zagrevanje. Primeri izvora alternativne energije su: vetar, sunce, geotermalni izvori, voda, nuklearna energija, biogorivo i druga.


Biodizel

Last modified on 2014-08-06 18:53:16 GMT. 1 comment. Top.

Biodizel je obnovljivo gorivo koje se proizvodi od poljoprivrednih resursa kao što su kanola ulje, suncokretovo ulje, reciklirana ulja za prženje i životinjsko salo. Ovo alternativno gorivo je veoma važno za okruženje zato što pomaže da se smanji korišćenje goriva koja su napravljena od nafte. Biodizel takođe smanjuje emisiju CO2 i ostalih GHG, koje ispuštaju automobili koji koriste tradicionalna goriva.


Biodiverzitet

Last modified on 2014-08-06 18:53:16 GMT. 0 comments. Top.

Biodiverzitet je raznovrsnost životnih formi koje se nalaze u nekom ekosistemu. Na Zemlji to uključuje biljke, životinje, mikroorganizme i još milione različitih životnih formi. Održavanje zdravog biodiverziteta je od suštinske važnosti zato što su svi gore pomenuti oblici života međusobno zavisni, i dobrobit jednog je povezana sa drugima. Klimatske promene veoma ugrožavaju biodiverzitet i trebalo bi da se smanje što je više moguće da bi se izbegla dalja šteta.


Biopesticidi

Last modified on 2013-02-20 07:28:00 GMT. 0 comments. Top.

Biopesticidi su vrsta pesticida stvorenih iz prirodnih materijala poput životinja, biljaka, bakterija i određenih minerala. Postoje tri klase biopesticida:

  1. Pesticidi koji u sebi imaju mikroorganizme kao aktivan sastojak (bakterija, gljiva, virus). Najčešće korišćeni biopesticidi sa mikroorganizmima su sojevi Bacillus thuringiensis ili Bt. Svaki soj ove bakterije proizvodi drugačiju mešavinu proteina i ubija određenu vrstu larvi insekata.
  2. Zaštitnici ugrađeni u biljku (PIPs) su supstance pesticida koje biljka sama proizvodi uz pomoć veštački dodatog genetskog materijala.
  3. Biohemijski pesticidi su supstance koje prirodno nastaju i kontrolišu štetočine neotrovnim mehanizmima. Konvencionalni pesticidi direktno ubijaju ili neutrališu štetočine. Biohemijski pesticidi mogu biti i feromoni insekata koji utiču na parenje ili mirisni ekstrakti biljaka koji privlače štetočine u zamku.

Prednosti biopesticida su brojne:

Obično su značajno manje toksični od konvencionalnih pesticida. Biopesticidi utiču samo na ciljnu grupu štetočina za razliku od konvencionalnih pesticida koji mogu da utiču i na ptice i sisare. Oni su često efektivni i u vrlo malim količinama i brzo se razgrade, a rezultat toga je manja izloženost biljke pesticidu i smanjenje problema zagađenja koji imamo sa konvencionalnim pesticidima.

I otud obnovljeno interesovanje u svetu za biopesticide.

Gljivice su se naročito dobro pokazale kao unajmljene ubice. Ako se primene u pravo vreme i na pravi način, spore gljiva mogu ubiti ogroman broj štetočina. Primer za to je primena Green Muscle na 10.000 hektara pod skakavcima u Tanzaniji. Procenjeno je da je 80% insekata uginulo u periodu od jedne do tri nedelje. Druge životinje nisu imale problema sa biopesticidom. Takođe, gljivica je nastavila da inficira nove skakavce sve dok čitava populacija nije nestala (za razliku od ponovljene primene koja je obavezna kod hemijskih pesticida).

locust-agriculture-pest-537x405-300x226

Ipak, problem postoji – cena. Kad se na kraju svede račun, biopesticidi mogu biti čak i jeftiniji, ali poljoprivrednik gleda cenu na početku primene – a ona je niža kod konvencionalnih pesticida. Najveći trošak kod proizvodnje, recimo Green Muscle proizvoda, je dobijanje samih spora gljivica. A sada su naučnici došli do tehnike koja radikalno smanjuje cenu. Fermentacija kulture gljiva se do sada radila uz pomoć skupog izvora azota a otkriveno je da se isto može postići korišćenjem jeftinog sojinog brašna čime se gljive dobijaju po čak i deset puta manjoj ceni.

Sledi komercijalizacija ovakvog proizvoda u svetu. Bilo je potrebno desetak godina da se razvije, a procene su da će proći još decenija do šire primene novog biopesticida. Proizvođači tvrde da će do značajnijeg udela na tržištu doći tek kad se propisima u cenu svakog pesticida i herbicida uračuna i cena uticaja proizvoda na životnu sredinu i zdravlje čoveka. U takvoj postavci hemijski pesticidi neće više biti prava konkurencija zdravijim biopesticidima.

Izvori:

EPA

Scientific American

O biodiverzitetu

Last modified on 2014-08-06 18:53:05 GMT. 0 comments. Top.

Biodiverzitet, biološka raznovrsnost, raznovrsnost života, sve su ovo sinonimi za skup pojava koje su odjednom došle u žižu svetske javnosti. Da li baš odjednom? Ne bih rekao.
Pre nego što počnem da elaboriram zašto biodiverzitet postaje tako značajna stvar za javno mnjenje sveta, prvo ću ga definisati – biodiverzitet je sveukupnost gena, vrsta, ekosistema i predela na Zemlji. To znači da se pod pojmom biodiverzitet mogu razlikovati četiri nivoa – genski, specijski (onaj koji se odnosi na vrste), ekosistemski i u novije vreme se pominje i četvrti – predeoni. Ovi nivoi ne funkcionišu samostalno u realnom vremenu i prostoru, ali ih izdvajamo kako bismo lakše proučavali i štitili svaki od njih.
Biodiverzitet je, dakle, nešto čime se biolozi bave odvajkada. Od onog trenutka kada su ljudi počeli da opisuju biljke i životinje, da im daju imena i uočavaju osobine na osnovu kojih bi se one mogli razlikovati, počeli su da opisuju i proučavaju biodiverzitet sveta. Naravno, oni to nisu zvali biodiverzitet, već raznovrsnost živog sveta ili možda nekako drugačije. Tada nije ni bilo važno kako su zvali taj skup pojava i procesa.
Onog trenutka kada je Line objavio svoj Systema naturae tada je počelo uvođenje sistematičnosti i reda u biologiju kao nauku, samim tim i u istraživanju biodiverziteta. Onog trenutka kada je Darvin objavio svoj Postanak vrsta, postavljajući osnovni koncept evolucije živog sveta, biologija je krenula da se razvija velikom brzinom – pojavila se ekologija (Hekel, 1869), nekako uporedo sa njom i genetika (Mendel, 1866.), mada je ona ponovo rođena sa otkrićem Mendelovih radova početkom dvadesetog veka, zatim sredinom prve polovine dvadesetog veka biohemija, a iz nje tokom 40-tih i 50-tih godina, kao Venera iz morske pene, rađa se i molekularna biologija.
Sve pobrojane biološke discipline (nauke) su se imale jedan zadatak – istražiti živi svet i sve njegove pojave i procese. I to rade i dan danas, zajedno sa još mnogo novih, mladih, ali vrlo perspektivnih disciplina. Tako da je biodiverzitet oduvek bio u središtu pažnje biologa, ali i nekih drugih naučnika, jedino nije nosio to ime.
Biodiverzitet, ime i koncept, pojavljuju se krajem 80-tih godina dvadesetog veka. To je, na neki način, proisteklo iz potrebe istraživača – biologa da ukažu na čovekov negativan uticaj na prirodu (uništavanje populacija živih bića i njihovih staništa, bezobzirni razvoj industrije i zagađivanje životne sredine, nestajanje vrsta mnogo bržim tempom od prirodnog itd.). To je bio način da se laicima ali i „glavonjama“ ukaže na bogatstvo živog sveta i značaja koje ta „raznovrsnot života“ ima za čovečanstvo. Čovek je počeo (pre nešto više od dva veka) da seče granu na kojoj sedi i bilo je krajnje vreme da neko vike „Uzbuna!“. E, to se i desilo sa nastankom ove koncepcije.

Konferencija održana u Rio de Žaneiru, 1992. godine i deklaracija koja je tamo potpisana (kolokvijalno poznata kao „Rio deklaracija“), 5. juna (ovo je datum koji su UN koju godinu kasnije proglasile Svetskim danom zaštite životne sredine) i Konvencija o biodiverzitetu (CBD – Convention on Biological Diversity) koja govori o biodiverzitetu i izuzetnim naporima koje stanovništvo planete mora da uloži kako bi isti sačuvalo, bila je prekretnica. Na vrlo visokom diplomatskom nivou postignut je konsenzus o tome da je biodiverzitet potrebno sačuvati.
I šta dalje?
Dalje je usledio proces ratifikacije tog dokumenta u skupštinama zemalja potpisnica odnosno ugradnja u nacionalna zakonodavstva. Sama konvencija bila je osnov za izradu mnogih pravnih dokumenata koji su doneseni kasnije. Svi su se pozivali na CBD.
A zašto je, uopšte, bitan biodiverzitet?
Postoje dva pristupa – ekološki i antropocentrični. Objasniću prvo antropocentrični, jer je lakši za razumevanje. Naime, bez biodiverziteta opstanak čoveka bi bio doveden u pitanje. Biodiverzitet današnjem (ali i nekadašnjem čoveku) predstavlja (prividno) neiscrpan megaresurs – odakle nam hrana, pića, odeća (pamuk, konoplja, vuna, krzno), lekovi, materijal za gradnju kuća i pravljenje nameštaja (drvo), odakle nam gorivo (nafta i ugalj su transformisana nekadašnja živa bića!).

Ekološki pristup kaže da su ekosistemi funkcionalniji što je više vrsta u njemu. Ne zvuči komplikovano, naime, svi organizmi u ekosistemu su u biotičkim odnosima sa drugim članova – kroz odnose ishrane, kompetitivne odnose, odnose parazitizma, odnose mutualizma (obostrane koristi). Promet materije i energije u ekosistemu će biti efikasniji što je više vrsta u njemu – proizvođača, potrošača, razlagača. Npr. uklonite neku pticu grabljivicu (vršnog predatora) iz nekog ekosistema i njen plen će suludo povećati brojnost, što kao rezultat može imati pojavu neke zarazne bolesti u okviru populacije plena i oni će stradati. Ili to može tako uticati da plen pojede sav svoj plen (i plen jede nekoga) i da nestanu i plen i plenov plen. Kako god okrenete, postojeća trofička piramida se ruši, a biocenoza „šizi“. Posecite određenu površinu pod tropskim kišnim šumama (gde je zemljište veoma plitko, jer je sva materija u živom svetu) i doći će do erozije koje će vam i to malo zemljišta što ste imali odneti. Za ponovno stvaranje zemljišta potrebne su decenije.
Sad nije tako naivno, zar ne?
Međutim, nešto vam još nisam rekao. Ako ćemo ići antropocentričnim pristupom (većini ljudi je on bliži i razumljiviji), bitno je naglasiti da od postojećeg broja vrsta (~1 750 000) čovek koristi veoma mali broj njih za sve gorenavedeno – hranu, piće, lekove, gorivo itd. Uzmimo primer žitarica – ovaj svet zasnovan je na pšenici, pirinču i kukuruzu. Samo tri vrste čine više od polovine svih naših kalorija koje svakodnevno unosimo! Dakle, vrlo mali deo sadašnjeg biodiverziteta koristimo za zadovoljavanje svojih potreba. A šta je sa ostalim živim bićima? U najvećem broju slučajeva, njih uništavamo i istrebljavamo (ne)namerno.
Biodiverzitet predstavlja ogroman potencijal za razvoj novih vrsta hrane, lekova, materijala. Svakoga dana se opisuju i ispituju razne supstance izolovane iz živih bića koja nam mogu pomoći u borbi protiv nekih od najtežih bolesti. Međutim, sa tim resursom se moramo ponašati pažljivo. Da ne uprskamo stvari opet. Potrebno je otkrivati ga, opisivati, proučavati, koristiti (a ne iskorišćavati) i štititi (na svakom od postojećih nivoa). Neka neotkrivena živa bića kriju u sebi tajne koje nam mogu pomoći da živimo i opstajemo još dugo na ovoj planeti. Da li smo dovoljno ludi da to bacimo u vetar? Ja se nadam da nismo.
Stefan Stošić

BPA (Bisfenol A)

Last modified on 2014-08-06 18:53:15 GMT. 1 comment. Top.

Bisfenol A je jedinjenje u plastici koga ima svuda i ključni je element za proizvodnju tog materijala. Više od 1 milijarde kilograma se godišnje proizvede u SAD.

Opasnosti BPA su kontroverzne; studije su pokazale da izlaganje BPA izaziva razvoj ćelija kancera dojke, ali se i dalje najviše koristi zato što je jeftin, lagan, izdržljiv i nudi ostale svoje osobine koje drugi materijali ne poseduju, a štetni uticaji na čoveka još nisu dokazani. Pronađen je u više od 90% uzoraka ljudske mokraće; to znači da smo stalno izloženi bisfenolu, a smatra se da su najugroženije bebe.

Plastika ispušta BPA 55 puta brže kada je zagrejana, tako da, ako se koristi, ne bi trebalo da se stavlja u mikrotalasnu pećnicu, da se koristi za vrele napitke ili hranu, ili da se pere u vrućoj vodi.

Dioksin – narandžasti agent

Last modified on 2014-08-06 18:53:05 GMT. 1 comment. Top.

Ovih dana u centru pažnje javnosti našla se Nemačka sa mesom i jajima zagađenim dioksinom. I dok su svi shvatili da je u pitanju opasna supstanca trenutak je da saznamo nešto više o dioksinu.

Dioksini su grupa hemijskih jedinjenja koji zagađuju okolinu. Nalaze se u prirodi širom sveta i lako se nađu i u lancu ishrane. Najčešće se skupljaju u masnom tkivu životinja. Samim tim u čovekov organizam dospevaju prvenstveno preko hrane. A kako dospevaju u prirodu? Oni su uglavnom nusprodukt industrijskih procesa ali mogu nastati i kao rezultat prirodnih procesa kao što su šumski požari i vulkanske erupcije. Topionice, beljenje papirne pulpe hlorom i proizvodnja nekih herbicida i pesticida su glavni krivci za rasprostranjenost dioksina u prirodi. Iako je njihovo formiranje lokalno, širenje je globalno.

Obzirom na tu činjenicu – da ga svuda ima – svi smo nekad bili izloženi dioksinu, međutim ti nivoi ne utiču značajno na ljudsko zdravlje. Duga izloženost visokim nivoima loše utiče na imunitet, nervni sistem u razvoju, endokrini sistem i reproduktivne funkcije. Hronična izloženost životinja je rezultovala različitim oblicima karcinoma i zbog toga je dioksin proglašen kancerogenom. Ipak, postoje nivoi ispod kojih bi rizik dobijanja raka bio beznačajan.

Jedan od najranijih incidenata sa dioksinom, ako se to može nazvati incidentom, je američko korišćenje herbicida poznatog pod nazivom Agent Orange u ratu sa Vijetnamom od koga je posredno i neposredno obolelo milion Vijetnamaca ali i brojni američki vojnici. Najpoznatija žrtva trovanja dioksinom je bivši predsednik Ukrajine Viktor Juščenko, koji je kao opozicioni predsednički kandidat bio otrovan količinom koja je 6000 puta veća od normalne. Posledica toga su bile akne na licu koje su ga privremeno potpuno izobličile.

Pored nedavnog incidenta u Nemačkoj, još jednom (1998.godine) tamo su otkriveni visoki nivoi dioksina, ali tada u mleku. Istraga je dovela do zagađene stočne hrane na bazi pulpe južnog voća koja je uvožena iz Brazila. Rezultat toga je bila zabrana uvoza pulpe iz Brazila u čitavoj Evropskoj Uniji. Šteta od ovog poslednjeg pokušaja masovnog trovanja se za sada, na sreću, meri samo u novcu.

Geotermalna energija

Last modified on 2011-02-09 07:53:54 GMT. 1 comment. Top.

Neverovatno, ali 99,9% od ukupne Zemljine mase je toplije od 100oC. Što znači da ispod naših nogu konstantno radi prirodni bojler koji nam može stvarati čistu, obnovljivu energiju.

Geotermalni izvori nastaju tako što se u pukotinama zemljine kore skuplja kišnica i otopljeni sneg i to na dubinama ponekad većim i od nekoliko kilometara. Tu vodu greju vrele stene i ona se vraća nazad na površinu u vidu toplih izvora, termalnog blata i gejzira.

Ako su geotermalni rezervoari blizu površine, možemo doći do njih bušenjem (tehnološke mogućnosti nas trenutno vode do 10km dubine), a kada se do njih dođe voda ili sama izbija na površinu ili nam za to služe pumpe. U svakom slučaju, temperatura te vode varira između 120 i 370oC i koristi se u geotermalnim elektranama za generisanje struje. Rezervoari koji se nalaze bliže površini su i manje topli (između 20 i 150oC) i koriste se u banjske svrhe, za ribnjake, industriju i grejanje kuća i poslovnih prostora.

Izveštaji pokazuju da je 2010.godine bilo instalirano 10.715MW energije i to je generisalo godišnje oko 67.000 GWh struje čiji je izvor zemljina toplota. Konzervativni izveštaji iz 1999.godine procenjuju da u svetu postoji potencijal za 35.000 do 72.000 MW, a noviji koji su uzeli u obzir i nova nalazišta i nove tehnologije procenjuju izvore na 65.000 do 138.000 MW. Veliki potencijal leži neiskorišćen pogotovo ako se zna da postoji 39 zemalja u svetu koje se mogu u potpunosti snabdevati strujom od geotermalnih izvora, a značajna proizvodnja struje se vrši u samo devet. Informacija će biti kompletna tek kad se spomene da su među tih 39 uglavnom siromašne zemlje iz Centralne i Južne Amerike, Afrike i Azije.

Prednosti korišćenja geotermalne energije su brojne, možda je dovoljno samo reći da se geotermalna polja mogu koristiti decenijama ili čak vekovima i da geotermalne elektrane imaju veoma blag uticaj na okolinu. One ispuštaju manje od 4% CO2 u odnosu na emisiju klasičnih elektrana.

Danas je u svetu vodeća država SAD sa instaliranih 3000 MW, a odmah za njima idu Filipini i Indonezija sa 1900 odnosno 1200 MW. Nemačke trenutno nema nigde pošto ima instalirano samo 6,6 MW, ali zato u ovoj godini ima preko 150 planiranih projekata vezanih za geotermalnu energiju. Od proizvedene struje Islanda 25% je od geotermalnih izvora, a 90% grejanja dolazi upravo odatle. Najbolji potencijal u Srbiji ima Vojvodina, ali se trenutno zemljina toplota koristi za grejanje stanova, poljoprivredu i banjski turizam. Prošle godine, SEE (Southern European Exploration) je dobila licence da istraži geotermalnu energiju u Kupusini, Adorjanu i Vrbici u Vojvodini i u Vranjskoj Banji.

U vreme kad se potražnja za energijom povećava neverovatnom brzinom, kada 2 milijarde ljudi nema struju i kada je, nadam se, došao trenutak da se, ako ništa drugo, jasno prepoznaje štetnost korišćenja fosilnih goriva, potrebno je iskoristiti svaki obnovljivi i čist resurs koji nam Zemlja pruža. A za geotermalnu energiju se kaže da ima sve prednosti nuklearne energiju i nijednu njenu manu.

Željko Stanković

Izvori:

Wikipedia

Obnovljivi izvori energije

Geothermal education facts

GEA international report

Guardian

Zelena gradnja

Last modified on 2014-08-06 18:53:05 GMT. 0 comments. Top.

Zelena gradnja podrazumeva kvalitetno i odgovorno projektovanje i građenje koje ima više ciljeve od prostog ispunjavanja građevinskih propisa. Zelene zgrade imaju mali uticaj na okruženje, koriste lokalne materijale, pružaju viši kvalitet boravka, zdravlje i dobrobit korisnicima. Karakteristike zgrade moraju biti izmerene, dokumentovane i analizirane kako bismo bili sigurni da je zaista reč o zelenoj gradnji a ne o “zelenom pranju”.
Solargreenhouse
Danas u svetu postoji velika mreža organizacija koje su posvećene promociji i primeni zelene gradne na tržištu, čiji je predstavnik kod nas Savet zelene gradnje Srbije.

Klimatska promena

Last modified on 2014-08-06 18:53:15 GMT. 0 comments. Top.

Termin klimatska promena se često koristi uporedo sa terminom globalno zagrevanje, ali fraza ‘klimatska promena’ bi trebalo da bude prvi izbor pri opisu promena zato što ih ne ograničava samo na rast temperature.

Klimatska promena se odnosi na bilo koju značajnu promenu u klimi (kao što su temperatura, padavine ili vetar) koja traje u dužem periodu (decenije ili duže). Uzrok klimatskim promenama treba tražiti u: prirodnim faktorima, kao što su promene u sunčevom intezitetu ili spore promene u Zemljinoj orbiti oko Sunca; prirodnim procesima unutar klimatskog sistema (npr. promene u strujama okeana); i u ljudskim aktivnostima koje menjaju sastav atmosfere (sagorevanjem fosilnih goriva) i površinu zemlje (npr. seča šuma, pošumljavanje, urbanizacija, širenje pustinje, itd…).

Naftna mrlja

Last modified on 2014-08-06 18:53:14 GMT. 0 comments. Top.

Naftna mrlja je slučajno ispuštena nafta u okruženje. Na zemlji, naftne mrlje se obično lokalizuju i stoga njihov uticaj može biti uklonjen relativno lako. Za razliku od toga, morske naftne mrlje mogu da rezultuju naftnim zagađenjem velikih područja i da budu ozbiljne ekološke katastrofe. Osnovni razlog nastanka tih nesreća je transport nafte tankerima i cevovodima (oko 70%), a doprinos nastanku naftnih mrlja bušenjem i aktivnostima oko proizvodnje je minimalan (manji od 1%). Velike mrlje koje se sastoje od više od 30.000 tona nafte su retki događaji i njihova učestalost se smanjila u poslednjih desetak godina. Ipak, takve epizode imaju potencijal da prouzrokuju najozbiljniju ekološku opasnost (najviše za morske ptice i sisare) i da načine dugoročne poremećaje u prirodi (uglavnom na obali).

Od naftnih mrlja umiru ptice jer im perje biva prekriveno naftom. Ptice će se otrovati jer će pokušati da se očisti. Životinje mogu umreti od hipotermije. Temperature njihovih tela mogu biti jako niske. Nafta takođe može ući u pluća i jetru životinja.

Exxon Valdez naftna mrlja se desila 1989. godine i bila je ogroman incident. Posada Exxon Valdez tankera je u okolini Aljaske primetila glečere i htela da ih obiđe. U tom obilasku, nasukali su se na greben i ispustili oko 40 miliona litara nafte u more. Nafta je ubila oko 2.800 vidri i 250.000 morskih ptica. Exxon Valdez kompaniji je bilo potrebno 4 leta da očiste mrlju i potrošili su 2.1 milijardu dolara za čišćenje.

Naftna mrlja u Meksičkom zalivu je nastala usled eksplozije, požara i potonuća naftne platforme u vlasništvu BP na 120 kilometara od obale Lujzijane. Od tada iz bušotine ističe oko 800.000 litara nafte dnevno. Vremenske prilike ne idu u prilog stanovnicima Lujzijane jer se naftna mrlja brzo širi i kreće ka obali. Ova nesreća se dešava upravo u trenutku kada je predsednik SAD Obama odobrio korišćenje većeg broja lokacija u Atlantiku i Meksičkom zalivu za gradnju novih naftnih platformi. Ta odluka bi sada trebalo dobro da se preispita.

CO2

Last modified on 2014-08-06 18:53:14 GMT. 0 comments. Top.

Ugljen dioksid je gas sa efektom staklene bašte koji se emituje prirodno ugljeničnim ciklusom i akivnostima poput sagorevanja fosilnih goriva (uglja, nafte i prirodnog gasa), čvrstog otpada, drveća  i takođe kao rezultat nekih drugih hemijskih reakcija (npr. proizvodnja cementa). Ugljen dioksid se uklanja iz atmosfere kada ga apsorbuju biljke u svom ugljeničnom ciklusu.

Od industrijske revolucije u 18.veku, ljudske aktivnosti su dramatično povećale koncentraciju ugljen dioksida u atmosferi. Visok nivo ugljen dioksida u atmosferi direktno utiče na klimatske promene. 2005. godine koncentracija ugljen dioksida na svetskom nivou je bila za 35% veća nego pre industrijske revolucije.

Skupljanje i skladištenje ugljenika

Last modified on 2012-05-18 05:26:12 GMT. 0 comments. Top.

Skupljanje i skladištenje ugljenika (CSS) je skup tehnologija koje bi mogle da smanje emisiju CO2 do 90% i koje su proglašene tehnološkim probojom jer obezbeđuju brz i praktičan način smanjenja emisija, pogotovo što države poput SAD i Kine planiraju da nastave sa korišćenjem uglja.

Postoje tri pristupa CSS-a: uklanjanje ugljenik-dioksida iz uglja pre sagorevanja; pročišćavanje izduvnih gasova posle sagorevanja; i sagorevanje goriva sa dodatim kiseonikom koje kao rezultat ima skoro čist CO2.

Pročišćavanje izduvnih gasova funkcioniše tako što se sakupi gas posle sagorevanja i ohladi na 2oC. Doda se amonijum karbonat koji apsorbuje ugljenik. Ugljenik se uskladišti, pročišćeni gas se ispusti kroz dimnjak, a amonijum karbonat se reciklira za ponovnu upotrebu.

Takođe, koristi se i proces koji uklanja ugljen dioksid iz fosilnih goriva pre sagorevanja. Ugalj ili nafta se zagrevaju u čistom kiseoniku. Iz tog procesa izlazi ugljen monoksid i vodonik. Ova mešavina se dalje tretira i dobija se ugljen dioksid i još vodonika. Dok se gasovi penju, u sud se sipa amin koji prikuplja ugljen dioksid i pada na dno. Kad vodonik izađe iz suda, mešavina se zagreva i otera ugljen dioksid van na skladištenje a amin se ponovo koristi.

Jedan od projekata kojim se testira CSS radi od 1996. u Slajpner naftnom polju. Norveška naftna kompanija smešta neželjeni ugljen dioksid ispod morskog dna u Severnom moru.

Izvor: Guardian

Krčenje šuma (deforestacija)

Last modified on 2010-10-25 05:35:54 GMT. 0 comments. Top.

Deforestacija je sečenje šuma da bi se dobilo zemljište čijoj nameni šuma nije potrebna. Često se navodi da je krčenje šuma jedan od glavnih uzroka pojačanog efekta staklene bašte: stabla koja su spaljena ispuštaju ugljen-dioksid; a isečena stabla više ne uklanjaju ugljen-dioksid iz atmosfere.

Deforestacija je postala ogroman problem za okruženje zato što troši jedan od Zemljinih najvažnijih prirodnih resursa; povećava koncentraciju ugljen-dioksida u atmosferi, čime značajno utiče na klimatsku promenu; i u isto vreme remeti i uništava stanište hiljada vrsta biljaka i životinja.

Procenjeno je da je oko polovine svih tropskih šuma na svetu – između 7.5 miliona i 8 miliona km2 od početnih 15 do 16 miliona km2 koje su do 1947.godine prekrivale planetu – sada posečeno. Neki naučnici predviđaju da će, osim ako se ne preduzmu neke ozbiljne mere, do 2030.godine ostati samo 10% zdravih šuma i 10% koje će biti u lošem stanju.

Pre desetak godina zemlje koje su najviše bile pogođene deforestacijom su Brazil, Indonezija i Bolivija.

Suša

Last modified on 2014-08-06 18:53:11 GMT. 0 comments. Top.

Suša predstavlja manjak padavina. Uobičajeno je da ljudi suše posmatraju na drugačiji način u odnosu na ostale prirodne katastrofe, kao što su poplave ili uragani jer su oni kratkog trajanja. Suše su jedinstven fenomen jer mogu da utiču na velike regije mesecima ili godinama. Ostavljaju teške posledice na proizvodnju hrane i smanjuje životni vek i ekonomske performanse velikih oblasti ili čitavih država. Od sve vode na Zemlji, samo 0,003% je dostupna pijaća voda koja nije zagađena, zarobljena u zemlji ili je preduboko ispod površine. Za vreme suše, izvori vode poput rezervoara, reka ili podzemnih voda za bunare su ugroženi jer lako mogu da se isuše.

Za vreme velike suše tokom 1984. i 85. godine na Rogu Afrike je vladala glad koja je ubila 750.000 ljudi.

Za vreme suše 2007.godine u Srbiji šteta je bila 45 milijardi dinara.

Potrebno je da usvojimo navike, tehnike i opremu koje bi trošile manje vode bez obzira na sušu, pre nego što nam sve to zaista bude potrebno. Ne samo što bi nam to učinilo sušne uslove podnošljivijim, već bi i smanjilo potrošnju postojećih zaliha vode. Kad smo već kod toga, Srbija je jedna od najmanje navodnjavanih država na svetu sa navodnjenih samo 1,5% obradivih površina, dok se u svetu na taj način vodi briga za oko 17% poljoprivrednih površina.

Energetska efikasnost

Last modified on 2014-08-06 18:53:11 GMT. 0 comments. Top.

Energetska efikasnost je jedna od najvažnijih tačaka za koju se zalažu ekološki pokreti. Situacija sa klimatskom promenom se pogoršava sve većom emisijom gasova sa efektom staklene bašte – a za tu emisiju je uglavnom odgovorno sagorevanje fosilnih goriva da bi se dobila energija. Zbog toga je ključno biti energetski efikasan u svakom mogućem aspektu svakodnevnog života. Izolacija kuće, moderni kućni uređaji koji su energetski efikasni, štedljive sijalice, električna vozila su samo neka od potencijalnih rešenja koja bi doprinela manjoj emisiji gasova.

Samit o klimi u Kopenhagenu

Last modified on 2009-12-23 15:29:56 GMT. 0 comments. Top.

U decembru ove godine, delegacije iz 192 države će održati dvonedeljne razgovore u Kopenhagenu sa ciljem da stvore nov globalni sporazum o klimatskim promenama. Većina svetskih vlada veruje da je promena klime pretnja čovečanstvu i prirodi. Razni naučni izveštaji ukazuju na čvrsta uverenja da postoji uticaj čoveka na današnju klimu. Ujedinjene Nacije su održale razgovore o klimi pre dve godine na Baliju i države su se dogovorile da će početi da rade na novom globalnom sporazumu. Kopenhagen označava kraj tog perioda. Države se nadaju da će sada doći do novog dogovora.
Zemljina klima se oduvek menjala. Na primer, orbita planete menja svoju udaljenost od Sunca, što je dovelo do smene Ledenih doba i toplijih perioda. Međutim, sadašnje promene klime su najverovatnije posledica čovekove nebrige. Osnovni uzroci su sagorevanje fosilnih goriva – uglja, nafte i gasa. Ono stvara ugljen-dioksid, koji se ponaša kao prekrivač koji zarobljava više sunčeve energije i zagreva površinu Zemlje. Seča šuma i procesi koji oslobađaju gasove kao što je metan takođe doprinose promenama.
1997. godine UNFCCC (United Nations Framework Convention on Climate Change) je napravio Kjoto Protokol koji nije uspeo značajnije da smanji porast emisije gasova, jer se Protokol poštuje samo u nekoliko država i ističe 2012. Države žele nov sporazum koji će biti sveobuhvatniji, hrabriji i osmišljeniji. U junu, G8 i grupa velikih država u razvoju su se dogovorili da porast prosečne temperature u odnosu na preindustrijski period ne bude veći od 2C. Pričaće se o dosta tema. Industrijski razvijene zemlje će postaviti ciljeve za smanjenje emisije gasova da bi se smanjile klimatske promene. Ključni datum za takve ciljeve je 2020. godina, iako neke države govore o 2050. Australija, Evropska Unija, Japan i Novi Zeland su spremni da to urade do 2020.godine. Bogatije zemlje će verovatnije zadržati emisiju na postojećem nivou.
Četiri moguća ishoda Samita u Kopenhagenu su moguća:
• Sveobuhvatni dogovor sa rešenim svim detaljima.
• Uopšteni dogovor sa detaljima koji će se rešavati u toku narednih meseci ili godina
• Odlaganje konferencije do 2010. godine
• Neslaganje
Iako sve države žele dogovor, mnogi detalji će morati da se razrade, i pošto i ovaj kao i svaki sporazum mora biti donet konsenzusom, postoji mnogo potencijala za razilaženja i svaka država ga može izbaciti iz koloseka.