Dulić je posetio tu fabriku, a novinarima je na pres konferenciji rekao da to “nije centar za skladištenje opasnog otpada”.

On je precizirao da se danas u Srbiji opasan otpad nalazi na 460 lokacija ali da gradjani i lokalne samouprave ne bi želele da se taj otpad skladišti u njihovoj sredini ili okolini.

“Mi znamo gde će te lokacije biti”, rekao je Dulić ne precizirajući koje su to lokacije niti kada će one biti saopštene stručnoj i široj javnosti.

Ministar nije precizno odgovorio na pitanje šta je sa zahtevom slovenačke firme “Kemis”, koja se bavi skladištenjem i izvozom opasnog otpada, da u krugu fabrike rashladnih uredja Gorenje-Valjevo podigne centar za privremeno skladištenoje opasnog otpada iz Srbije.

“Procedura je u toku, na lokalnoj samoupravi Valjeva je da se izjasni o tom zahtevu”, kazao je Dulić.

Kada su novinari valjevskog gradonačelnika Zorana Jakovljevića podsetili da je lokalna samouprava odbila taj zahtev, što je Jakovljević klimanjem glavom potvrdio, ministar Dulić je gradonačelnika pitao a gde će onda Valjevci da skladište svoj opasan otpad.

Ni ministar, kao ni novinari, nije dobio odgovor na to pitanje od gradonačelnika Jakovljevića.

Ranije je potvrdjeno da je “Kemis”, čiji je stopostotni vlasnik “Gorenje”, zatražio u novembru 2009. godine od Ministarstva prostornog planiranja i zaštite životne sredine Srbije dozvolu da u Valjevu sakuplja i skladišti opasni otpad iz Srbije.

U hali, koja bi bila u krugu fabrike rashladnih uredjaja “Gorenja” u tom gradu, godišnje bi se sakupilo oko 2.000 tona materija opasnih po zdravlje.

“Kemis” je u zahtevu naveo da bi se na lokaciji u Valjevu “do prevoza u inostranstvo skladištilo najviše do 50 tona otpada istovremeno, što predstavlja manji deo godišnje količine opasnog otpada u Srbiji, koji se procenjuje na 300.000 do 400.00 tona”.

“Kemis” posluje sa 800 slovenačkih preduzeća, godinama tu delatnost ima u Hrvatskoj i BiH, a namerava da poslove širi i u drugim zemljama u regionu.