Sledećih nekoliko godina Dugin ratnik je bio stalni pratilac u borbi protiv lova na foke i kitove, i protiv nuklearnih testova. 1985.godine bio je u Tihom okeanu gde je Grinpis upravo učestvovao u kampanji protiv testiranja nuklearnog oružja. Amerikanci su još od kraja velikog rata ispitivali svoje nuklearno naoružanje u okolini Maršalovih ostrva bez prevelike zabrinutosti za zdravlje nekoliko desetina hiljada žitelja ostrva, a o prirodi da ne govorimo. Tu je izvršeno 105 nuklearnih testova a procena je da snaga bila oko 160 megatona (radi poređenja, bombe koje su sravnile Hirošimu i Nagasaki su imale razarajuću moć od 15 do 25 kilotona). Grinpis je evakuisao 300 stanovnika jednog od Maršalovih ostrva koje je bilo naročito pogođeno radijacijom i nastavio dalje ka Novom Zelandu gde je predvodio flotilu brodova koji su protestvovali protiv francuskih nuklearnih testova u Tuamotu arhipelagu Francuske Polinezije. Plan je takođe bio da se tajno iskrcaju ljudi koji bi nadgledali eksplozije i njihov uticaj na okolinu.
Francuski plan je bio drugačiji. Da bi se zaustavili protesti, brod predvodnik mora biti uništen. Sačekali su da se brod ukotvi i postavili dve bombe koje bi trebalo da eksplodiraju u razmaku od 10 minuta. To vreme je bilo sasvim dovoljno da se posada evakuiše a brod potopi bez ljudskih žrtava. Međutim, aktivisti Grinpisa ne reaguju onako kako je francuska obaveštajna služba zamislila. Posle druge eksplozije, fotograf Fernando Pereira gine u pokušaju da spase opremu. Veliki skandal od koga se Francuska teško mogla oprati. Pogotovo ako se uzme u obzir da su francuski zvaničnici u početku sve negirali i insistirali da je u pitanju teroristički napad. Novozelandska policija je uhapsila dvoje sumnjivih «turista» posle čijeg su ispitivanja otkrivene prave namere francuskih obaveštajnih službi. Dvadeset godina posle ovog događaja, izveštaj tadašnjeg šefa obaveštajaca povezuje predsednika Fransoa Miterana sa ovim događajem. Interesantno je kako ljudi umeju da procene kolika je cena ljudskog života. 1987.godine pod pritiskom međunarodne zajednice Francuska je za uništen brod i izgubljen život platila Grinpisu 8.16 miliona dolara. A sa druge strane, nuklearna testiranja su prekinuta pa je možda život Fernanda Pereire bio cena za pobedu dobrog nad lošim. Bogovima je bila potrebna žrtva.
Rainbow warrior je sahranjen u moru da služi kao sklonište za ribe, a jarboli su postavljeni u Pomorskom muzeju u Dargavilu. Za to vreme, Grinpis skuplja novac i kupuje drugi brod, kome su potrebne prepravke i 1989.godine se njime kreće u nove kampanje. Za sve ove godine, Grinpis je prerastao u najveću aktivističku organizaciju na svetu koja je uspela da natera svet da uspostavi moratorijum na komercijalno izlovljavanje kitova, da napravi međunarodni dogovor koji je zaštitio Antarktik od istraživanja ruda, primorali su svetske vlade da naprave Londonsku konvenciju kojom je zabranjeno bacanje radioaktivnog otpada u mora i okeane, odgovorili su Šel (Shell) da, za njih nekorisnu, naftnu platformu u Atlantskom okeanu jednostavno rasformiraju i bace tu gde se i nalazi, i još mnogo što sigurno zavređuje poseban tekst. Drugi Dugin ratnik je odslužio svoje za Grinpis ovog leta i postao bolnički brod koji će koristiti NVO iz Bangladeša.
Dakle, novi brod je ovih dana porinut kao jedan od najekološkijih brodova u njegovoj klasi i sagrađen je da traje 50 godina. A otkud ime Dugin ratnik? Staro indijansko proročanstvo kaže: „Doći će vreme kad će se Zemlja razboleti i kad se to desi, pleme će se okupiti sa svih strana sveta u koje će doći svi oni koji veruju u dela, a ne reči. Oni će izlečiti Zemlju… i zvaće se „Dugini ratnici“.“
Možda bi vam bilo interesantno i:
May 18th, 2012
O komentara na "Dugin ratnik"
Dajte komentar!