Istraživači iz Kembridža eksperimentišu sa jednim od najstarijih građevinskih materijala – drvetom – koji bi zamenio čelik koji je danas primarna građa za zgrade. Već postoji nekoliko takvih zgrada:  devetospratnica u Londonu, zgrada sa 10 spratova u Melburnu i četrnaestospratnica u Norveškoj. Međutim, sve su to patuljci u odnosu na 70 spratova koliko jednog dana drveni soliteri mogu dostići.

Za uspeh ovakvog poduhvata potrebne su ne samo arhitektonske veštine i znanja, već i stručnost biohemičara.

Ipak, nije vam potrebna diploma arhitekte da biste znali da je drvo kritikovano kao preslabo za visoke građevine, da ne pominjemo odličnu podlogu za požar koji samo čeka da se zapali. I pored toga, ekolozi odavno tvrde da građevinska industrija mora da postane zelenija – kako se tvrdi, njihove aktivnosti su uzrok skoro polovine od svih američkih emisija CO2.

Da bi se to postiglo, naučnici istražuju molekularnu strukturu pojedinih građevinskih materijala, uključujući drvo i beton. Majkl Remidž, profesor sa odseka za arhitekturu univerziteta Kembridž, tvrdi da može da pojača materijal učvršćivanjem njegovih najslabijih karika – tačaka gde se grede povezuju na zidovima i podovima. Takođe, rade na očvršćivanju materijala tako što ga impregniraju polimerima. Za sada je tim imao dovoljno uspeha da dobije 2,8 miliona dolara za nastavak istraživanja.

Čudno jeste ali drveni soliteri nisu skloni požaru. Dok male kuće izgore poput grančica, velike zgrade nisu zapaljive. Remidž kaže da je to zbog toga što grede gore i ugljenišu se spolja taman toliko da naprave dobru izolaciju i zaštite ostatak. Čelik je, sa druge strane, podložniji ekstremnoj toploti nego što ljudi misle. On sam ne gori, ali sve oko njega gori pa se legure zagrevaju i struktura gubi na stabilnosti. Onda beton. Iako veoma koristan – prikuplja toplotu preko dana i ispušta je preko noći – ne smatra se zelenim materijalom. Njegov glavni sastojak, cement, prouzrokuje 5% od globalnih emisija, a njegova proizvodnja raste 2,5% godišnje.

Ispitivanjem njegove supstance, profesor sa MIT Roland Pelenk i njegov tim će pokušati da spasu reputaciju betona. On kaže da „nema drugog rešenja da se čovečanstvo dugoročno skloni od spoljnih uslova.“ Njegov rad je dokazao da odnos određenih materijala može učiniti beton dvostruko otpornijim na lom dok će se emisije gasova smanjiti za pola. Ukratko, Pelenk i njegov tim prave put jačem i zelenijem betonu.

Izvor: Ozy