“Znala sam da će to biti Rio-20“, kaže o konferenciji UN Rio+20 Dr. Vandana Šiva, fizičarka i svetski poznata borkinja za zaštitu biodiverziteta, semenog i prehrambenog suvereniteta. Za razliku od srpskog ministra za životnu sredinu, rudarstvo i prostorno planiranje,Olivera Dulića, koji je u Riju sav pozeleneo od veličanja i promocije tzv. zelene ekonomije, Dr. Šiva nije ni kratkovida ni glupa ni pohlepna – ona zna da “zelena ekonomija” nema veze sa očuvanjem prirode i zdravlja planete; ona zna da je “zelena ekonomija” samo nov način da se produži sa trendom totalne komodifikacije (tj. porobljavanja, prevođenja u robni oblik), otimačinom i privatizacijom svega što postoji na planeti Zemlji, uključujući i sam život kao takav.

U ovom “usput” datom blic intervjuu, Dr. Šiva podseća da GMO i tzv. zelena revolucija nisu ono čemu su nas učili u školama progresom i privrednim rastom opijene industrijske civilizacije. “Oni mere samo prinos određenih industrijskih biljaka. To nije proizvodnja hrane. Mi jedemo 8.500 vrsta. Farma sa 250 vrsta, kojom upravljaju žene, proizvodi 2-10 puta više hrane po jutru. Takva intenzifikacija nam je potrebna – ekološka intenzifikacija, intenzifikacija biodiverziteta.”
Dr. Šiva naglašava da tehnologija genetskog inženjeringa “samo izgovor za patentiranje života, patentiranje semena.” A kada to kaže, Dr. Šiva ne priča napamet. 1987. ona je prisustvovala sastanku na kome su predstavnici multinacionalnih kompanija otvoreno govorili o svrsi biotehnološkog manipulisanja genima. Strategija je jednostavna: na osnovu genetskih modifikacija oni će moći da tvrde da su stvorili nove organizme kakvih nema u prirodi, tj. da imaju pravo vlasništva nad sopstvenim tehnološkim inovacijama i biološkim entitetima koji su plod njihove praktične primene.
U Indiji, posledice takvog biopiratstva su dramatične. Više od 250.000 zemljoradnika je izvršilo samoubistvo zbog nemogućnosti da otplaćuju nagomilane dugove multinacionalnim kompanijama. Na temelju lažnih obećanja, kompanije su seljacima prodavale genetski modifikovano seme koje je lišeno reproduktivne moći. To je značilo da su oni morali da prestanu sa vekovnom praksom čuvanja, odabira, sortiranja i razmene semena i da svake godine kupuju novo seme od multinacionalnih kompanija kao što su Monsanto, Cargill i Syngenta, nadajući se pri tom u obećani porast prinosa jer bez dobre žetve nema ni vraćanja dugova. Umesto očekivanog dobili su finansijski, biološki, socijalni i ekonomski kamen oko vrata koji je za četvrt miliona Indijaca u jednom trenutku postao nepodnošljiv teret.
Pošto je pitanje GM tehnologije u suštini pitanje tzv. intelektualnog vlasništva,Dr. Šiva smatra da bi tebalo napraviti analogiju sa softverom te da nam je, analogno open source softveru, “potrebno seme ‘otvorenog izvornog koda’“; iako bi zapravo, da bi analogija bila adekvatna i u duhu sa vrednostima za koje se zalaže Dr. Šiva, analogno slobodnom softveru (free software) trebalo reći da nam je potrebno slobodno seme.
U izveštaju koji je objavila nvo Dr. Šive, Navdanja, pod nazivom “GMO car je go “, razvejavaju se mitovi koje plasira GM industrija. Tvrdnje da će upotreba GM[O] povećati prinose, da će smanjiti upotrebu hemikalija i povećati prihode poljoprivrednika – su netačne. Šta više, zbog sve većeg uplitanja agro-biotehnološke industrije u proces proizvodnje hrane, poljoprivrednici grcaju u dugovima dok se, sa druge strane, poljima šire super korovi i super bube .
Roundup, najprodavaniji herbicid na svetu, ponos kompanije Monsanto, poklekao je pred silama evolucije. Isto važi i za  takozvani Bt kukuruz, u koji je genetskim inženjeringom ubačen protein Cry3Bb1, preuzet iz bakterije Bacillus thuringiensis.

Više na kontra-punkt.info