Vode se diskusije o tome da li smo dostigli vrh proizvodnje nafte. Ali za vrhunac proizvodnje mleka se zna da smo dostigli 2004., soje 2009., pilića 2006., a pirinča još 1988.godine.

Nova studija objavljena u Ecology and Society objašnjava da je 21 resurs od kojih čovek zavisi – u najvećem broju slučajeva hrana – već dostigao svoj vrh proizvodnje.

Vrh proizvodnje hrane, u ovom slučaju, ne znači da proizvodimo manje pilića ili mleka nego pre. Umesto toga, naučnici tu situaciju sagledavaju tako što je proizvodnja na istom nivou a broj stanovnika raste.

„Iznenađeni smo što smo pronašli toliko resursa koji su dostigli vrh proizvodnje u poslednjih 10-20 godina.“, kaže Ralf Sepelt, nemački naučnik koji je radio na studiji.

Rast proizvodnje mnogih namirnica usporava u isto vreme velikim delom zato što zavise od istih ograničenih resursa, kao što su zemljište i voda. Neke namirnice zavise jedne od drugih, kao meso, industrija koja u SAD koristi oko 70% proizvedenih žitarica.

Takođe, teško je predvideti inovacije koji bi mogle dramatično da izmene naše sposobnosti da uzgajamo hranu. „Znamo da možemo očekivati povećanje prinosa za 1-2% godišnje istraživanjem novih vrsta“, kaže Sepelt. „Ali niko ne zna da li možemo da očekujemo inovacije koje bi nam donele lakšu proizvodnju životinjskih proteina ili mnogo produktivnije biljke.“

Ipak, on je optimista kad je u pitanju sposobnost društva da se suoči sa izazovom. Svet baca 1.3 milijarde tona hrane godišnje, a najveći deo toga ne mora da se baci. U nekim delovima sveta, prinosi mogu da se dupliraju. Prelazak na ishranu koja više zavisi od povrća bi takođe doneo značajnu razliku.

FastCoExist