1. Bardarbunga leži u centru Islanda i doseže 2.009 metara visine iznad nivoa mora. To je druga po visini planina u toj zemlji. U potpunosti je pokriven glečerom Vatna i deo je najvećeg islandskog vulkanskog sistema, koji obuhvata nekoliko vulkana i dug je 190 kilometara.

2. Meteorološka stanica Islanda je polovinom avgusta detektovala više od 2.000 zemljotresa u oblasti Bardarbunge i to na dubini od pet do deset kilometara. Naučnici te zemljotrese vide kao rano upozorenje da bi moglo da dođe do erupcije vulkana. Kada se magma u dubini pokrene, nastaje pritisak koji lomi stene i zemlja počinje da se trese.

3. Teško je sa sigurnošću reći da li će doći do erupcije Bardarbunge. Istraživači raspolažu s vrlo malo podataka o tom vulkanu. Poznato je da je Bardarbunga proradio samo nekoliko puta u prošlosti. U Geološkom istraživačkom centru Helmolc Center Potsdam kažu da njihove statistike ukazuju na to da aktivnosti magme dovode do erupcije u manje od deset odsto slučajeva.

4. Bardarbunga je poslednji put proradio 1996. godine, a njegova najveća erupcija bila je pre pola milenijuma. Istraživači kažu da je to bila jedna od najvećih erupcija u svetu za poslednjih 10.000 godina.

5. Vulkan Ejafjalajokul je drugi po veličini vulkan u Islandu. On se aktivirao 2010. godine, stvarajući oblak pepela koji je prekrio Evropu. Ejafjalajokul i Bardarbunga imaju mnogo toga zajedničkog. Oba vulkana nastala su istim tektonskim aktivnostima unutrašnjosti zemlje. Oba su pokrivena ledom i imaju mnogo zajedničkih geoloških karakteristika i njihova magma leži na sličnim dubinama. Ipak, Bardarbunga je mnogo veći vulkan nego Ejafjalajokul i količina lave koju bi izbacio bi sigurno bila mnogo veća.

6. Kada se Ejafjalajokul aktivirao 2010. godine, vrela magma je došla u kontakt s ledom. Voda je počela naglo da isparava i desila se eksplozija koja je pokidala magmu i stene i tako je formiran oblak pepela. Zbog prirode magme na Islandu, čestice pepela bile su veoma male i zadržale su se u vazduhu nekoliko dana. Bardarbunga je takođe pokriven ledom, odnosno smrznutom vodom, tako da bi se u slučaju erupcije desilo isto.

7. Vetar može da prenese oblak prašine od Islanda do evropskog kontinenta. Sve zavisi od toga u kom pravcu vetra duva.

8. Avionima nije dozvoljeno da lete kroz ovaj oblak, jer čestice pepela mogu da ugroze motor aviona, pa su mnogi letovi otkazani nakon erupcije Ejafjalajokula 2010. godine. Kad čestice dospeju u komoru sagorevanja aviona, one se tope i lepe za ohlađena sečiva, pa se motor na kraju pokvari.

9. Erupcija Ejafjalajokul 2010. godine imala je velike posledice po ekonomiju. Procene su da je ukupan gubitak avionske industrije preko milijardu evra. Sam Island je pretrpeo nekoliko miliona evra gubitka, a posebno su pogođeni poljoprivrednici.

10. U slučaju da Bardarbunga proradi, najveća pretnja Islandu bi bile poplave. Magma bi u tom slučaju otopila led i velike količine vode bi se slile u dolinu. Nemački istražitelji u Potsdamu kažu da je pozitivna strana to što Island drži na oku sve promene na Bardarbungi, ali tvrde da nema razloga za paniku, jer su male šanse da će se bilo šta desiti, osim još nekoliko zemljotresa.

Izvor: DW