ziva

Živa je tečni metal i element je Zemljine kore. U prirodi se može naći i u vodi, vazduhu i zemljištu. Najveći izvor zagađenja koje izaziva čovek je sagorevanje uglja pri čemu živa dospeva u vazduh. Odatle na kraju procesa završi u vodi ili u zemljištu odakle se spira opet do vode. U bilo kom obliku živa je veoma otrovna i trovanje može nastati usled udisanja živinih isparenja, gutanja žive ili apsorpcije preko kože. Najopasniji oblik je metil-živa. Ona nastaje tako što živu bakterije transformišu u metil-živu koju apsorbuju alge koje su na početku lanca ishrane. Njih jedu manje ribe, a njih veće koje na kraju završe u našem tanjiru. Najugroženije su tune, ajkule, skuše, sabljarke.

Izloženost jedinjenjima žive dovodi do oštećenja mozga, srca, bubrega, pluća i imuno-sistema. Takođe, simptomi trovanja metil-živom su smanjena sposobnost čula vida i sluha, razgovora i hoda, nedostatak koordinacije pokreta, slabost mišića. Iako se danas zna da je ovaj teški metal izuzetno opasan po zdravlje čoveka, nekad se živa koristila u razne svrhe, pa je interesantna činjenica da je za izraz „Ludi šeširdžija“ odgovorno trovanje radnika živom koja se koristila u proizvodnji šešira u 19.veku a ne Luis Kerol i njegova Alisa u zemlji čuda.

Bez obzira na očiglednu štetnost, živa ima bitnu ulogu u proizvodnji električnih i elektronskih aparata. Najviše je ima u baterijama, nekim relejima i termostatima i fluorescentnim lampama. Tih lampi ima i u LCD ekranima kojima one obezbeđuju pozadinsko osvetljenje. Reciklirajte svoje aparate, računare, monitore. Set reciklaža i sajt Ekologija.