Crna zmaj-riba živi na dubinama od oko 2 kilometra u vodama južne polulopte. Dok i mužjaci i ženke imaju organe za proizvodnju svetlosti, samo ženke imaju brk – čudnu izraslinu koja izlazi iz brade – sa osvetljenim vrhom koji koriste da privuku plen. Zubi nalik na šiljke završavaju posao. Mužjak, sa druge strane, deluje poprilično neadekvatno opremljen – nema ni zube ni brk, sive je ili braon boje za razliku od ženkine crne, ima nefukcionalnu utrobu i 5 cm je dugačak u odnosu na impozantnih 40 cm ženke.

Riba morski đavo takođe peca svoj plen, ali ona uz pomoć bioluminescentnih bakterija. Kost njenog peraja je evoluirala u nešto nalik na ribolovački štap, a njen vrh je dom koloniji bioluminescentnih bakterija. Privučen svetlošću, plen pliva ka morskom đavolu i završi u njegovim oštrim zubima.

Dana lignja je nedavno otkrivena u vodama u blizini Japana. Dana koristi fotofore da zaslepi i zbuni plen. Postavljene na krajevima njegovih pipaka i u kombinaciji sa oštrim kandžama, ove fotofore su veličine limuna i veruje se da su najveće u životinjskom carstvu. Naučnici misle da lignje koriste svetlosne signale kao način komunikacije, verovatno za privlačenje partnera.

Ajkula modlica (Cookie cutter shark) koja ima zeleni sjaj je dobila svoje simpatično ime po njenim ne baš simpatičnim obrocima, parčićima mesa nalik na kolačiće koje odgriza sa većih životinja (da, ako se pitate – i sa ljudi) i čak sa podvodnih kablova ili podmornica. Njena donja strana je prepuna ćelija koje emituju svelost što, kad se kombinuje sa prigušenim svetlom koje dolazi sa površine, zamagljuje obrise ajkulinog tela.

Lignja svitac je toliko popularna da je njeno stanište, Tojama zaliv u Japanu, prava turistička atrakcija i proglašeno za prirodni spomenik. Kada se lignje pojave na površini u većem broju svakog proleća, ljudi dolaze izdaleka da uživaju u njihovom plavom sjaju i posete muzej otvoren u njihovu čast.

Riba svetiljka živi u simbiozi sa bioluminescentnom bakterijom koja se nastanjuje u organima ispod njenih očiju. Ova noćna riba, živi u pećinama i procepima danju a bliže površini noću i koristi svoj izvor svetlosti da pronađe zooplanktone i manje ribe kojima se hrani. Zahvaljujući membrani riba može brzo prekriti svetlost i tako se sakriti od neprijatelja.

Svetleće majmune su napravili naučnici u Japanu sa proteinima koji se obično nalaze u meduzama. Pored njih, postoje i svetleće mačke, svinje i miševi. Razlog ubacivanja ove osobine u životinje je praćenje određenih ćelija u organizmu (krajnji cilj – praćenje malignih ćelija).

Svitac, bez koga ova lista ne bi bila kompletna, je krilati insekt koji sjaji žuto, zeleno ili crveno da bi privukao partnera za parenje ili plen zahvaljujući hemijski proizvedenoj svetlosti koju emituje iz stomaka. Veruje se da su neki renesansni slikari koristili prah sušenih svitaca da bi dobili boje osetljive na svetlost.

Izvor: Treehugger