Ne, nisu im ljudi nadenuli ime ružičasta jezera, već im je boja uistinu takva. Da, takva jezera zaista postoje i čak ih ima dva na planeti Zemlji. I ne, nije im boja dodavana, intenzivirana, ono je samo još jedno delo Majke prirode, kako samo ona to ume da nam podari.

Prvo je locirano 40km severno od Dakara u Senegalu, u predelu punom dina prekrivenim palminim drvećem, i to je ustvari Retba jezero poznato u svetu po svojoj ružičastoj boji. Zašto je ono ružičasto? Kada voda u jezeru dostigne nivo saliniteta veći od mora i kada temperatura vode bude dovoljno visoka, alga počinje da pušta svoj pigment beta karotin. To je zelena alga Dunaliella salina. Tada nastupa bezopasna halobacteria, koja se razvija na dnu pod uticajem soli i njihovim delovanjem stvara se pink boja. Jedinstvena boja se menja u zavisnosti od intenziteta sunčevih zraka.

Lokalni meštani svakodnevno vade so iz jezera dubokog 1,5m sa istom tolikom debljinom slanog sloja na dnu. So skupljaju u kanue i ostavljaju na površini da se suši. Kako rade danonoćno, naročito žene, koje provode i po 14h u vodi, a ako uzmemo u obzir da 1l vode ima 380g soli, njihova koža postaje ugrožena. Zato premazuju svoja tela sa shea puterom, koji je inače najdelotvornija mast za očuvanje lepe kože. Mast se dobija od orašastog ploda shea drveta, koje isključivo raste u afričkoj divljini. Odlično je mesto da ljude učite da plivaju, jer poput Mrtvog mora u njemu ne možete da potonete.

Meštani ga zovu i jezerom ljubavi, kako ružičastu boju smatraju bojom ljubavi. U tom predelu raste veliki broj baobab drveća, koje se smatra svetim drvetom u Senegalu i u prevodu znači ”drvo koje dubi na glavi”. Od njegovih plodova prave sokove i čamce, kao i razne druge stvari. Inače je predeo u kome se skupljaju ptice, pa i retke vrste.

Drugo je jezero Hilijer u blizini Esperance, drugom po redu divljem predelu zapadne Australije, koje dostiže boje od plave, preko ljubičaste do drečavo, bajkovito ružičaste, u zavisnosti od doba dana i vremenskih uslova.

Dugo je 600 m i presečeno je okeanskom vodom na jednom delu, gde je i zašumljeno. U sušnim periodima, kada je jezero suvlje, tada jača reflekcija sunca čini da bude jarko pink boje.

Plitko je i slano, oivičeno belom solju i okruženo šumom eukaliptusa i čaja. Britanski moreplovac i hidrograf Metju Flinders ga je otkrio 1802. godine.

Jedno vreme se i iz njega vadila so, međutim nakon samo šest godina je obustavljeno sa tim, i od tada ono uživa u svom miru, kao deo ostrva Midl pokrivenog gustom šumom. Temperature u ovom predelu su oko 40C, pa zbog isparenja dubina ne prelazi metar tokom kišnih dana, što povećava salinitet. Verovalo se da su alge uzrok roze boje, međutim naučnici su dokazali da u njemu nema algi, tako da je i dalje misterija zbog čega je takve boje.

Katarina Mihajlović