U blizini geografskih odrednica čija imena više upućuju na mapu epske fantastike nego na stvarna mesta (Obojena pustinja, Okamenjena šuma, reka San Huan, Dolina spomenika), a upravo u zemlji Četiri ugla, tamo gde se spajaju Juta, Kolorado, Arizona i Novi Meksiko nalazi se kanjon De Šeli koji je dovoljno veličanstven da na svojim stenama nosi tešku istoriju naroda koji su tu živeli. Nekada davno, vekovi aktivnosti Zemljine kore i reka formirali su crvene stene kanjona visoke i do 300m koje stoje skoro sasvim uspravne i neverovatno glatke.

Takođe nekada davno, ovo je bilo područje bogato vodom i plodnom zemljom, dakle idealno da se ljudi nasele i započnu normalan život, da obrađuju zemlju, love i sakupljaju biljke. Gradili su kuće od kamena i nepečene cigle čije ruševine i danas upečatljivo stoje u tišini kanjona De Šeli. U XII veku ova oblast nepovratno menja klimu i verovatno primorava te ljude da se odsele u neke krajeve u kojima će započeti nov život.

Posle njih to mesto postaje dom Navaho plemena. Kad u ove krajeve dođu Španci (XVI vek) kanjon De Šeli postaje sjajno uporište u borbi Navaho plemena. Međutim, Španci sa sobom donose konje i ovce, što se savršeno uklopilo sa načinom života Navahoa. Kasnije, američki doseljenici sa sobom donose samo smrt. Amerikanci od samog početka pokazuju svoju tvrdoglavost u nerazumevanju lokalnih prilika, ma gde se našli. Sklopili su primirje sa jednim Navaho plemenom i to prihvatili kao primirje sa svim Navaho indijancima, iako je svako pleme donosilo odluke samo za sebe. Kada je neko drugo pleme prekršilo primirje (ono koje ga nije ni potpisalo) krenula je odmazda u vidu konjičkih eskadrona na čelu sa pukovnikom Kitom Karsonom. Sela su im spaljena, ljudi i stoka ubijeni. Preživeli su bili primorani na pešačenje do zarobljeničkog logora u Novom Meksiku koji je bio udaljen 320 kilometara. Oni koji su to preživeli preneli su na sve sledeće generacije sećanje na «dugo pešačenje». Posle četiri užasne godine na jalovoj i sprženoj zemlji Novog Meksika vlasti SAD su dozvolile Navaho plemenu da se vrati kući u područje Četiri Ugla, koje je i danas njihov rezervat.

Kroz ovu stenovitu dolinu (što u prevodu sa Navaho jezika znači De Šeli), u kojoj svaki kamen ima istoriju povezanu sa ljudima koji tu žive odvajkada, duvaju stalni vetrovi. Ti vetrovi su povezani sa Navaho tradicijom, koja kaže: «Vetar je taj koji je njima [svetim ljudima] dao život. Vetar je taj koji izlazi iz naših usta i daje nama život. Kada on prestane da duva mi umiremo. Na koži vrhova naših prstiju vidimo liniju vetra, pokazuje nam kuda je vetar duvao kad su naši preci stvoreni.»