Pre oko 142 miliona godina, velika vatrena kugla se ogromnom brzinom probijala nebom i na kraju, snagom hiljadama puta većom od atomske bombe, udarila u veliku ravnicu Australije. Zemlja je odskočila i formirala kružnu formaciju brda, a na čitavoj južnoj polulopti Sunce je bilo zaklonjeno podignutom prašinom bar nekoliko meseci.

U početku je ovaj 150 metara visoki krater imao 20 kilometara u prečniku, a danas je zbog milenijumskih erozija sveden na samo 4 kilometra. Ime je dobio po Edmundu Gosu, koji je prvi belac koji je otkrio krater, međutim, australijski domoroci (Aboridžini) su znali za ovo mesto mnogo pre nego što smo mi počeli da se hvalimo njegovim otkrićem. Ova lokacija je puna skrivenih mesta, zamki za lov i skloništa, a neka od njih su dekorisana crvenim otiscima šaka njihovih tadašnjih stanovnika. Zbog toga se danas krater prepoznaje kao sveto mesto.

Aboridžinska legenda kaže da je Tnorala nastala kada su nebeske žene plesale pretvorene u zvezde u Mlečnom putu. Jedna od žena se umorila i ostavila svoje dete i drvenu korpu. Korpa je pala i počela da pada na zemlju. Beba je pala i naterala stene da oforme krug oko nje, a bebini roditelji, večernja i jutarnja zvezda (Venera) su nastavili da je traže.

Nedaleko od Gosovih brda nalaze se Henberi krateri koji su nastali kao rezultat dvanaest delova meteora koji se mnogo kasnije raspao prilikom pada na Zemlju.

Možda bi vam bilo interesantno i:

1. ČUDA PRIRODE – MRTVO MORE
2. Čuda prirode – Kanjon De Šeli
3. Čuda prirode: jezero Turkana
4. Čuda prirode: Obala kostura
5. Čuda prirode: Los Glasiares