Codex Alimentarius ili „zakoni o hrani“ je agencija Ujedinjenih Nacija koju sponzorišu dve UN organizacije: WHO (Svetska zdravstvena organizacija) i FAO (Organizacija za hranu i poljoprivredu). Njen statut tvrdi da su joj ciljevi „a) zaštita zdravlja potrošača i obezbeđenje dobre prakse u  trgovini hranom; b) promovisanje koordinacije svih napora koje države i nevladine organizacije ulažu u standardizaciju hrane.“ Međutim, doktorka Rima Lejbou koja se od 1970. godine bavi prirodnom medicinom je proučila više od 16.000 stranica dokumentacije Codexa i došla do zaključka da će, ako se usvoji, Codex Alimentarius eliminisati našu slobodu izbora suplemenata (dodataka ishrani), prirodnih lekova i zdrave, čiste hrane. Obratićemo pažnju na ključne momente iscrpne studije ove žene – vodećeg borca protiv uvođenja Codexa o njegovom uticaju na živote svih nas.

U pitanju je set „standarda“ i „vodiča“ za hranu koji su osmislile UN, a podržala STO (Svetska trgovinska organizacija). Cilj ovih standarda je kontrola kako i šta ljudi mogu da gaje, prodaju i jedu, i koje tipove dijetetskih suplemenata je dozvoljeno proizvoditi i prodavati. Dr Lejbou predviđa da će na kraju zahtevati i kontrolu izbora lečenja. Plan koji se krije iza Codex Alimentariusa je da reguliše, i na taj način, kontroliše sve što stavimo u usta.

Čini se da je prvi problem koji je privukao pažnju javnosti na Codex izjava jednog od njegovih čelnih ljudi da dijetetski suplementi ne utiču na zdravlje. Čak su njihovim vodičem o mineralima i vitaminima dozvoljene samo veoma male količine vitamina i minerala. Posle ovakvih postupaka, prirodna je reakcija pomisao da su prirodni preparati i dijetetski suplementi direktna pretnja profitu farmaceutskih kompanija i da oni žele tu pretnju da uklone. Jer, što više ljudi koriste prirodnu medicinu da reše svoje zdravstvene probleme manje će lekova kupovati. Sve ovo je naravno uvijeno u šareni papir „zaštite konzumenata“ i „manjka sigurnosti“. Na primer, korišćenje vitamina C u količinama većim od 60-200mg dnevno (tačni limiti još nisu definisani) bi bili nelegalni, i tako Codex vitamin C stavlja u sličnu poziciju sa heroinom.

Dokazano je da neke genetski modifikovane biljke same proizvode pesticide, a te otrove jedu i ljudi. Codexom se polako ukida ekološka poljoprivreda jer je mnogo manje isplativa od one poljoprivrede kojom se bave ogromne korporacije i kojima se mogu prodati jaki herbicidi i genetski modifikovano seme koje je otporno na te iste herbicide. Preko trista aditiva će biti dozvoljeno da se koristi u prehrambenoj industriji, od čega su neki bezopasni, ali u toj gomili se nalaze i oni za koje javnost zna da su kancerogeni ili na neki način loši po zdravlje ljudi.

U SAD, Codex je uspeo da progura svoju ideju da GMO ne moraju da budu naznačeni na etiketi proizvoda. Što ne znači da i ostale države u svetu neće uskoro početi da jedu hranu ne znajući da li to što drže na viljušci u sebi ima nečega za šta je raznim naučnim dokazima pokazano da je opasno po zdravlje ili ne. Ko zna, možda će i građani Srbije, koja je takođe potpisnik Codexa (možete proveriti na sajtu Codex Alimentarius-a) učestvovati u ovoj lutriji.

 

Izvor: healthfreedomusa

Sutra saopštenje za javnost Ekološkog pokreta Novog Sada

Željko Stanković