Srbija bi se u okviru Energetske zajednice jugoistočne Evrope mogla suočiti sa isuviše zahtevnim ciljem u oblasti korišćenja obnovljivih izvora energije do 2020. godine, rekao je za EurAktiv pomoćnik ministra za infrastrukturu i energetiku Miloš Banjac. Najnovija studija o korišćenju obnovljivih izvora energije pokazala je, naime, da 25% energije koja se koristi u Srbiji potiče iz obnovljivih izvora pa bi država kao cilj do 2020. mogla da dobije 32%, što je za Srbiju isuviše skupo. Srpske vlasti pregovaraju u okviru energetske zajednice u jugoistočnoj Evropi o smanjenju polazne osnove i koeficijenta uvećanja pri utvrđivanju cilja za 2020. u skladu sa propisima EU, rekao je Banjac.

Banjac je kao razloge za to naveo da bi povećanje proizvodnje energije iz obnovljivih izvora da bi se ostvario zadati cilj, opteretilo građane Srbije, pošto je takva proizvodnja skupa, kao i da bi Srbija imala kraći rok za ostvarivanje cilja i zbog toga veći godišnji koeficijent uvećanja u odnosu na članice EU.

Banjac je naveo da je, prema ranijim statističkim podacima srpskih institucija, udeo energije iz obnovljivih izvora bio 14%, a najveći deo je poticao od hidropotencijala, odnosno velikih hidroelektrana, i biomase. Ta istraživanja, međutim, nisu obuhvatila sve podatke o potrošnji biomase jer su se bazirala na podacima dobijenim od trgovaca drvetom. Za utvrđivanje potrošnje biomase izazov je predstavljalo postojanje „crnog tržišta” biomase, nelegalne seče i korišćenja šuma u privatnom posedu.

Najnovijim istraživanjem koje je sproveo grčki Centar za obnovljive izvore energije i uštedu (CRES), obuhvaćeni su ti aspekti i pokazalo se da udeo energije iz obnovljivih izvora u potrošnji u Srbiji iznosi oko 25% , naveo je Banjac i dodao da to obuhvata i potrošnju u domaćinstvima i industriji, kao i proizvedenu električnu i toplotnu energiju.

On je rekao da se, ako udeo od 25% bude uzet za polaznu osnovu pri utvrđivanju cilja za 2020, može desiti da na osnovu metodologije koja se koristi u EU na kraju taj cilj dosegne 32% učešća obnovljivih izvora energije u finalnoj potrošnji.

“Ako nama bude određena polazna linija na 25% mi ćemo morati, recimo, da imamo 32% iz obnovljivih izvora energije u finalnoj potrošnji do 2020. Trenutno pregovaramo da osnovna linija bude manja i da i ti procenti uvećanja budu što manji. Jer, ta energija je skupa energija. Bez obzira što je ona dobra, proizvesti električnu energiju iz vetra duplo je skuplje nego iz uglja, proizvesti električnu energiju iz sunca je pet, šest puta skuplje, a to će platiti građani Srbije. Poenta je što niža osnovna linija, a što manji procenat povećanja”, rekao je Banjac.

Više na sajtu EurActiv

Možda bi vam bilo interesantno i:

1. Španci spremni da ulažu u obnovljive izvore energije
2. Beograd leži na jeftinim izvorima energije
3. Sporno finansiranje Fonda za energetsku efikasnost
4. Efikasno korištenje toplotne energije 1. deo (www.ekologija.ba)
5. Obnovljiva energija može da snabdeva svet strujom