Uprkos svim našim naukama, šestina čovečanstva u zemljama u razvoju je hronično gladna. Agencija UN za hranu i poljoprivredu (FAO) je tražila od svetskih lidera da obećaju da će zaustaviti glad do 2025.godine. Umesto obećanja dobili smo uverenja da će se nastaviti sa pokušajima da se postigne prethodno postavljeni cilj: da se hronična glad smanji sa 20 odsto populacije u zemljama u razvoju na 10 odsto do 2015.godine. S obzirom na njihov dosadašnji trud, FAO smatra da se ni to neće desiti. Stvari se pogoršavaju predviđanjima da će globalno zagrevanje imati ozbiljan uticaj na poljoprivredu. FAO tvrdi da će za prehranjivanje 9 milijardi ljudi biti neophodno da se udvostruči proizvodnja hrane. Akcenat se stavlja na siromašne zemlje, u čiju će poljoprivredu morati da se poveća ulaganje. Takođe, razvoj i istraživanje poljoprivrede mora da se poveća. Evo prioriteta:

1. ČUVATI VODU

    Iako tradicionalni izvori vode postepeno presušuju, FAO kaže da će navodnjavana područja morati da se povećaju za 11 odsto. „Plava“ voda, koja teče u potocima, je osnova za planiranje poljoprivrede iako čini samo 5 do 15 odsto vode koja teče kroz poljoprivredne vode. Ostatak, „zelena“ voda, se ili gubi odlivanjem ili isparavanjem ili teče kroz useve. Postoji više načina da se bolje iskoristi zelena voda, kao što su zagrtanje zemlje, terase i podvodni rezervoari napunjeni kišnicom. Smišljanjem najbolje moguće kombinacije ovih pristupa se dolazi do velikog potencijala za poboljšanje potencijala vode, naročito u savanama.

    2. PRESTATI SA ORANJEM

      Poslednjih 1000 godina, poljoprivrednici su okretali gornji sloj zemlje da bi uništili korov. To je skup proces, šteti zemlji i oslobađa gasove. Većina uzgajivača kukuruza i soje u Americi su napustili oranje i vrše direktnu setvu: samo zagrebu površinu brazde da bi zasejali i rešavaju problem sa korovima herbicidima i uzgajanjem genetski modifikovanih useva koji su otporni na korove. Međutim, ni to nije neophodno ako poljoprivrednici uguše korov npr.slamom i rotiraju useve da bi uništili štetočine.

      3. VRAĆANJE OSNOVAMA

      Stvaranje visoko prinosnih vrsta je vredno samo ako poljoprivrednici mogu da dođu do njih i ako mogu da ih plasiraju. Postoje nove, izdržljivije  vrste pirinča koje rastu u suvoj zemlji, ali retki su afrički poljoprivrednici koji su čuli za njih. Čak i da imaju pristup novim vrstama, oni ne ulažu u njihovu proizvodnju jer nemaju pristup tržištu i ne mogu da prodaju taj višak. Čak i da imaju dogovoren plasman, nemaju dobra skladišta i berba im propada. U skladu sa tim, potrebno je sagledati čitav sistem proizvodnje hrane da bi se poboljšao.

      4. POVEĆATI PRINOSE

        Mark Rosegrant iz Međunarodnog Instituta za istraživanje politike hrane je proračunao da bi usevi koji donose 25 odsto više hrane povećali proizvodnju hrane u Africi više nego dvostruko od navodnjavanja. Takođe je to lakši način. Zaključak je da je potrebno ulagati u istraživanje i poboljšanje sadašnjih useva.

        link