…paradoksalno da je tek tada, kada je čovek bio nadomak svoje dugo priželjkivane prevlasti nad prirodom, kraj te prevlasti stavljen znak pitanja.

Vrabac ode do hrasta i zamoli ga da se preko zime skloni u njegovu krošnju gde bi mu bilo toplo, ali hrast ne pristane na to. Moja baka je govorila da je hrast hladno i tvrdo drvo malog srca. Rejf Larsen: “Izabrani radovi T.V.Spiveta”

…sada se, okružen otrovanim vazduhom, otrovanim vodama i zatrovanim zemljištem, taj sluđeni čovek okreće oko sebe kao čigra, strepeći, s pravom, od četvrtog osnovnog elementa, vatre, koja će mu se vratiti, ali kao osvetnik. Svetlana Velmar Janković: Lagum

Činjenica je da je čovek ostajao praznih ruku.
Kiran Desai : Nasleđeni gubitak