Pre oko 2 miliona godina, precima modernih ljudi je evoluirala fiziološka «oprema» za trčanje – duge noge, jake butine i elastične strukture u stopalima. Atletske cipele nisu izmišljene sve do početka dvadesetog veka, a do sedamdesetih godina nisu imale veliku popularnost. Pa kako su ljudi uspevali da trče pre za to namenjene obuće?
Istraživači koji su pratili obuvene i bose trkače su vrlo brzo otkrili razliku u trčanju. Dok su obuveni trkači spuštali nogu na petu, bosi su je spuštali na ravno stopalo ili na prste. Taj stil je više odgovarao sistemu opruge koji postoji u stopalu, zglobu i kolenu, i upotrebljavao je više mišića stopala i lista, smanjujući tako uticaj trčanja na ostatak tela. Kako su stopala udarala u zemlju, bosonogi trkači su osećali udarac 0,5 do 0,7 njihove telesne težine dok su obuveni osećali 1,5 do 2 svoje telesne težine.
copyright: Daniel Lieberman
«Ovo je sjajna studija,» kaže Denis Brambl, evolucionista morfolog. «Koraci koje pravimo na petama nam ne omogućavaju da koristimo opruge koje su jedinstvene za ljudska bića, tako da nismo efikasni koliko bi mogli da budemo. Ona potvrđuje ono što je odavno trebalo da znamo: Sagrađeni smo da trčimo bosonogi.»
Pa da li to znači da bi rekreativci trebalo da odbace patike i počnu da vežbaju bosonogi? «Nikako,» kaže Liberman, biolog sa univerziteta Harvard, čovek koji je pokrenuo ovu studiju. «Patike su udobne i štite nam stopala od stakla, asfalta i ostalih grubih realnosti urbanog trčanja.» Umesto toga, on preporučuje postepen prelaz na bose noge koji bi nam omogućio lagano jačanje stopala i listova i izbegavanje povreda.
Preuzeto od ScienceMag.
Možda bi vam bilo interesantno i:
May 18th, 2012
O komentara na "Bosonogi trkači"
Dajte komentar!