KOSTAJNIK –
Kroz naselje, koji metar od kuća, teče siva, odavno mrtva Kostajnička reka i nosi otrov sa jalovišta, kancerogeni arsen, cink, olovo, antimon… Težak, užasan smrad oseća se već na prilazu selu. Kad se priđe bliže koritu reke, postaje nepodnošljivo. Smrad guši meštane, steže grlo. Nad domove je naneta visoka brana, iza koje su još milioni tona jalovine. Donja, manja brana, ona bliža selu, popustila je još u maju, a ova veća… Samo se čeka taj zlokobni trenutak.

Premijer Vučić je prekjuče u Krupnju istakao da će država reagovati kako bi se rešio problem s isticanjem jalovišta iz rudnika, koji je u vlasništvu koncerna „Farmakom“ Miroslava Bogićevića. On je objasnio i zašto:
– Shvatili smo da moramo da intervenišemo jer imamo neodgovorno ponašanje i neodgovornog privatnika, koji nikog ništa ne pita i kaže: „Ja sam bogat i imam nekoliko aviona, ali ne dam pare za to, narod neka crkne, a vi iz države gledajte šta ćete.“

Od majskih poplava Kostajnička reka pronela je niz selo, ka Jadru i Drini 80.000 tona opasne jalovine. Samo jalovište izgleda kao mesečeva površina. Tu života više nema, ni cveta ni travke, sve dokle dopire siva jednolična masa. Nema života sve dok je nabujala Kostajnička reka plavila proletos. Njiva Dragoljuba, Miladina i Melenka Stefanovića, prostrana čitav hektar, zatrpana je sa metar otrovnog nanosa. Čak i da se sa nje sve to odnese sa 1.000 kamiona, oni ne znaju da li mogu sejati jer pitanje je dokle su otrovi iz rudnika prodrli u zemlju.

– A ovo nam je najbolja njiva, sejali smo kukuruz, detelinu… Tri porodice su živele od toga – kaže Dragoljub.
Uzvodno, kuća Stojana Ðuričića je na tri metra od već mrtve reke.
– Ne mogu od smrada prozor da otvorim – veli Stojan.

Preko puta je kuća Ivanke Mićanović. Preti joj klizište.
– Nadnela se zemlja nad kuću, opasno je i zanoćiti – kaže Ivanka.

Više u Kuriru